Експерти: Бомбу поставио неко из аеродромске службе

Аеродром Шарм ел Шеика.

Аеродром Шарм ел Шеика.

AP
У уторак је шеф Федералне службе безбедности РФ објавио да је узрок авионске несреће у Египту био терористички напад. Питали смо експерте за авијацију како је експлозив могао доспети у авион и зашто нико то није приметио.

У уторак 17. новембра Федерална служба безбедности РФ саопштила је да је трагедију путничког авиона Airbus A321 компаније „Когалымавиа” изазвао терористички напад у авиону, где је експлодирао механизам ручне израде чија је снага еквивалентна 1,5 кг ТНТ експлозива. Руска специјална служба је за информацију о терористима већ обећала награду у висини од 50 милиона долара. Након тога је агенција Reuters позивајући се на своје изворе саопштила да су ухапшена два радника аеродрома Шарм ел Шеик, али је та вест касније демантована.

По свему судећи, на аеродрому нису направљени никакви пропусти приликом прегледа путника или пртљага. Авијацијски експерти се слажу да аеродромске службе које опслужују авион имају највише могућности да поставе бомбу.

Носач

Експлозивна направа је могла доспети у авион на три начина. Прва варијанта је бомбаш-самоубица. Додуше, у овом случају је вероватноћа такве варијанте најмања, сматра независни експерт космичког кластера фонда „Сколково” Вадим Лукашевич. „Бомбаш-самоубица може да продре у авион са експлозивом на телу или са различитим састојцима које затим може да помеша током лета. У овој варијанти је, међутим, далеко вероватније да је бомба била у пртљажнику или негде у конструкцији авиона”, рекао је он у интервјуу за „Руску реч”.

Леонид Кошељев, члан управног одбора Руске асоцијације пилота и власника летелица, не искључује могућност да је бомба заиста могла бити подметнута у пртљаг, као што се догодило са авионом Боинг 747 који је 1988. експлодирао изнад Локербија. Међутим, ако је то тако, онда је она по свему судећи доспела на то место тек пошто је прошла „скенирање” на аеродрому, а затим ју је могао подметнути неко од радника, на пример носач, сматра експерт. После провере пртљаг са траке преузимају носачи, пакују га на колица или у теретне контејнере и возе до авиона, а затим ручно товаре у пртљажник. После утовара нико више не контролише пртљаг. „Авион има два пртљажника: један у предњем и други у задњем делу. На Ербасу се одвалио реп. Значи да је бомба највероватније била подметнута у пртљажник у задњем делу авиона”, сматра Лукашевич.

АРАР

„Поуздани” персонал

Ако је терориста неко из персонала који обслужује аеродром, онда он може подметнути бомбу и на многа друга места у авиону, а не само у пртљажник. „Постоје отвори за техничке потребе, и њима може приступити човек који познаје конструкцију авиона. Приликом опслуживања авиона свашта може да се гурне у те отворе”, каже за „Руску реч” Магомед Толбојев, пробни пилот и почасни председник Међународне авио-космичке изложбе МАКС. За моћну детонацију довољно је подметнути 200 грама експлозива у капсулама. То може да учини онај ко је последњи затворио поклопце на поменутим отворима и проверавао их. Раније је посада имала свог инжењера, али сада такво радно место више не постоји. „То је чартер авион, он је долетео и одлетео. Ми не знамо ко га је тамо опслуживао, нити ко је примао авион пре полетања”, каже Толбојев.

На земљи се бомба може подметнути и у простор за точкове. Док авион стоји поклопци тог простора су отворени. „Бомба се, на пример, може намагнетисати и убацити негде у тај простор”, објашњава Лукашевич. Поред тога, за време опслуживања у авион може ући неколико људи из локалне аеродромске службе. Они чисте салон и тоалете. Ако је на дотичном аеродрому у авион достављена и храна, онда је бомба могла бити убачена и у контејнер са храном, као у филму „Concorde Affaire”. Таква варијанта је такође могућа, сматра експерт.

Да ли неко претреса све те људе? Теоретски гледано – да, наравно. То је део авијацијске безбедности, исто као и скенирање путника на уласку. Радници аеродромске службе се проверавају на различите начине. На пример, симулира се покушај пребацивања нечега преко ограде и прати се хоће ли персонал то приметити, прича Кошељев. Међутим, врло је могуће да у Египту та контрола није била посебно „фанатична”, јер ако човек одавно ради на аеродрому сматра се да је већ поуздан.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“