Десет примера сада већ бивше војне сарадње између Русије и Турске

1. Савремени односи Русије и Турске у војнотехничкој сфери почели су да се развијају 1992. године, када су председник Руске Федерације Борис Јељцин и турски премијер Сулејман Демирел постигли договор о испоруци Турској руског наоружања и војне технике у вредности од 300 милиона долара.

2. У априлу 1994. године земље су потписале међувладин уговор о сарадњи по војнотехничким питањима у области војне индустрије.

3. Током 1990-их је Турска увезла из Русије оклопне транспортере, и то 23 БТР-60ПБ и 173 БТР-80, као и 19 хеликоптера Ми-17, четири помоћна брода, митраљезе, снајперске пушке и муницију. Укупна вредност уговора износила је 190 милиона долара, од тога је 100 милиона био дуг Турској који је Русија на тај начин измирила.

4. У мају 2001. године формирана је Мешовита руско-турска комисија за војнотехничку сарадњу са циљем да та сарадња постане стабилнија и дугорочнија.

5. У оквиру тендера који је расписао Апарат за секторе војне индустрије Министарства националне одбране Турске и који је трајао од 1997. до 2004. године, руска страна је нудила борбени осматрачко-јуришни хеликоптер Ка-50-2 „Ердоган”. Тендер је затворен без објаве победника. У новом тендеру је Извршни комитет турске војне индустрије изабрао хеликоптер компаније Augusta Westland А 129 Mangusta који се сада производи у Турској као T 129 ATAK.

Пет нових „оклопника“ на Паради Победе

6. „Рособоронэкспорт” је од 2008. до 2010. године испоручио Турској 80 противтенковских ракетних система „Корнет-Э” са 800 ракета. Касније је Турцима нуђен модернизовани систем „Корнет-ЭМ”, али сарадња у том правцу није настављена, јер је турска компанија Roketsan понудила Министарству националне одбране Турске противтенковски ракетни систем средњег и великог домета сопствене производње.

7. Русија и Турска су заједно направиле систем ПВО малог домета у коме је лансер турске компаније Aselsan интегрисан са руским противавионским ракетним системом „Игла”. Финални производ је добио назив PMADS-IGLA. Систем је већ тестиран и потврђено је да поседује све најављене карактеристике.

8. Донедавно су руске компаније у потпуности опслуживале опрему испоручену Турцима.

9. На истамбулској изложби IDEF-2013 „Рособоронэкспорт” је нудио Турској заједнички пројекат израде система ПВО на основу система „Антей-2500” (савремена модификација система ПВО С-300). То је понуђено у оквиру тендера за куповину система ПВО великог домета који је расписан у Турској од 2009. године. На тендеру је победио кинески систем ПВО/ПРО HQ-9, али тај уговор ипак није ушао у фазу реализације. У целини гледано, систем ПВО Турске је архаичан, тако да је питање његове модернизације још увек актуелно.

10. Русија је на изложби IDEF-2015 представила у Турској преко 200 модела својих војних производа. Саветник генералног директора Рособоронекспорта Анатолиј Аксјонов тада је изјавио да ће „главни вектор сарадње у наредим годинама бити интеграција руских система наоружања и борбених модула са турском оклопном техником и њеним ратним бродовима”. Представници руске војне индустрије такође су саопштили да је турска страна заинтересована за ховеркрафте „Зубр” и „Мурена-Э”, па чак и за евентуални заједнички пројекат конструисања и производње брода ове класе.

Излазак РФ из CFE - сигнал Западу

Росијскаја газета. Сва права задржана.