Седам питања везаних за Крим

1. Шта је то Крим, где се он налази и које националности тамо живе?

Крим или Кримско полуострво налази се у северном делу Црног мора, јужно од Украјине. На полуострву живи 175 националности (ради поређења, у Русији живе припадници укупно 193 народа). Па ипак, према попису становништва из 2015. године, велику већину чине три народа: Руса има 1,5 милиона (68%), Украјинаца 344.500 (15,7%) и Кримских Татара 232.300 (10,6%)*. Број Грка, Бугара, Немаца, Јевреја, Турака и других етничких заједница варира од 2 до 5 хиљада људи.

2. Чији је ипак Крим?

У складу са руским законима Крим припада Руској Федерацији. Што се тиче Украјине и западних земаља (Г-7, чланица НАТО-а и Европске уније), оне још увек сматрају да је Крим део Украјине.

Сједињење Крима са Русијом је постало могуће после државног преврата у Кијеву, када су почетком 2014. године наоружани маскирани јуришници узурпирали парламент и друге структуре власти, укључујући и функцију председника државе, који је уклоњен без поштовања уставних процедура. Грађани Крима су били против неуставне смене власти у Кијеву и антируског расположења које је нова власт промовисала. Из тог разлога су одлучили да се одвоје од Украјине.

Кримски Татари лојални сами себи

Кримска власт је тада донела Декларацију о независности и организовала референдум, на коме је 95,6% становника гласало за сједињење полуострва са Руском Федерацијом. Кремљ сматра да се ради о праву народа на самоопредељење. Поједини руски политиколози су у том догађају видели аналогију са Косовом, чију независност су признале многе земље упркос ставу Србије и резолуцији 1244 Савета безбедности УН, док други сматрају да Русија има право на Крим као Србија на Косово.

3. Зашто у свету још увек сматрају да је Крим украјински?

Половина чланица УН не признаје легитимност кримског референдума и сматра да се њиме крши украјински устав, у складу са којим одлука о територији Украјине може бити донета само на општеукрајинском референдуму. На основу тога представници власти у Кијеву тврде да је Русија, наводно, извршила анексију дела територије суседне државе. САД и чланице Европске уније су у знак протеста најпре увеле санкције неколицини руских функционера, а затим, у вези са ситуацијом на истоку Украјине, и читавим секторима руске економије.

4. Чији је био Крим кроз историју?

Крим је припао Русији 1783. године после још једног руско-турског рата и био је у саставу Руске империје, а затим и Совјетске Русије све до 1954. године, када га је совјетски вођа Никита Хрушчов, дошавши на власт, предао Украјинској ССР. Тај његов „поклон” је уприличен на годишњицу уласка Малорусије (некадашњи назив дела територије данашње Украјине) у састав Русије 1654. године у знак „вечитог пријатељства руског и украјинског народа“. Житеље Крима нико није питао за мишљење, али у том тренутку одлука није имала већих последица по становништво полуострва, с обзиром да се радило о административној прерасподели територије унутар јединствене социјалистичке државе. Тако се Крим после распада Совјетског Савеза нашао на територији новоформиране државе Украјине, а тадашње руске власти на челу са Борисом Јељцином пристале су на то и признале границе Украјинске социјалистичке републике за границе нове независне украјинске државе.

Драматичне епизоде из историје Крима

5. Како се Крим снабдева струјом, водом и намирницама?

Нова украјинска власт је после сједињења Крима са Русијом увела полуострву читав низ блокада, почев од прекида снабдевања водом кроз Севернокримски канал. Пре тога је 85% воде за потребе становништва стизало на Крим из Украјине.

Затим је Кијев покушао да обустави извоз украјинских намирница и саобраћај са Кримом. Припадници украјинске организације Кримских Татара „Меџлис”, која није призната у Русији, заједно са активистима кијевског режима и припадницима екстремистичке организације „Десни сектор”, која је забрањена у Русији, блокирали су прилазе Криму из правца Украјине и онемогућили шлеперима са украјинским намирницама да стигну на полуострво.

Како Крим живи без струје?

У новембру 2015. године на Криму је проглашена ванредна ситуација због енергетске блокаде, када су украјински екстремисти дигли у ваздух далековод. Тако је полуострво остало без струје.

Данас је проблем снабдевања водом делимично решен тако што је у канал усмерена вода из кримске реке Бијук Карасу. Ни са намирницама није било проблема, јер су украјински производи постепено замењени руским. Што се тиче електричне енергије, већ 2. децембра је пуштена у погон прва линија енергетског моста којим струја из Краснодарског краја стиже на Крим. Данас су у функцији већ две линије, а трећа ће прорадити у априлу 2016. године.

Платни системи Visa и Mastercard званично још увек не опслужују Крим због санкција, али у тренутку писања чланка картице ових система могу да се користе на Криму само ако су издате у руским банкама. Готовина се може подићи без провизије на банкоматима регионалне банке РНКБ.

6. Подржавају ли грађани Русије сједињење са Кримом?

Да. Према подацима које износи чак либерално настројена агенција за испитивање јавног мњења „Левада-центар”, одлуку о сједињењу Крима са Руском Федерацијом 2014. године је подржало 79% испитаника у Русији, а годину дана касније тај проценат је износио 69%. У сваком случају, по том питању постоји стабилан консензус како у владајућим структурама, тако и у руском друштву.

7. Може ли се легално из Крима отићи у Украјину и обрнуто?

Грађани Украјине могу да дођу на Крим – довољно је да покажу пасош. Ствар је у томе што Кијев ту границу третира као административну, а Руска Федерација није увела никаква ограничења, тј. још увек је на снази безвизни режим, као и пре сједињења Крима са Русијом.

Крим и Украјина: шта је преостало од некадашњих веза?

Странцима је, међутим, за улазак на Крим преко Украјине потребна специјална дозвола украјинске миграционе службе, с тим што су дужни да се врате преко истог граничног прелаза. Другим речима, није могуће да странац уђе на Крим трајектом преко Керчанског мореуза, тј. из континенталног дела Русије, а затим да са Крима пређе у Украјину. На украјинском граничном прелазу ће се то третирати као повреда границе. Сви странци, наравно, могу без проблема да дођу до Крима из било које тачке Русије. Крим је део Русије па зато Србима није потребна виза да би посетили полуострво. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.