Russian Facebook.
RBTH teamЖестока дискусија избила је овог викенда на руском сегменту друштвене мреже Фејсбук због опције да се профилна слика осенчи бојама француске заставе у знак подршке погинулима и настрадалима у серији терористичких напада.
Поједини корисници окривили су Фејсбук за двоструке стандарде: опције налик овој нису биле понуђене ни после трагедије руског путничког авиона A321 у Синајској пустињи, нити после терористичког напада у Бејруту уочи догађаја у Паризу.
„Гледам почетну страницу и не схватам зашто већина мојих пријатеља сенчи профилне слике бојама француске заставе... Нису стављали заставе Румуније, Русије, Сирије, Украјине...“ – пише Андреј Григор.
Други корисници су стављање француске заставе на профилну слику доживели као сувише лицемеран акт подршке.
„Тако нападно жаљење погинулих Француза подједнако је гнусно и неприродно као када неко тугује на сахрани туђег деде и глуми да је највише погођен његовом смрћу, док га покојникови пријатељи и рођаци посматрају са чуђењем и презиром. Нескривено и искрено изражавање туге умесно је једино на сахрани рођака и ближњих“ – написао је Владимир Козловски.
Неки корисници су чак обојили профилне слике бојама руске заставе у знак протеста „против двоструких стандарда Фејсбука“. А неки су на профилну слику ставили фотографију „главног путника“ – најмлађе жртве трагедије руског авиона Airbus A321, која је брзо освојила интернет.
Присталице овог гледишта изјављују да свако има право да изрази подршку и жаљење због жртава, а да је модификација профилне слике само једна од равноправних опција.
„На друштвеној мрежи је невероватно велики број оних који желе да саучешће жртвама јучерашњих терористичких напада и солидарност са Француском доведу у супротност са оплакивањем жртава трагедије A321. Реците, зар је немогуће спојити и једно и друго? Шта је ту контрадикторно? Зар су то стране сукобљене у неком конфликту? <…>
Ми се веома разликујемо и можемо да не волимо једни друге (нико није дужан да се диви стваралаштву Charlie Hebdo), али верски екстремисти, са којима се наша секуларна цивилизација сукобила, не разумеју такве ситне појединости и спремни су да убију било кога од нас. Зато су они за све нас заједнички непријатељи, а ми смо у овом рату савезници, колико год се међусобно разликовали“, пише филмски продуцент Сем Клебанов.
„Моја профилна слика је знак подршке, солидарности и жаљења. И то је мој избор (а не инстинкт стада, као што сматрају појединци).
Када се срушио авион изнад Синаја, отишла сам у цркву, помолила се и запалила свећу. То је такође мој избор“, написала је Јелена Бајмјашкина.
Било је чак и шала на ту тему:
„А где је била твоја црвено-бела профилна слика када су септембра 1939. године јединице Вермахта освајале Пољску?“ – написао је Паштет Филипенко.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу