Како Крим живи без струје?

Иако су се федералне и регионалне руске власти од прошле године припремале за могућност да Крим буде искључен са украјинске електричне мреже, полуострво није било спремно за изненадну и потпуну обуставу снабдевања струјом из Украјине. Раније је Крим добијао 80% енергије из украјинских нуклеарних електрана, а само 20% из сопствене производње у термоелектранама, соларним електранама и ветрогенераторима. Шта се данас дешава на полуострву које је остало у мраку?

Резервни извори напајања

Локалне власти су успоставиле аутономне изворе напајања за најважније друштвене објекте: породилишта, болнице, центре за трансфузију крви, домове за децу и старе.

Из Русије је стигло 13 мобилних генератора са гасним турбинама и преко хиљаду дизел-агрегата. То је повећало производњу на полуострву до 35-40%, што значи до 350 мегавата. Међутим, Криму је у уобичајеном режиму потребно око 850 мегавата, па чак и 1200 мегавата у вечерњим часовима у јесење-зимском периоду.

Саобраћај и осветљење

Обустављено је саобраћање тролејбуса, а на Криму они не возе само по градовима, него такође повезују кримску престоницу Симферопољ са одмаралиштима на обали Црног мора: са Јалтом и Алуштом. Тролејбуси су привремено замењени аутобусима.

Ради уштеде енергије искључено је улично осветљење. Обустављен је рад котларница, јер је спољна температура већ две недеље око 15 степени Целзијуса у плусу, али се притом одржава централизовано снабдевање водом и гасом.

Домови становника Крима електричну енергију су почели да добијају по рестриктивном режиму. На пример, у Симферопољу, у којем живи преко 400 хиљада људи, станови светло добијају на два-три сата, затим се струја искључује на шест сати и овај режим се понавља.

Компаније, продавнице и школе

Производња у многим компанијама је морала да буде обустављена, јер се трпе велики губици и засад се не зна како их покрити. Неке фирме су одлучиле да инвестирају у куповину дизел-генератора. У граду се и даље пече хлеб, производи се конзервирана храна и вино. Наставља се и производња у бродоградилиштима.

Већина супермаркета и бензинских пумпи које су генераторе набавиле још у време прошлогодишњих искључења струје данас раде. Има довољно прехрамбених производа и горива, које се довози трајектом преко Керчанског мореуза. Мале продавнице су радно време помериле у доба дана када није потребно ноћно осветљење, а неке радње у вечерњим часовима раде уз светлост свећа. Градски кафићи госте позивају натписима:  „Уђите код нас, имамо светло”.

„У нашем комшилуку од пет продавница ради само једна. Увече су тамо редови и не може се увек купити хлеб. Млечне производе не купујемо, јер сумњамо да ли су све време чувани на потребној температури”, каже Надежда Рјапко из Симферопоља.

У већини градова у школама и вртићима уведен је ванредни распуст. У Севастопољу школе раде, али деца почињу са наставом касније, када се напољу раздани.

Мобилне везе и интернет

На Криму су такође почели проблеми са мобилним везама и интернетом. Веза се тешко успоставља, разговори се прекидају. Са неким градовима веза је већ неколико дана у прекиду.

У Севастопољу се акумулатори на станицама за мобилну телефонију додатно напајају из мобилних дизел-генератора, како би се избегло њихово брзо пражњење и како би се ситуација са телефонским везама стабилизовала.

Кримска села

Најтеже су прошла кримска села. У њима струје нема од недеље, 22. новембра, а многа не добијају ни гас. Министарство за ванредне ситуације је организовало да се у селима поставе пољске кухиње, како би људи добијали топлу кувану храну, а наредних дана ће почети да пристижу дизел-генератори.

Расположење

Непријатности које изазива енергетска блокада значајно су утицале на то да се становници Крима удруже. У вечерњим часовима на улицама кримских градова је необично живо. Људи излазе да се прошетају, да не седе код куће у мраку. Посећују кафиће... „Раније смо увече седели код куће за компјутером или смо гледали телевизију, а сада седимо заједно за столом, играмо друштвене игре, разговарамо”, каже Јевгенија Јуркова из Севастопоља.

Када ће стићи светло?

Власти Крима третирају експлозију на далеководима електричне мреже као терористички напад на цивилно становништво. Главна тужитељка Крима Наталија Поклонска је иницирала покретање кривичног поступка на основу члана „диверзија”.

Украјинска државна компанија „Укренерго” сматра да је ова ситуација изазвана вишом силом. То јој даје право да не плаћа пенале за прекид снабдевања Крима струјом. „Не треба да сумњате да ће сви губици бити узети у обзир. Руски стручњаци већ воде обрачуне”, саопштио је губернатор Севастопоља Сергеј Мењајло. Штета од порушених далековода процењује се на 1,9 милиона рубаља (29 хиљада долара).

Компанија „Укренерго” већ неколико пута је померала рокове поправке далековода. Али становници полуострва више се уздају у успостављање снабдевања електричном енергијом преко Керчанског залива, што ће полуострво повезати са енергетским системом Русије. Министар енергетике Русије Александар Новак је саопштио да ће рокови за пуштање објеката у рад бити скраћени и да ће прва линија капацитета 350 мегавата прорадити 22. децембра 2015. године, а друга на лето 2016. године, после чега ће укупан капацитет „енергетског моста” између Крима и копна износити 850 мегавата.

Две нове термоелектране капацитета по 470 мегавата биће изграђене 2017. и 2018. године, након чега ће Крим стећи потпуну енергетску независност.

Севастопољ

Росијскаја газета. Сва права задржана.