Конференција за новинаре: Путин у своме стилу

Михаил Коростиков, политиколог, руководилац одељења за стратешки развој Московског државног универзитета економије:

„Конференција је протекла у спокојној и опуштеној атмосфери, као и Путиново обраћање Федералној скупштини пре неколико дана. Није било никаквих нових обрта. Речено је оно што је и раније било познато. Међутим, мислим да Путин није успео да охрабри и утеши унутрашњи аудиторијум. У руском друштву се скупило сувише много питања везаних за систем „Платон” [систем наплате путне таксе од аутопревозника], за стамбено-комуналну сферу и економију.

Владимир Путин је и овом приликом рекао нешто у стилу: „људи, све је у реду, не секирајте се”, али не стиче се утисак да је овога пута то прихваћено. Речи шефа државе јесу важне, али постоје и објективне појаве, које ударају људе по џепу. Председник је поштено признао да је буџет формиран на основу друкчијих цена нафте, а не на основу ових које сада видимо. Није, међутим, одговорио на питање шта да раде они који су затечени неспремни. Јасно је да ће економија и даље падати уколико цена барела настави да пада.

„Под исламским паролама се крије економска игра. Рећи ћу вам мој став. Годинама се то припремало. То је бизнис у индустријским размерима, дешавало се то годинама. Како би се тај посао заштитио, била је потребна војна сила и искоришћен је ислам. Под исламским паролама се крије економска игра”

У погледу Турске све је јасно. Ту је Путин само поновио раније изнети став. Додуше, узнемирујуће звуче председникове речи о томе да ће бити тешко обновити друштвене и културне везе са Турском. То није потпуно јасан став. Зашто грађани Турске треба да страдају због потеза њеног руководства?“

Леонид Пољаков, шеф Катедре за општу политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”:

„Председник је разговарао са новинарима у њему својственом стилу. Као и увек, био је врло добро информисан. Стекао се утисак да је спреман за свако питање, и да му је важно да на свако одговори крајње исцрпно.

На пример, за грађане Русије је веома болно питање протеста аутопревозника. Та тема није више чисто економска – она већ изазива напетост у читавом руском друштву. Путину је било веома важно да покаже како је упућен у ту ситуацију до детаља, и како Влада Руске Федерације није збуњена него већ има конкретне предлоге.

„Изненађује ме став бугарског руководства које из непознатих разлога запоставља своје националне интересе. Требало је да три милијарде буду уложене у сам пројекат изградње (Јужног тока): то су радна места, то су плате, то су приходи на свим нивоима буџета... Ми смо тај пројекат и смислили како бисмо подржали Бугарску, али ако они неће, онда не треба.“

Када је реч о најакутнијим међународним питањима Путинов став је прилично конструктиван и отворен. Поводом ситуације са Турском он је направио јасну разлику између односа према турском руководству и према турским пословним круговима. И поред безумног поступка руководства Турске, Русија је спремна да настави пословне односе и велике инвестиционе пројекте, тј. изградњу нуклеарне електране и „Турског тока”.

Исто је толико био одмерен и његов одговор на питање о Минском мировном процесу. Председник Русије се позвао на конкретне одредбе меморандума из Минска и показао да Кијев формално демонстрира некакве кораке, али у стварности заправо кочи читав процес.“

Кери није добио шта је хтео – с Путином у четири ока, без „незгодног“ Лаврова

Росијскаја газета. Сва права задржана.