Седам питања везаних за прекид ватре у Сирији

Иља Питаљев / РИА Новости
Председници Русије и САД усагласили су 22. фебруара план о прекиду ватре у Сирији. Какав договор су постигли лидери двеју земаља и хоће ли споразум бити реализован?

1. Кога се тиче договор Путина и Обаме?

Споразум предвиђа прекид ватре између регуларне армије и њихових савезника са једне стране и борбених редова опозиције са друге. Како је истакао руски председник Владимир Путин, прекид борбених дејстава се неће односити на екстремисте из „Исламске државе“ (ИД), „Ал Нусре“ и других организација које Савет безбедности УН третира као терористичке.

2. Када ће прекид ватре ступити на снагу?

Споразум о прекиду ватре треба да ступи на снагу 27. фебруара. До поднева 26. фебруара представници страна које учествују у сиријском конфликту треба да „потврде Русији или америчким партнерима своју приврженост прекиду ватре“. После тога ће бити направљена карта са уцртаним територијама које заузимају поменуте стране, и за та подручја ће важити режим прекида ватре.

3. Ко треба да контролише испуњавање споразума?

Тиме треба да се бави група за прекид ватре која је формирана под покровитељством УН. Копредседници групе су Русија и САД. Ради размене информација између Москве и Вашингтона предвиђено је да се успостави специјална директна линија, а „уколико буде неопходно“, да се формира и радна група.

У руској ваздухопловној бази Хмејмим већ је створен Координациони центар за примирје између сукобљених страна. Како је речено у руском Министарству одбране, представници опозиције који су одлучили да прекину борбена дејства могу да се обрате у Центар где ће им бити пружена помоћ у успостављању везе са сиријским властима.

4. Какав став су стране у конфликту заузеле према овом споразуму?

Високи комитет за преговоре, који је основан у Ријаду и који чине представници сиријске опозиције, саопштио је 22. фебруара да „прихвата међународне напоре усмерене на прекид борбених дејстава“. Међутим, Комитет је свој став условио испуњавањем читавог низа захтева, од којих је главни везан за прекид бомбардовања од стране Руске Федерације и регуларне сиријске армије.

Асад је са своје стране у разговору са Путином 24. фебруара изразио спремност власти Сирије да „сарађују на успостављању примирја“. И Асад и Путин су том приликом нагласили важност „бескомпромисне борбе“ против ИД, „Ал Нусре“ и других терористичких организација.

5. Какве сметње постоје у реализацији споразума?

Тешкоће настају приликом покушаја да се направи разлика између умерене опозиције и екстремиста, објаснио је за „Руску реч“ Семјон Багдасаров, директор Центра за проучавање земаља Блиског истока и Централне Азије. На пример, припадници „Ал Нусре“, која је филијала „Ал Каиде“, ратују у тесној сарадњи са појединим бригадама опозиционе „Слободне сиријске армије” и немогуће је повући јасну границу између тих двеју група, каже експерт.

Сами представници сиријске опозиције налазе само један излаз из те ситуације – захтевају да Асадова армија и руска авијација престану са бомбардовањем припадника „Ал Нусре“, које УН третира као терористе.

6. Какве су шансе за успех?

Шансе за испуњавање овог споразума су веће него у случају свих претходних договора о Сирији, сматра Александар Шумилин, шеф Центра за анализу блискоисточних конфликата при Институту за проучавање САД и Канаде. По његовом мишљењу, главни фактор у том погледу је подршка коју споразуму пружају председници РФ и САД.

7. Какав је то план „Б“ који имају САД?

Шефови Пентагона и ЦИА нису оптимисти у погледу овог споразума. Они не верују да ће Руска Федерација садејствовати у прекиду ватре и зато су се обратили Бараку Обами са предлогом да у том случају припреме и план „Б“. Тај план подразумева испоруку моћнијег наоружања Асадовим опонентима, а можда и увођење санкција Руској Федерацији, попут оних које су Москви већ уведене због конфликта у Украјини. Руски експерти сматрају да је такав развој догађаја сасвим могућ, мада уједно истичу да он не води никуда. По речима Семјона Багдасарова, може се претпоставити да такав план већ постоји и да је опозицији такво оружје већ испоручивано. Он је, на пример, подсетио на саопштења о слању америчких противтенковских ракета опозицији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.