Руски гас као средство против зближавања Србије и НАТО-а

Reuters
Настављамо са праћењем теме Србија – НАТО – Русија. Данас смо замолили нашег сталног експерта, балканолога Петра Искендерова, да прокоментарише кључну за Русију важност Србије у читавом региону, као и последице појачаног утицаја НАТО-а на ову непокорну балканску земљу и механизме које Русија може применити са циљем да се оне спрече.

Руска реч: За Србију се каже да је она кључ Балканског полуострва, и због тога је контрола над овом земљом толико важна. Да ли бисте могли нешто конкретније рећи о тој тези? Какве могу бити последице појачаног утицаја НАТО-а на Србију и шта ће Русија тиме изгубити?

Петар Искендеров: Ту је највећи проблем, наравно, везан за географски положај Србије. Србија је, да тако кажемо, у центру збивања. Она је историјски гледано кључ Балканског полуострва, али и кључ читаве југоисточне Европе, па и даље у правцу Мале Азије. Своје позиције у Србији јачају и Русија и земље НАТО-а, свакако у тежњи да постигну конкретне геополитичке циљеве. Није случајно што се управо око оријентације Србије у последње време воде тако жестоке битке, поготову унутар земље.

У овом тренутку на територији Србије фактички већ постоје објекти који су непосредно везани за Русију или за САД. То је Центар за отклањање ванредних ситуација у Нишу (Руско-српски хуманитарни центар) који функционише под покровитељством Министарства за ванредне ситуације Русије, и то је америчка војна база Бондстил на Косову. Јасно је да у Русији сада не постоје планови за претварање поменутог центра у војну базу, што је у више наврата Москва и саопштила. Јасно је, међутим, и то да у случају ескалације напетости и покушаја НАТО-а да преузме контролу над појединим областима Србије или читавог Балканског полуострва овај центар може бити преуређен у потребном правцу. Поред тога, на територији саме Србије у протеклим годинама активније се организују војне вежбе у којима учествују припадници НАТО-а. Руководство Србије покушава да сачува некакву равнотежу и потврди ванблоковски сататус, и због тога одобрава одржавање војних вежби на истим објектима. Најпре маневре изводи НАТО са учешћем америчких падобранаца, а затим, буквално, неколико дана касније, на истом месту се одржавају руско-српски маневри, са учешћем руских падобранаца.

Поред тога, још један важан фактор је и тај што Хрватска сада интензивно покушава да учврсти своје војне позиције и у том циљу купује америчке ракете које могу да држе под контролом практично читаву територију Србије. У том смислу Србија заиста није некакво неважно острвце на периферији, него је заиста кључна тачка Балканског полуострва, чији војно-стратешки и геополитички значај у великој мери надмашује, рецимо, значај Албаније или Црне Горе. Због тога нема сумње да за руководство Србије велику важност има избор геополитичких приоритета. И ако судимо по последњим изјавама које дају представници различитих кругова Србије, тај проблем ипак још увек није решен.

Руска реч: Може ли Русија спречити јачање утицаја НАТО-а на Србију и регион? У којим конкретним облицима и помоћу којих механизама Русија може активирати своје деловање у Србији?

Петар Искендеров: Свакако треба јачати политичке односе на нивоу лидера обеју држава, јер у садашњој политичкој хијерархији председник Томислав Николић управо представља оличење умеренијег крила, и он је заиста искрено заинтересован да Србија, ако ништа друго, бар сачува свој ванблоковски статус. И друго, Русија свакако треба активније да развија своје економске и енергетске пројекте на Балкану, без обзира на све драматичне промене које видимо протеклих месеци, тј. на обуставу „Јужног тока“ и замрзавање „Турског тока“.

Ствар је у томе што у Србији енергетска сарадња са Русијом делује као лакмус папир проруског или антируског курса. То је заиста тако, јер за Србе је веома важно да Русија настави са снабдевањем Србије гасом, како та питања не би зависила ни од ситуације у руско-српским односима, ни од ситуације у руско-балканским односима. Због тога, по мом мишљењу, Русија треба интензивније да јача своје позиције на енергетском тржишту у Србији, и активније да подстиче Србију на реализацију инфраструктурних енергетских пројеката. Конкретно, треба да размотри са српским руководством перспективе укључења Србије у инфраструктуру која може бити створена у оквиру реализације пројекта „Северни ток 2“. У тај пројекат ће бити најпре укључене земље Централне Европе, конкретно Словачка и Мађарска, а затим би се тој истој инфраструктури могла прикључити и Србија. Енергетика је управо оно питање по коме многи у Србији оцењују дејства и намере Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: