Муџахедини наоружани "стингером" приликом напада на Џалалабад, 1989.
Getty ImagesУ контексту оптужби које се упућују Русији за бомбардовање „умерене” сиријске опозиције лист Washington Post је 2. октобра саопштио да су се поједине наоружане групације обратиле Сједињеним Америчким Државама са молбом да им пошаљу средства ПВО ради заштите од руских авиона. Треба рећи да би такав корак Вашингтона или његових савезника веома подсећао на време Хладног рата, када су САД испоручивале оружје авганистанским муџахединима и могао би изазвати даљу ескалацију напетости у односима са Москвом. Експерти подсећају да су после повлачења совјетских трупа из Авганистана власти САД биле принуђене да издвоје значајна новчана средства како би откупиле од муџахедина преносиве противавионске ракетне системе „Стингер” због бојазни да то оружје може бити примењено против америчких војника или у терористичким нападима на цивилне путничке авионе.
Андреј Сушенцов, ауторизовани партнер агенције „Спољна политика”, изјавио је за „Руску реч” да САД и њихови савезници неће снабдевати противнике сиријског председника Башара Асада преносивим противавионским ракетним системима и другим средствима ПВО, јер нису заинтересовани за даље погоршавање односа са Москвом због Сирије, која у њиховим плановима има другостепену улогу. „Умерена опозиција неће добити ’Стингере’, јер би у том случају Асад добио С-300”, нагласио је експерт.
Доцент универзитета „Висока школа економије” Дмитриј Офицеров-Бељски истакао је у интервјуу за „Руску реч” да се испорука оружја по правилу не рекламира у јавности и претпоставио да је „информација у листу Washington Post вероватно специјално ’процурила’ како би се ’испипала’ реакција у самим САД, а такође у Русији”.
„Сиријски побуњеници могу у извесној мери да преувеличају спремност САД за конфронтацију са Русијом у сиријском конфликту и труде се да побуде таква страховања у Москви. Не треба искључити ни могућност да је обелодањивање такве информације својеврсно средство за убацивање дотичног питања у оптицај јавности. Постоји и трећа, додуше мало вероватна варијанта, а то је да део америчке политичке елите није заинтересован за распиривање конфронтације са Русијом и на овај начин се труди да спречи тајне испоруке преносивих противавионских ракетних система или неке друге војне технике”, објашњава Дмитриј Офицеров-Бељски.
Руски експерт уједно додаје да су Саудијска Арабија и Турска већ испоручивале поменуте системе сиријским исламистима, и да је један број тих система могао бити заплењен у Либији и Ираку, али да то оружје није ефикасно против савремених јуришних авиона попут Су-34: „Највероватније је да ће бити настављена испорука противтенковског и другог наоружања које никако не може да угрози руску авијацију, али може да појача отпор предстојећој офанзиви сиријских трупа и експедиционих снага Ирана”.
Владимир Аватков, директор Центра за оријентална истраживања, међународне односе и грађанску дипломатију, не искључује могућност да сиријска опозиција добије средства ПВО од Турске: „Од Турске се могу очекивати непредвиђени антируски потези, између осталог и пружање физичке подршке сиријској опозицији. Ердоган је по повратку из Москве дао изјаву у којој је први пут допустио могућност прелазног периода са Асадом на власти. Ових дана је, међутим, дао нову изјаву, у којој је нагласио да је Русија у великој заблуди и да се због своје политике може наћи у изолацији”.
„Турска се ценка и тражи оптималну позицију у овој ситуацији. То је повезано и са спољнополитичким околностима и стањем у земљи, где су све веће супротности између водећих политичких сила. Нажалост, економија не спасава Москву и Анкару од геополитичких супротности које захтевају хитна решења. У супротном се може догодити да изгубимо Турску”, додао је експерт.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу