Наставак преговора о Донбасу – без видљивог напретка

Борис Гризлов, представник РФ у преговорима посвећеним Донбасу.

Борис Гризлов, представник РФ у преговорима посвећеним Донбасу.

Дмитриј Астахов / РИА Новости
Од првог овогодишњег сусрета Трилатералне групе за решавање конфликта у Донбасу очекивало се много. Русија је крајем године заменила свог представника у групи. Сада Руску Федерацију у преговорима представља политичар „тешке категорије”, бивши председник Државне думе и бивши министар унутрашњих послова Борис Гризлов. Дан уочи преговора у Минску Гризлов је посетио Кијев, што је изазвало бурне реакције међу украјинским политичарима и заинтригирало све оне који прате преговарачки процес.

– Први пут на састанку контакт групе Русију представља бивши председник Државне думе Борис Гризлов;

– Стране су се договориле о прекиду ватре и размени заробљеника;

– Не зна се да ли је било напретка по најактуелнијим политичким питањима минског преговарачког процеса;

– Следећи састанак контакт групе биће одржан 20. јануара;

Сусрет посвећен Донбасу одржан је 13. јануара у Минску, где је у фебруару прошле године потписан мировни споразум који је постао „мапа пута” за решавање конфликта на истоку Украјине. У најновијим преговорима су учествовали представници РФ, Украјине и ОЕБС-а, као и представници самопроглашених ДНР и ЛНР.

Резултат сусрета је прилично скроман. Сви учесници су подржали предлог руског представника да се одмах обустави ватра дуж линије разграничења у Донбасу и договорили се о размени заробљеника. Међутим, одлуку о потпуном прекиду ватре чланови контакт групе су донели и крајем прошле године, али њихова одлука није испоштована. И размена заробљеника је тема коју стране већ дуже време разматрају.

У потрази за решењем

Са друге стране, руски експерти истичу да наизглед скроман резултат минског сусрета не значи да се ништа не чини у правцу реализације споразума из Минска. По мишљењу Дмитрија Данилова, шефа Одељења за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, сада су све стране заинтересоване за реализацију споразума из Минска. Наиме, у мировном процесу је дошло до застоја, и о томе говоре и Москва и Кијев. У овом тренутку се активно трага за могућим расплетом, али се о томе не говори много у јавности.

Један од доказа да је Русија одлучна у погледу спровођења споразума из Минска и да верује у његов потенцијал јесте и именовање Бориса Гризлова за представника Руске Федерације у преговорима посвећеним Донбасу. „То [намештење] сведочи да Русија и даље сматра да је решење украјинске кризе принципијелно важно и приоритетно питање руске спољне политике” изјавио је Данилов за „Руску реч”. За Тимофеја Бордачова, шефа Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”, појава политичког „тешкаша” на месту главног преговарача за Донбас испред Руске Федерације означава жељу Москве „да подигне политичку важност и карактер те улоге”.

О чему се разговарало у Кијеву?

То се показало и у неочекиваној посети Бориса Гризлова Кијеву, што је изазвало бурне реакције у главном граду Украјине. Дозволу да Гризлов крочи на украјинску земљу лидер Радикалне партије Олег Љашко окарактерисао је као „велеиздају” од стране украјинских функционера (Љашко сматра да је представник РФ у Кијеву морао бити ухапшен као ратни злочинац – „Руска реч”).

Према информацијама украјинског издања „Огледало недеље”, Гризлов се у Кијеву састао са председником Украјине Петром Порошенком. Администрација украјинског председника то није званично потврдила.

По мишљењу украјинског политиколога Андреја Золотарјова, Гризлов је са Порошенком могао разговарати о изменама у уставу Украјине које предвиђа споразум из Минска, а који се између осталог тичу и статуса побуњених делова Донбаса.

Дмитриј Данилов сматра да су политичари могли размотрити локалне изборе у ДНР и ЛНР, планиране за крај фебруара, јер тај проблем може бити погубан за мировни процес. Независно од Кијева гласање је требало да се одржи још прошле године, али су Москва и европске престонице извршиле притисак на Доњецк и Луганск, тако да су ДНР и ЛНР одлучиле да одложе изборе и дају времена за изналажење компромиса у погледу формата одржавања тих избора.

Обама и избори у Донбасу

О томе колико је питање избора у Донбасу значајно сведочи и чињеница да су о том проблему дан раније разговарали и председници САД и Русије. Барак Обама је 13. јануара у телефонском разговору говорио Владимиру Путину о потреби да се по том питању постигне договор.

Кијев, међутим, као кључни учесник преговора не одступа од свог става према локалним изборима у Донбасу. Украјинска престоница не жели да крене у сусрет Доњецку и Луганску. „...Избори? Само у складу са украјинским законима, под контролом ОЕБС-а, после разоружавања”, изјавила је Ирина Герашченко, представница украјинске делегације у контакт групи. Донбас потпуно одбацује такав став. ДНР и ЛНР се позивају на споразум из Минска и инсистирају на томе да се избори морају одржати по специјалном закону у чијој припреми треба да учествују представници самопроглашених република.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“