Игор Дамјановић: Кључна година за опстанак Црне Горе, или њен потпуни слом

ГосподинеДамјановићу, молимовасдаоценитетренутнуполитичкуситуацијууЦрнојГори?

Игор Дамјановић: Грађански протести, који се одвијају и даље, сваки дан попримају све више комплекснији карактер. О нашој ситуацији у руској јавности присутан је велики обим информација и прилично тачна аналитика.

Међутим, желим да подвучем главно: премијер Мило Ђукановић више није у стању да контролише ситуацију и управља земљом. Насилним дејствима он је у потпуности изгубио ауторитет своје власти у држави. Он је такође претрпио крах своје спољне политике, покушавајући да обмане и чак супротстави интересе НАТО, ЕУ и Русије. То је резултирало тиме што њему више нико не вјерује, ни на западу, ни на истоку, чак ни његови политички покровитељи у САД.

Црна Гора протестује – Русија реагује

Који су, по вама, могући излази из кризне ситуације?

И.Д.: Као излаз из ситуације у овом моменту једино реална је оставка Ђукановића, формирање прелазне владе и спровођење првих демократских избора. Притом, могуће приступање Црне Горе у НАТО представља детонатор нове ескалације социјално-политичке нестабилности и дестабилизације земље.

Додатну опасност у датој ситуацији представља одсуство било каквог Ђукановићевог политичког маневра, који не би узроковао даљу ескалацију конфликта, са чак могућим људским жртвама. Захваљујући Богу, људске жртве су чудом избјегнуте у ноћи 17. и 24. октобра, током полицијских репресија према мирним демонстрантима.

Да ли мислите да међународно посредништво може помоћи у регулисању кризне ситуације?

И.Д.: Данас многи у Црној Гори истичу потребу међународног посредништва у регулисању кризе у Црној Гори са стране ЕУ и Русије. Желим да истакнем да само заједнички дијалог Русије са земљама ЕУ и НАТО може помоћи народу Црне Горе да демократским путем донесе историјско решење, које би одговарало интересима грађана. У вези са тим, црногорска страна ваљало би да покрене иницијативу да руски политичари, парламентарци, дипломати и међународни експерти узму активно учешће у општеевропском дијалогу за регулисање кризе у Црној Гори.

Са истовјетним захтјевима наши  друштвено политички кругови треба да се обрате на адресе у Паризу, Берлину, Бриселу, Лондону и другим европским престоницама.  Са пуном одговорношћу тврдим да активно учешће Русије у регулисању црногорске кризе подржала би апсолутна већина грађана моје државе.

Како оцењујете позицију Русије у односу на ситуацију у Црној Гори?

И.Д.: Видљиво је да је Русија већ ступила у снажну друштвено политичку полемику поводом црногорске кризе. Ми читамо коментаре МИД-а, изјаве Дмитрија Пескова, парламентараца и међународних експерата. Међутим, нажалост ове кораке не прати адекватна подршка друштвених пројеката и НВО, усмјерених на регион Балкана.

НАТО наставља интеграцију земаља балканског региона: како да се постави Русија?

9. новембра у прес-центру листа „Парламенская газета” одржан је округли сто на тему „Шта тражи НАТО на Балкану?”

Веома ме забринуло што су цјелокупни расходи руског државног буџета на друштвене пројекте у читавом свијету тек нешто више од 15 милиона евра. Ту имам у виду издатке на пројекте по линији МИД-а, Россотрудничества и четири главна руска фонда са државним финансирањем:  Фонд Горчакова, Руски Мир, РСМД и Фонд подршке и заштите права сународника, што је сразмјерно годишњим дотација САД, ЕУ и НАТО према невладином сектору Црне Горе, државе са популацијом од 650.000.

Одрицање Русије од активне употребе меке моћи у актуелним геополитичким кретањима и савременим међународним односима, било би равно чињеници да се СССР у II свјетском рату одрекао од коришћења тенкова као средства одбране од њемачке агерсије.

Шта по вама друштвено-политичке организације у Црној Гори могу да очекују од Русије?

И.Д.: Разумијем сложеност и важност питања која се данас налазе пред Русијом, мислећи у првом реду на догађаје у Сирији и Украјини. Међутим, дужан сам да подсјетим да Црна Гора данас представља једну од малобројних држава на Медитерану, која се формално не налази под контролом Сјеверноатлантског алијанса и да ова година може постати кључна за православну и историјску вертикалу Црне Горе, њеног опстанка, или потпуног слома. Ту прије свега имам у виду могуће приступање НАТО пакту.  

Наш чисти ентузијазам супротстављен је пропагандистичкој машинерији НАТО, подржаној значајним ресурсима државног апарата и, како сам горе већ поменуо, милионима донација из западних земаља. Билборди који промовишу НАТО данас заузимају половину доступног рекламног простора на улицама црногорских градова. Слична је и статистика ЕПП садржаја на црногорским телевизијама.

Упркос огромној разлици, како у материјалним, тако и институционалним ресурсима, успјело нам је да до сада зауставимо раст подршке приступању Црне Горе у НАТО и обесмислимо основне пропагандне концепте којим се служе НАТО лобисти. По анкетама, чак 85% грађана Црне Горе сматра да је референдум о НАТО неопходан, а око двије трећине Црногораца залаже се за војно неутрални статус Црне Горе.

Било или не подршке из Русије, ми ћемо наставити бескомпромисну борбу против намјере Ђукановићевог режима да земљу по сваку цијену уведе у НАТО пакт. Наравно, тај циљ ћемо лакше остварити, могу да кажем да би он био и реално достижан, уколико са руске стране буде адекватне друштвено политичке подршке. Вјерујем да са Русијом дијелимо исти циљ, враћања Црне Горе у њену традиционалну историјску орбиту и трајно успостављање војно и политички неутралне позиције државе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.