Зашто Русија не жели да Србија уђе у НАТО?

Српски председник Томислав Николић је 9. марта допутовао у Москву. За 10. март је планиран његов сусрет са руским колегом Владимиром Путином. Како јавља лист „Коммерсант”, Кремљ жели да од Николића добије чврсте гаранције да Србија неће ступити у НАТО.

Железњак: „Русија подржава српски референдум о споразуму са НАТО-ом”

Србија је једина земља на Балкану која не говори отворено о тежњи да постане чланица НАТО-а, за разлику од осталих балканских земаља које још увек нису ушле у алијансу. Раније, 2007. године, српски парламент је усвојио резолуцију о војној неутралности земље. Међутим, како истичу експерти, већ од 2000. године, после свргавања председника Слободана Милошевића, Београд се све више окреће зближавању са НАТО-ом. За деценију и по Србија је са алијансом потписала читав низ различитих споразума. Најновији, недавно потписани споразум гарантује дипломатски имунитет војника НАТО-а у Србији. Та сарадња може доживети кулминацију у пуноправном чланству Београда у алијанси, сматрају аналитичари.

„Непријатна тенденција”

Развој веза између Србије и НАТО-а Русија доживљава као непријатну тенденцију, уверена је др Јелена Гускова, шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе при Институту за славистику. Она је за „Руску реч” изјавила да се НАТО руководи политичким разлозима када тежи да увуче Србију у своје редове. Наиме, алијанса на тај начин покушава да „науди Русији, а не да стекне некакву корист од придруживања” Београда НАТО-у. Раније је Гускова у једном чланку нагласила да је „НАТО-у стало да Русија једном засвагда оде са Балкана”, с обзиром да је реч о „геополитички осетљивом региону света”.

Антируска пропаганда прерушена у „научне тезе”

Др Никита Бондарев, руководилац Балканског сектора Руског института за стратешка истраживања, сматра да је Србија НАТО-у битна као „транзитна земља и кључ Балканског полуострва, а самим тим и као кључ читавог источног Средоземља”. Поред реакције на антируску позадину политике НАТО-а према Србији, Москва се руководи и резонима везаним за политичку симболику. Тежња да Србија не постане чланица алијансе је „покушај да се сачува бар привид некакве равнотеже и постојања савезника [Русије] у Централној и Југоисточној Европи”, сматра др Сергеј Ромањенко, историчар и балканиста, предавач Руског државног универзитета за друштвено-хуманистичке науке.

Срби не воле НАТО

Русија не скрива своју жељу да Београд остане изван алијансе. Представница Министарства спољних послова РФ Марија Захарова раније је изјавила да Москва очекује да ће Србија наставити са својом политиком неутралности.

„Шта ће бити са односима пуним поверења између Београда и Москве?”

Москва, међутим, није усамљена у неприхватању идеје о ступању Србије у НАТО. Такав став има и већина становника Србије. У том ставу је одражено сећање на бомбардовање Југославије 1999. године, као и чињеница да је Запад подржао независност Косова. Како истиче политиколог и аналитичар утицајног часописа „Нова српска политичка мисао” Никола Танасић, сада практично није могуће приморати Србију да „заволи” НАТО. Подршка ступању у алијансу међу Србима никада није прелазила 10%, а „за последњих десетак година сваки покушај популаризације НАТО-а преко скупих медијских кампања изазивао је само контраефекат”. То се, међутим, не може рећи за српске политичаре, међу којима, како истиче експерт, подршка ступању у НАТО постаје све снажнија.

Један од знакова тог несклада између расположења народа и тежњи елите је и спољна политика земље, у којој се политика зближавања са НАТО-ом комбинује са изјавама о важности веза са Русијом. По мишљењу експерта, званични Београд је током протеклих година успешно балансирао између Русије и Запада, покушавајући да „седи на две столице”. Међутим, таква ситуација не може трајати бескрајно дуго, тако да ће Србија на крају ипак морати да бира једну варијанту, и по свему судећи неће изабрати ону која одговара Русији. Једина могућност да Москва спречи такав развој догађаја је да активира своје присуство на Балкану. У том погледу се мишљење српског експерта подудара са оценама његових руских колега.

У Нишу одржан протест против сарадње са НАТО-ом. Централни анти-НАТО скуп заказан је за 27. март у Београду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.