Донбас после сусрета у Паризу

У самопроглашеној Луганској народној републици (ЛНР) у понедељак је потврђено да је тога дана украјинска војска почела са повлачењем наоружања калибра мањег од 100 мм са линије раздвајања. У ЛНР је повлачење лаког наоружања почело још у суботу 3. октобра. Те мере су усаглашене у париском сусрету посвећеном Украјини, где је још једном потврђено (и то се наводи као главни резултат сусрета) да испуњавање споразума из Минска нема алтернативу.

Париски договор, по речима самих учесника сусрета, захтева да обе сукобљене стране учине одређене уступке. То се пре свега тиче питања предстојећих локалних избора, који се у Донбасу засада планирају независно од избора на нивоу целе Украјине. Са сусрета у Паризу упућен је савет самопроглашеним републикама да преиспитају те планове и организују изборе у складу са украјинским законима. Са друге стране, Кијеву је препоручено да усвоји специјални закон о изборима у Донбасу, усагласивши га претходно са руководством региона који му се не потчињавају, да у уставу дефинише посебан статус Донбаса и да амнестира учеснике борбених дејстава.

Питање стабилности украјинског режима

Донбас: Русија неће остати по страни

Ако се поново покрену интензивна борбена дејства, ДНР и ЛНР ће поново увећати своје територије и биће признате бар од стране Русије. Руска Федерација их свакако неће оставити на цедилу.

Да ли су, међутим, стране спремне да испуне тај договор, којим се још једном потврђује споразум из Минска? Како истичу експерти, та недоумица се углавном тиче кијевских власти, јер ДНР и ЛНР, по мишљењу аналитичара, лакше могу да изађу у сусрет париским одлукама везаним за датум и модалитет избора. „Донбасу је лакше него Кијеву да испуни политички део споразума, укључујући и померање датума избора. За Кијев је то питање стабилности политичког режима, тј. унутрашње стабилности земље”, изјавио је за „Руску реч” Максим Братевски, експерт Центра за европска истраживања универзитета „Висока школа економије”.

Са друге стране, како указује Јевгениј Минченко, директор Међународног института за политичку експертизу, лако се може пронаћи компромисно решење када је реч о изборима. Они у Донбасу могу бити организовани у једномандатним изборним јединицама, а не уз учешће украјинских и регионалних политичких партија.

Ускраћује ли Запад подршку Порошенку?

Експерти истичу да Кијев, кога званично представља Петар Порошенко, нема много велики простор за маневар када се ради о ситуацији у Донбасу. „Постоји претпоставка да Порошенко [у Паризу] није добио безрезервну подршку западних партнера. По свему судећи, речено му је да се споразум из Минска не може разматрати фрагментарно, а да се притом не наруши политички процес. Другим речима, Кијев неће моћи нешто да испуни, а нешто да не испуни”, рекао је Братевски.

Према Минченковом мишљењу, „раније су они [Европљани] безрезервно подржавали Порошенка, а сада су у великој мери заузели критички став, па чак и врше притисак на њега како би испунио оно што им је обећао”. Ту „снажну измену” става Европе експерт доводи у везу са „објективним околностима”: „тај човек [Порошенко] све време нешто обећава, а ништа не испуњава”.

Порошенко и политичка криза у Кијеву

И украјински политиколог Андреј Јермолајев, директор Института за стратешка истраживања „Нова Украјина”, слаже се да се досадашње стање ствари ближи крају.

Више о руско-украјинским односима

Европа, наглашава он, приморава Порошенка да дејствује „чак и по цену великих превирања у самој Украјини”. По његовом мишљењу, реализација париског плана може довести до „мање-више стабилног примирја и смањења физичког присуства Русије у Донбасу”. Тиме ипак неће бити потиснут у други план процес „даље аутономизације Донбаса”. „Многи чланови садашње владајуће коалиције заинтересовани су за мировни процес, чак и ако је он тежак и мучан. Постоји „партија рата” и постоје присталице „мале Украјине” (Украјине без Донбаса). У тешкој ситуацији је и председник, који, нажалост, не испољава доследност и јасно дефинисану платформу по питању Донбаса”, набраја Јермолајев проблеме који стоје на путу решења кризе мирним путем. Украјински политиколог, међутим, као и његове руске колеге сматра да и поред свега ипак неће бити обновљена борбена дејства на истоку Украјине.

Росијскаја газета. Сва права задржана.