Десет најзапаженијих личности 2015. године у Русији

Државни функционери

1. Сергеј Шојгу – операција у Сирији

Министар одбране Русије од 2012. године. Пре тога је 20 година био на челу Министарства за ванредне ситуације. Један је од најпопуларнијих руских државних функционера.

Руска армија се 2015. године под Шојгуовим руководством припремила за тајно пребацивање ваздухопловне групе од неколико десетина авиона и хеликоптера у Сирију. Почев од 30. септембра ова ваздухопловна група бомбардује сиријске исламисте. У војној кампањи се користе стратешка авијација, ратни бродови и подморнице. Први пут се у ратним дејствима примењују руске крстареће ракете. Уз подршку из ваздуха сиријска армија је прешла у офанзиву против исламиста.

2. Марија Захарова – „Ко ће телефонирати ’Исламској држави’?”

Од 10. августа 2015. године шефица информативне службе и портпаролка Министарства спољних послова Русије.

Захарова је прва жена на овој функцији. Она активно користи друштвене мреже и позната је по оштрим изјавама, нарочито везаним за операцију руске војске у Сирији.

На пример, упечатљив је био коментар Марије Захарове на речи министра спољних послова Велике Британије Филипа Хамонда, који је изјавио да председник Путин може ставити тачку на безумље у Сирији једним телефонским позивом сиријском председнику Башару Асаду. „Ако после Асадовог одласка безумље престане, куда ће у том случају отићи ’Исламска држава’? Или ће можда и њима неко телефонирати и рећи да је игра завршена? Наградно питање: ко ће телефонирати ’Исламској држави’?“, запитала се портпаролка Министарства спољних послова РФ.

Економија

3. Сергеј Глазјев – контроверзни извештај саветника руског председника

Руски економиста, министар спољнотрговинских операција 1992-1993. године, академик Руске академије наука, у последњих неколико година саветник руског председника.

Извештај Сергеја Глазјева комисији Савета безбедности Руске Федерације, који садржи препоруке усмерене на подизање конкурентности руске економије, имао је великог одјека још пре него што је објављен у септембру.

Медији су у саветима Сергеја Глазјева видели покушај да се врати „командна економија” из доба Совјетског Савеза, и да се знатно појача улога државе. Сам Глазјев тврди да је суштина његовог предлога у стварању ефикасног система јефтиног дугорочног кредитирања стварне производње путем емисије новца, с тим што обим емисије треба да буде дефинисан размерама пројеката које држава и бизнис изаберу и подрже. По мишљењу овог економисте, бруто национални доходак Руске Федерације у случају реализације овог програма може забележити годишњи раст од најмање 7%.

4. Руска рубља – све јефтинија али се још држи

Национална валута Руске Федерације била је један од „главних јунака” 2015. године у Русији. Сви руски грађани су пратили њено кретање и навијали за њу.

Може се рећи да се у 2015. години нису оправдале мрачне прогнозе с краја прошле године. Тада су аналитичари предвиђали даљу девалвацију руске валуте, прогнозирајући да ће долар коштати преко 100 рубаља. Чак се у једном тренутку чинило да се те прогнозе обистињују.

У лето 2015. године појавила се информација да је Централна банка Русије саветовала кредитним организацијама да врше стрес-тестове са троцифреном вредношћу долара. Те вести је Централна банка демантовала. Засада се рубља држи (долар кошта око 70 рубаља), мада њена вредност пада заједно са ценом нафте.

Друштво

5. Докторка Лиза – помоћ деци Донбаса

Јелизавета Глинка је познатија као докторка Лиза. Она је по струци лекар, а по специјалности реаниматолог. Руководи фондом „Правична помоћ“.

Како се наводи на сајту ове невладине организације, фонд помаже „бескућницима, болесницима на самрти, усамљеним пензионерима и инвалидима који су остали без крова над главом и основних средстава за егзистенцију“.

Када је почео конфликт у Донбасу докторка Лиза је одлучила да помаже деци у зони оружаних дејстава. Према вестима које су објављивали медији, Јелизавета Глинка је из Донбаса евакуисала најмање 250 дечака и девојчица којима је била потребна лекарска помоћ. За тај труд је 2015. године добила награду „Сопствени колосек“ коју је увео један руски добротворни фонд.

