Зашто се Русија „дружи” са Саудијском Арабијом?

Садашњи краљ Саудијске Арабије Салман дошао је на престо 23. јануара 2015. године после смрти свог брата Абдулаха. Салман је стар као и његов претходник (80 година) и лошег је здравља.

Па ипак, за годину дана под његовом управом Ријад је почео да води активнију спољну политику. Саудијска Арабија се укључила у рат у Јемену, прекинула односе са Ираном и наставља са пружањем активне подршке опозицији у Сирији, инсистирајући на томе да Башар Асад оде са власти. Москва је против таквог приступа и сматра да Асад треба да буде део „политичког решења” сиријске кризе.

Моћни принц

Руски експерти сматрају да иза промена у спољној политици краљевине стоји син садашњег краља, принц Мухамед бин Салман. Он је по саудијским мерилима веома млад (30 година), али је велика власт концентрисана у његовим рукама: он руководи Министарством одбране, Краљевским судом и Саветом за економска питања. Многи аналитичари сматрају да је Мухамед могући наследник краља Салмана.

Професор Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), арабиста Григориј Косач, у разговору са дописником „Руске речи” окарактерисао је Мухамеда као „снажну личност данашње Саудијске Арабије”. Он сматра да је принц најзаслужнији за то што је за време краља Салмана политика Саудијске Арабије „почела да се ослања на принцип чврстине”. Косач је истакао да принц Мухамед посвећује велику пажњу Русији, те да се прошле године два пута сусрео са Путином – у Санкт Петербургу и Сочију.

Саудијски краљ Салман (Фото: Reuters)

Неслагања по питању Сирије

За време сусрета у Сочију Мухамед бин Салман је упозорио Путина на „опасне последице” руске војне операције у Сирији. Раније је саудијско Министарство спољних послова осудило почетак операције и позвало Москву да прекине бомбардовање.

Након неколико месеци ставови обеју земаља су остали исти: Саудијска Арабија инсистира да председник Асад оде или да буде свргнут силом, док Русија сматра да садашњи сиријски режим треба да буде део политичког решења кризе.

Арабиста Александар Аксењонок, експерт Руског савета за међународна питања, сматра да приступ Ријада сиријском питању није делотворан. „Свргавање Асадове власти силом, о чему је говорио министар спољних послова Саудијске Арабије, само ће изазвати потпуни хаос, слично ономе што се десило у Ираку”, објаснио је Аксењонок за „Руску реч”.

Професор Косач сматра да супротни ставови у погледу решења сиријске кризе не спречавају Москву и Ријад да воде дијалог, него их, напротив, подстичу на тражење обострано прихватљивих варијанти: „Управо је непопустљивост Русије подстакла Саудијску Арабију да подржи прекид ватре у Сирији”. Са друге стране, Косач сматра да подршка прекиду ватре не значи да су Саудијци одустали од својих планова везаних за свргавање Башара Асада.

Шта ће бити ако Турци и Саудијци нападну Сирију?

Сарадња без поверења

Поред руског става према сиријској кризи Саудијској Арабији не одговарају ни партнерски односи Русије и Ирана. Аксењонок каже да је Саудијска Арабија у контексту укидања економских санкција Ирану забринута због предстојећег јачања позиција шиитске државе са којом се Ријад бори за утицај на Блиском истоку. Саудијци доживљавају односе између Русије и Ирана као стратешко партнерство и због тога немају поверења у Москву.

Руски експерт сматра да је подозривост Саудијаца сувишна и да не треба доживљавати Русију као савезницу Ирана по свим питањима: „Русија може имати посебне односе са Ираном, али ти односи се неће развијати на штету интереса безбедности Саудијске Арабије”.

Експерти су уверени да Русија и Саудијска Арабија и поред неслагања могу да сарађују. „Крајем прошле године у Москви је одржан заједнички руско-саудијски пословни форум, води се дијалог на линији ’Русија – Савет за сарадњу арапских земаља Персијског залива’, у коме Саудијска Арабија игра кључну улогу”, набраја Григориј Косач форме руско-саудијске сарадње. При томе он посебно истиче важност сарадње у енергетској сфери, конкретно у споразуму између Русије, Саудијске Арабије, Катара и Венецуеле о „замрзавању” експлоатације нафте у 2016. години на јануарском нивоу.

Две опције за Сирију: федерализација или балканизација

Росијскаја газета. Сва права задржана.