Није лако бити хришћанин у Европи

Јекатерина Туришева
У Руском институту за стратешка истраживања 10. марта је одржана научна конференција под називом „Гоњење хришћана у савременом свету: геополитички аспект“. На конференцији су учествовали представници Русије, Србије, Црне Горе, Сирије, Либана, Аустрије, Италије и Ватикана. Дописница „Руске речи“ преноси најважније детаље излагања у којима је учињен покушај да се одговори на питање зашто данас гоњење хршћана узима све више маха.

Данас хришћанство није у моди

„Верска права се данас крше у многим земљама света. Ауторитет цркве у последње време је почео да опада, због чега су почела и ограничавања црквеног деловања“, изјавио је на почетку конференције директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Леонид Решетњиков.

С њим се сложио и Константин Долгов, амбасадор за посебне мисије Министарства спољних послова РФ и опуномоћеник Министарства спољних послова РФ за питања људских права, демократије и владавине права:

„Верске слободе које су гарантоване у многим светским документима данас су под знаком питања. Подаци су довољно речити: тотална хришћанофобија је данас забележена у преко 140 земаља света. На Блиском истоку се смањење броја хришћана већ мери милионима. То фактички представља опасност нарушавања конфесионалне равнотеже, али и политичке дестабилизације читавог региона“.

„Да ли је случајно што западне земље не осуђују гоњење хришћана у свету? Неолибералне идеје које се гаје на Западу уништавају породицу и доводе у питање слободу вероисповести. У западним земљама данас не само да није модерно, него је и опасно отворено се декларисати као хришћанин“, истакао је Долгов.

Са њим се слаже Патрик Попел, генерални секретар бечког Института „Суворов“.

„Гоњење хришћана је запљуснуло Европу. Медији на све начине дискредитују цркву како би изазвали слабљење поверења према њој. Данас је црква фактички изгубила свој утицај на друштво. Већина верника се помирила са новим либералним вредностима. Црква се потискује из свих сфера друштвеног живота Европе. Постоји спремност да се против хришћана дејствује чак и силом“.

Директор италијанског Института за евроазијска истраживања Андреа Ђаноти детаљније је говорио о положају хришћана у Европи почетком 21. века.

„Постало је тешко и опасно бити хришћанин. Али оно што највише забрињава је приступ Запада гоњењу хришћана. Запад не само да се томе не противи, него је чак пружао подршку исламским екстремистима који се отворено залажу за то да се хришћанство збрише са лица земље. Зашто Запад ћути? Где је реторика о људском достојанству, о светској баштини?“, рекао је Ђаноти.

Ралф Вејман, професор Папског универзитета „Светог Томе Аквинског“, говорио је о последицама „заборављања Бога у Западном свету“.

„У већини земаља Запада изгубљено је име Божије. Западно друштво губи свој идентитет, губи везу са својом историјом. Хришћанство узнемирава друштвену заједницу. Хришћанима се приписује кривица готово за све невоље. Друштво је изложено манипулацијама, и то је последица удаљавања друштва од Бога. Савремена диктатура релативизма усмерена је на сопствени его и сопствене жеље, а нетрпељива је према хришћанској истини. Европљани треба да се врате Богу, да преузму одговорност за себе и своја дела“, изјавио је Вејман.

Андреј Серебрич, научни сарадник Центра за хумнитарна истраживања РИСИ анализирао је проблем гоњења хришћана у светлу западних медија.

„Када би Запад признао геноцид хришћана на Блиском истоку то би значило да признаје агресивност и кратковидост сопствене политике. Због тога се гоњење хришћана у западним медијима прећуткује из чисто рационалних побуда“, објаснио је он.

Сиријски хришћани у опасности

О Блиском истоку је говорио и професор Универзитета у Дамаску, бивши амбасадор Сирије у РФ Хасан Рише. Његово излагање је било посвећено стратешким аспектима планова терористичких организација усмерених против хришћана у Сирији. По његовим речима, деловање тих организација оријентисано је на прогон хришћана из земље, иако су хришћани темељ Сирије. Они су играли веома важну улогу током читаве сиријске историје, а данас је њихов број смањен са некадашњих 20% на само 6% становништва.

Хонорарни саветник министра спољних послова РФ Армен Оганесјан је изјавио: „Трећи талас исламизације драматично се одражава на судбину хришћана Истока. Гоњење се спроводи уз ћутљиву подршку западних ’савезника’ и њихову благонаклоност према исламским екстремистима. Хришћанофобија која је захватила исламски Исток поприма размере геноцида“.

Професор Универзитета у Бејруту Сухејл Фарах навео је забрињавајуће бројке: „Хришћанска емиграција стално расте. У Турској је, на пример, 1914. године било 18,9% хришћана. Данас их нема више од 0,1%. Исто се дешава у Либану, Сирији, Јордану, па чак и на Светој Земљи. У просеку, у арапском свету хришћана нема више од 5%, а те бројке се и даље смањују“.

Балкан као „истурена линија фронта”

Александар Раковић, професор Београдског универзитета, говорио је о гоњењу и заточењу архиепископа Православне Охридске архиепископије Јована (Вранишковског) у Македонији 2002-2015. године. У свом излагању он је нагласио да је данас јужна граница Србије један од истурених фронтова борбе хришћанства за свој опстанак.

Свештеник Михајло Бацковић, председник Братства православне омладине Црне Горе говорио је о гоњењу Српске православне цркве у Црној Гори. По његовим речима, Балкан данас личи на Буридановог магарца између Истока и Запада.

„Запад покушава да потисне тежњу хришћана ка вечном животу са Господом и да обезвреди сам смисао живота. Хришћани на Балкану су дезоријентисани гоњењем, убиствима и поделом на неколико земаља“, истакао је Бацковић. По његовим речима, народ који у 21. веку покушава поново да пронађе своју нацију, свој језик и своје законе, удаљава себе од свог хришћанског историјског идентитета.

„Историјски хришћански Запад доприноси гоњењима на Србе на Косову. Он је 1999. године бомбама убијао стотине невиних људи, а данас се НАТО приказује Црној Гори као последња нада и фактор стабилности. Стратешки циљ НАТО-а у Црној Гори је јасан: треба попунити геостратешке празнине и одузети Русији њеног вековног савезника“, резимирао је свештеник.

Заменик руководиоца сектора за европске земље и руководилац групе за балканске земље РИСИ, наш стални експерт Никита Бондарев, наступио је са рефератом „Идеја Косова као ’свете земље’ у савременом политичком животу Србије“. По његовим речима, доживљај косовског конфликта зависи од духовне и интелектуалне „оптике“ кроз коју га посматрамо.

„Ако се Косово посматра са верског, сакралног гледишта, онда постаје јасно зашто је Србима тако важна та колевка српског хришћанства. Управо на тој земљи и за ту земљу су Срби изложени свим могућим гоњењима. Косовско мучеништво је настављено бомбардовањем од стране НАТО-а. Косово је у правом смислу света земља натопљена српском крвљу“, објаснио је Бондарев.

„Ако изађемо из верског аспекта, можемо да се закачимо само за историју. Али ту за сваку српску историјску тезу Албанци или Турци имају своју реваншистичку тезу. Чист историзам без верске димензије само је сметао Србима да бране ту земљу“, изјавио је руски научник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“