6. Људмила Алексејева – повратак у председнички Савет

Алексејева је борац за људска права, један од оснивача и вишегодишњи руководилац „Московске Хелсиншке групе“ – најстарије невладине организације за људска права у Русији.

Алексејева се средином 1960-их придружила дисидентском покрету. Била је под присмотром КГБ-а, а 1977. године је емигрирала у САД, где је радила на радио-станицама „Свобода“ („Слобода“) и „Голос Америки“ („Глас Америке“). Вратила се у Руску Федерацију 1990-их и основала невладину организацију „Московска Хелсиншка група“.

Била је у Савету за људска права при председнику Руске Федерације, али га је напустила 2012. године због неслагања са процедуром избора чланова Савета путем гласања на интернету, да би се 2015. године поново вратила у тај исти Савет. По повратку је свој главни задатак видела у борби против Закона о невладиним организацијама као страним агентима, који је донет 2012. године. У складу са овим законом невладине организације које учествују у политичком животу Русије и финансирају се из иностранства дужне су да се региструју као „страни агенти“.

На седници Савета 1. октобра Алексејева се обратила Путину позивајући га да „укине тај штетни закон“. „Не треба приписивати нама [борцима за људска права] оно за шта нисмо криви“, рекла је Алексејева, тврдећи да невладине организације користе новац који добијају из иностранства само да би људи у Русији живели боље.

Спорт

7. Леонид Слуцки – успех репрезентације

Руски фудбалски тренер. Од августа 2015. године је селектор руске фудбалске репрезентације.

Кормило репрезентације преузео је после трогодишњег периода у коме је селектор био Италијан Фабио Капело (чијим радом многи нису били задовољни), и то у ситуацији када је учешће Русије у финалном делу Европског првенства 2016. године било под великим знаком питања. Под руководством Слуцког руска репрезентација је победила у пет од укупно шест утакмица. Између осталих победила је Португалију и Шведску. Тако је у октобру ипак обезбеђено учешће руске репрезентације на Европском првенству 2016. године.

8. Антон Шипулин – „Шампион свега“

Биатлонац, шампион Олимпијаде у Сочију у штафети и лидер руске репрезентације у биатлону.

Још као јуниор, Шипулин је због својих многобројних победа добио од другова надимак „Шампион свега“. Сада се сматра да је он најбољи финишер на свету због тога што победу најчешће обезбеђује у завршној фази такмичења.

Освојио је злато 13. децембра у штафети у другој фази Светског купа. На крају сезоне 2014/2015. заузео је друго место у укупном пласману Светског купа. На светском првенству у биатлону 2015. године освојио је сребро у дисциплини „потера”.

Култура

9. Валиериј Гергијев – Маријинка на руском Далеком истоку

Диригент, уметнички и генерални директор Маријинског театра у Петербургу. Током 2015. године Приморски оперски театар у Владивостоку постао је филијала Маријинског театра.

„То је добра идеја јер је Владивосток важан центар. Близу су Кореја, Кина и Јапан“, изјавио је диригент у интервјуу за „Российску газету“.

Гергијев је 2015. године напустио дужност главног диригента Лондонског симфонијског оркестра, на којој је био 10 година. У истој сезони он је постао главни диригент Минхенског филхармонијског оркестра. По његовим речима, прва два-три месеца рада са новим оркестром „протекла су као по некаквом рајском сценарију“, јер су музичари активно изводили како немачка, тако и руска дела.

10. Зелфира Трегулова – изложба претече руске авангарде

Директорка Третјаковске галерије у Москви од фебруара 2015. године.

У октобру је галерија организовала ретроспективну изложбу посвећену 150. годишњици сликара Валентина Серова, „једног од најомиљенијих руских сликара, који не само што је трасирао развој модерне у Русији, него је постао и претеча авангарде“, наводи се на веб-страници изложбе. У историји галерије ово је најсвеобухватнија изложба посвећена једном уметнику. За три недеље радове Валентина Серова видело је преко 80 хиљада људи.

Западни медији открили зашто Владимир Путин тако необично хода

Росијскаја газета. Сва права задржана.