Последњи лет

Airbus A321.

Airbus A321.

Reuters
Авионска несрећа на небу изнад Египта однела је 224 живота. Међу путницима је било много породица са децом, младих и заљубљених парова, као и оних за које је одмор на мору био дуго очекивани празник. Наводимо неколико животних прича људи којима је лет на линији Шарм ел Шеик – Санкт Петербург био последњи у животу.

Авион Airbus A321 компаније „Когалымавиа“ полетео је из Шарм ел Шеика и требало је да на аеродром Пулково у Санкт Петербургу стигне у 12:20 по локалном времену. У њему се налазило 224 особе, укључујући двадесет петоро деце и седам чланова посаде. Овом чартер линијом су из египатског одмаралишта путовали туристи – грађани Русије из 13 региона РФ, као и грађани Украјине и Белорусије. На њиховим страницама у друштвеним мрежама стоје фотографије у егзотичном источном амбијенту и радосни коментари: „Ура! Идемо да се сунчамо“, „Лет касни, али у мислима сам већ тамо“, „Никада нисам претпостављала да ће #египат изазвати у мени толико позитивних осећања“.

Већ у 11 часова у салу за дочек путника аеродрома Пулково почели су да пристижу људи чији су чланови породице и пријатељи летели том линијом из Египта. Нису сви одмах сазнали шта се догодило. Они који су већ нешто чули стајали су са стране поред табли са информацијама и нису знали шта да раде и коме да се обрате. Плакали су и са надом бацали погледе на распоред летова. Писало је да авион касни. Пола сата пре предвиђеног времена доласка авиона са табле је ишчезла информација о статусу ове авионске линије, али људи су и даље покушавали да успоставе телефонску везу са својима, и до последњег тренутка су веровали да се није догодило оно најгоре.

„Главни путник“

Илустрација: ВКонтакте
 

Пре поласка у Египат родитељи десетомесечне Дарине Громове фотографисали су је како кроз стакло на аеродрому посматра писту. Мама Татјана је у друштвеној мрежи објавила фотографију мале Дарине са потписом „Главни путник“. Касније је та фотографија постала симбол овог злокобног лета. Готово милион људи је преузело фотографију у знак сећања. „Нико од њих није знао да ће та порука бити последња у њиховом животу“, „Немам речи...“ – пишу потресени људи на инернету.

Татјана и Алексеј су се венчали у августу прошле године. На свадбеном видео-снимку они плешу валцер, а Алексејева мама брише сузе радоснице. „Хвала мужу за ову годину, за ћерку, за бригу и љубав!“, написала је Татјана. Поред свадбеног видео-снимка објављен је још један: „Тања и Љоша. Како је све почело...“. У њему су приказане њихове фотографије из детињства, а затим и заједничке. Последњи пут је Татјана свратила у друштвену мрежу 15. октобра, на дан путовања у Египат.

„Путујемо кући“

Илустрација: ВКонтакте
 

И породица Шеин је страдала у овој несрећи. Последње снимке су направили у самом авиону, неколико минута пре полетања. На њима су Олга и њен супруг Јура, син Жења (11 година), ћерке Валерија (10 година) и трогодишња Настја. „Поздрављамо Петербург, опраштамо се од Египта. Путујемо кући“, написала је Олга Шеина. Било је то њихово прво породично путовање у иностранство, где су Олга и Јуриј 27. октобра прославили годишњицу познанства и свадбе. Биле су то последње две недеље њиховог живота. „27.10. 2005. године. То је дан када смо се срели и заувек се заволели. Затим је прошло неколико година, 27.10. 2011. смо се венчали. Сада смо срећни и прослављамо годишњице...“, написала је Олга. Син Жења је тренирао фудбал и пливање, ћерка Валерија је такође тренирала пливање и на такмичењима освојила много медаља и похвалница. На Јуријевој страници постављен је видео-снимак млађе ћерке Настје: њени први кораци и „први колач“, где се види како дете не може од њега да се одвоји.

Прва лепотица

Илустрација: ВКонтакте
 

Пре пола године старија сестра Светлане Крилове бавила се хиромантијом, па је гледала сестри у длан и видела да јој линија живота не прелази половину длана. Светлана се само насмејала – није поверовала да ће рано умрети. Имала је 30 година и врло упечатљив живот са много путовања. Још није стигла у Египат, а већ је планирала путовање у Кину. У том авиону са њом су били муж Михаил и десетогодишња ћерка Кристина.

Јекатерина Мурашова, која је такође страдала у овој несрећи, непосредно пред смрт је на страници у друштвеној мрежи поставила песму која се зове „Знам да се више нећу вратити“. Имала је 32 године, била је прва лепотица Пскова – победница избора за мис. Њена ћерка Катја има 8 година. Јекатерина је хтела је да се одмори пред рођендан, оставила је ћерку у Русији и отишла у Египат са мајком. „Рекла је: Ксјуша, идем да се одморим, а ти и ја ћемо се срести 1. новембра и рећи ћу ти где ћемо прославити рођендан“ – сећа се њена пријатељица. „Сада уместо тога идем на њену сахрану“.

Лош предосећај

Илустрација: ВКонтакте
 

Поред путника страдали су и чланови посаде. „Он је тражио себе. Покушао је да нађе себе на земљи, али је рекао да не може без авијације, и да воли небо“ – каже Ана, жена стјуарда Станислава Свиридова. Они имају ћерку и сина. Пред телевизијским камерама Анин глас подрхтава. Неколико недеља пре авионске несреће Станислав је био пажљивији и блажи него иначе, као да је предосећао да ће ускоро погинути. „Ја му кажем: ’Чим стигнеш јави се’. А он се све време шали: ’И ти си стјуардеса, шта ће то теби?... Ако се нешто догоди сазнаћеш у новостима’“. Чинило се да је он хтео да буде спреман за живот, али и за смрт. Стално је гледао и проучавао авионске несреће из свих углова, сећа се супруга.

Други стјуард, Олег Јермаков, такође је имао лош предосећај и поверовао му је. То га је и спасло. Требало је да лети 31. октобра тим авионом, јер је била његова смена. Међутим, две недеље пре несреће његов отац је сањао да ће се догодити авионска несрећа и да ће му син погинути. „Олег, дај отказ“, рекао му је тада отац. Неколико дана пре злокобног лета стјуард је дао писмени отказ по сопственој жељи. Разлога је било неколико, каже он, а један од њих је очево инсистирање. Олег Јермаков међутим, није убеђивао своје колеге да не лете, нити се позивао на очев сан.

У Пулкову је атмосфера још увек тешка. У згради је необично тихо, а трг пред улазом је препун цвећа и свећа. Погинулој деци људи доносе бомбоне, кекс, колаче и цртеже друге деце коју родитељи доводе овамо. „Количина цвећа на аеродрому, па чак и поруке на Фејсбуку – све то заиста помаже [да се ублажи бол]“, написала је на својој страници на Фејсбуку сестра погинуле Ане Тишинске. Она и даље покушава да је назове телефоном: „Ја све схватам, али сваки пут задржавам дах и чекам да чујем сигнале. Али сигнала нема. Корисник тренутно није доступан. Мени прија да као луда верујем у реч ’тренутно’“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“