Црна Гора и даље протестује

EPA
Црногорски политичари најављују масовне акције против уласка Црне Горе у НАТО, за војну неутралност балканских држава. По речима руских експерата, Русија не треба да окрене леђа Црној Гори, али је неопходно да изнађе механизме који би омогућили развој руско-црногорске сарадње у новонасталим околностима.

Црну Гору је захватила дубока социјално-политичка криза и изазвала масовне грађанске протесте који не престају од септембра 2014. године. Грађани протестују против политике власти усмерене на улазак земље у НАТО, траже оставку владе, одржавање поштених избора и спровођење реформи. Наш дописник је поразговарао са црногорским политичарима о томе шта ће се наредних дана дешавати у Црној Гори.

Преко 20 хиљада потписа

У Даниловграду је 22. јануара организован национални митинг против НАТО-а који је иницирала Демократска народна партија Црне Горе као чланица Демократског фронта. Председник ДНП-а Милан Кнежевић дао је ексклузивни коментар за „Руску реч”.

Руска реч: Које друштвено-политичке организације ће учествовати у митингу 22. jануара?

Милан Кнежевић: Ради се о првој великој анти-НАТО трибини у организацији Демократске народне партије у Даниловграду. Управо из тог града отпочињемо са великим анти-НАТО трибинама на којима ће осим организатора Демократске народне партије учествовати и политички субјекти који су против учлањења Црне Горе у НАТО, мировни покрети, невладине организације, историчари, академици, публицисти и сви људи у Црној Гори који желе да узму учешће и пошаљу снажну и јасну поруку да је већина грађана Црне Горе против учлањења у овај агресивни војни савез и који сматрају да одлуку о учлањењу треба донети искључиво на референдуму који би гарантовале и Русија и НАТО.

Руска реч: Колико је досад прикупљено потписа за одржавање референдума?

Милан Кнежевић: У овом тренутку, према подацима политичких субјеката који то координирају, прикупљено је око 20,5 хиљада потписа. Ми очекујемо да ће та акција, која је недавно отпочета, обезбедити да преко 50 хиљада грађана Црне Горе потпише за референдум о евентуалном учлањењу у НАТО.

Руска реч: Које иницијативе ће бити покренуте на митингу?

Милан Кнежевић: Желим да саопштим да ћу вечерас на анти-НАТО трибини као председник Демократске народне партије саопштити идеју о неопходности формирања Савеза балканских држава заснованог на принципу војне неутралности, који, наравно, не представља никакав државно-правни савез, али би представљао регионални концепт одбране, где би Црна Гора, Србија, Босна и Херцеговина и Македонија изашле са концептом војне неутралности коју би им гарантово Савет безбедности.

Да ли је на помолу раскол унутар владајуће партије?

У Подгорици су за 24. и 25. јануар планиране масовне грађанске акције поводом гласања у парламенту о поверењу влади. Замолили смо Страхињу Булајића, потпредседника Нове српске демократије, да прокоментарише раскол у владајућој коалицији Ђукановић – Кривокапић.

Страхиња Булајић: Зашто је дошло до сукоба између ДПС-а и СДП-а? Више је фактора. Нећемо погрешити ако кажемо да је прифалило СДП-у функција, прифалило је нечега што подразумева власт, већи партнер ускраћује, итд. Дошло је до поделе у СДП-у. Отцепило се једно крило. Али ту је и спољни фактор, без кога те две партије никако не би могле да функционишу нити да се одрже на власти толико година. Пре свега мислим на западне амбасаде које практично годинама и деценијама воде главну реч и по питању спољне и унутрашње политике, и по питању економије. Дакле, тога је свега почело да фали. И улазимо у једну кулминацију, у завршну фазу те једне огромне кризе која притиска већ годинама. Тако да ја мислим да без обзира на исход гласања 25. јануара, да ли ће оваква влада добити поверење или не, мислим да је црта пређена и више назад нема. Улази се у једну завршну фазу када би требале неке ствари да се у Црној Гори коначно доведу на чистац.

Ви знате да је Црна Гора добила позивницу за учлањење у НАТО пакт, да су се успоставиле две веома поларизоване опције по том питању (а и не само по том). На једном полу имамо ДПС са партијама које су у орбити ДПС-а, и то су углавном све антисрпске, антиправославне, антируске и про-НАТО снаге, и на другом полу смо ми из ДФ-а – Нова српска демократија, Демократска народна партија, Радничка партија и друге ванпарламентарне странке које баштине неку традиционалну, историјску, петровићевску Црну Гору и знамо где припадамо и који је наш цивилизацијски круг. Ми знамо шта је за нас Русија и шта је била кроз историју. Потпуно смо свесни њене улоге, јер да није Русије не би било ни Црне Горе.

Руска реч: Опозиција предвиђа да ће Кривокапић као главни лобиста атлантизма напустити „Титаник актуелне власти који тоне”. Да ли је то тако?

Страхиња Булајић: Једна чињеница пада у очи: после разбијања демонстрација 24. октобра, сузавца, батинања народа, кад је режим показао сву своју демократичност и бригу за народ, занимљиво је да председника Скупштине Црне Горе, који је до тада словио за оданог америчког човека, одједном прима нека пета или шеста лига америчких званичника, а председник владе и председник ДПС-а комуницира са Бајденом! Тако да нисам сигуран колико је Социјалдемократска партија и њен председник баш као некад раније у љубави са западним менторима.

Русија не одбацује пријатељство

Какви ће бити даљи кораци Русије у тој ситуацији? И поред свих садашњих несугласица са политиком званичних црногорских власти, и поред кризе и сложене економске ситуације Русија намерава да и даље развија сарадњу са Црном Гором. Средином фебруара је планирано да се у Подгорици одржи руско-црногорска конференција посвећена питањима даљег формирања механизама у области туризма и инвестиција, као и другим актуелним питањима билатералне сарадње.

Црна Гора је раније увела санкције Русији. Ситуацију у којој би Русија могла увести економске санкције Црној Гори прокоментарисао је директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски:

„Сматрам да би непосредно увођење економских санкција Црној Гори у виду забране чартер летова било контрапродуктивно. Та мера би пре свега угрозила интересе обичних грађана Црне Горе којима је туризам главни извор прихода. Неопходно је, уједно, да ми са руске стране активно радимо на изналажењу законодавних механизама који би регулисали даљи развој сарадње са Црном Гором у сфери туризма и инвестиција, као и у другим правцима економије, укључујући и одређивање квота за туристичке агенције и издавање сертификата хотелијерима. То треба да подигне квалитет услуге, да појача конкуренцију и да тако допринесе повећању броја руских туриста. Поред тога, неопходно је осмислити комплекс мера за подизање степена лојалности наших црногорских пословних партнера када је реч о Русији и њеним држављанима. Апсолутно је недопустиво да хотелијери, који добро зарађују на руским туристима, организују у својим просторијама акције подршке уласку Црне Горе у НАТО, а руководиоци тих хотела и сами пропагирају Северноатлантску алијансу. То је, наравно, њихово лично право, али у том случају они не треба да рачунају на приходе од пословања са Русијом. Због тога ћемо ми учтиво, али истрајно радити на подизању нивоа лојалности наших пословних партнера”.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: