Турска је себе довела у тешку ситуацију

Getty Images
Инцидент са руским бомбардером Су-24 који је турска авијација оборила недалеко од сиријско-турске границе имаће озбиљне последице по руско-турске односе, изјавио је председник Русије Владимир Путин. Експерти сматрају да односе Русије и Турске очекује знатно захлађење, бар у краткорочној перспективи, и сматрају погрешном одлуку Анкаре да одустане од стратешког партнерства са Москвом, с обзиром да је Турска од тога могла имати велике користи.

Руски бомбардер је у јутарњим часовима 24. новембра оборен од стране турског ловачког авиона. Турска тврди да је Су-24 повредио њен ваздушни простор. Владимир Путин је изјавио да је авион оборен изнад територије Сирије. Руски председник је потез Турске окарактерисао као „ударац ножем у леђа, који су нанели саучесници тероризма”.

„Турски ток” и турска стратегија

У последње време медији су много писали о односима између Русије и Турске. Руско-турске везе су биле у центру пажње углавном у контексту одлуке Москве да одустане од гасовода „Јужни ток”, којим је гас требало да се по дну Црног мора транспортује на југ Европе. У децембру прошле године руководство Русије објавило је да одустаје од те иницијативе и почиње преговоре са Турском о изградњи новог гасовода, такозваног „Турског тока”, који је такође било планирано спровести по дну Црног мора. Преговори везани за тај пројекат сада стагнирају због несугласица двеју страна у погледу цене гаса.

По мишљењу Владимира Аваткова, предавача Московског државног универзитета међународних односа чија је ужа стручна специјалност проучавање Турске, сада се тешко може говорити о могућем напретку у преговорима везаним за „Турски ток”, с обзиром на инцидент који пре свега сведочи да турски политичари немају довољно добро стратешко сагледавање ситуације. „Анкара не схвата да би такав стратешки пројекат попут ’Турског тока’ омогућио Турској да контролише Европу помоћу вентила за гас и дао би јој потпуно нове могућности”, изјавио је експерт за „Руску реч”. Уместо тога Турска ипак бира некакве ситне погодности тактичке природе.

Како истиче експерт, руски авион је оборен највероватније у тренутку када је Русија почела активно да уништава цистерне и рафинерије нафте које контролишу екстремисти „Исламске државе”. То је могло угрозити интересе једног дела турске владајуће елите, која је имала финансијску корист од трговине нафтом са „Исламском државом”.

Аватков сматра да тај инцидент показује немогућност да РФ успостави „нормалну сарадњу са Турском у области безбедности и геополитике” и предвиђа оштру реакцију Москве.

Хоће ли уследити прекид односа?

Са друге стране, после недавне посете Владимира Путина самиту Г-20 у Анталији и сусрета са турским председником Реџепом Ердоганом стекао се утисак да РФ и Турска имају све могућности да реше постојеће несугласице. У децембру је требало да Ердоган допутује у Москву. Тешко да ће сада доћи до те посете. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров требало је да стигне у Истамбул 25. новембра. Међутим, руски министар је одустао од те посете после инцидента са авионом Су-24.

Аналитичари ипак не сматрају да ће догађај са руским авионом довести до потпуног прекида руско-турских веза. По мишљењу Владимира Сотњикова из Института за оријенталистику Руске академије наука, тај инцидент ће свакако „за извесно време заоштрити односе између Москве и Анкаре”. „Биће озбиљних потешкоћа, биће протеста руских власти у краткорочној перспективи”, сматра експерт. Он, међутим, не предвиђа прекид узајамних односа и не сматра да ће пројекти у економској области бити жртвовани ради садашњег инцидента.

Тешка ситуација

Москва и сама није заинтересована за претерано оштру реакцију, изјавио је за „Руску реч” Борис Кагарлицки, директор невладине организације „Институт за глобализацију и социјалне покрете”. По његовом мишљењу, „оштрина одговора Москве неће зависити чак ни од односа између РФ и Турске, него од тога како Кремљ види будућност односа између Русије и Запада”. У том контексту он сматра да ће „руске власти од свих варијанти [одговора] изабрати онај који је најмање оштар”.

Постоји, међутим, мишљење да Турска можда и неће моћи тако лако да обезбеди подршку Запада у овој ситуацији. Како је за „Руску реч” изјавио Бехлул Озкан, експерт за међународне односе истамбулског универзитета Мармара, „на дипломатском пољу је Турска сама себе довела у тежак положај”. Турска је оборила авион који је бомбардовао џихадистичке групе, а на Западу се у том тренутку, после терористичких напада у Паризу, већ променио однос према екстремистичким групама. „Сада се поставља питање о везама тих група са Турском”, истиче експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“