Мој нови живот на Криму: Олга

Животне приче људи који су напустили велике градове и престижно радно место ради новог живота на Криму. Трећи део.

Олга и Јевгениј. Фотографија из личне архиве.Олга са супругом Јевгенијем. Фотографија из личне архиве.

Олга Лазарева, 26 година. Преселила се са мужем из Москве у Севастопољ у септембру 2014. године. Аутор блога Moreinme

Промене

Муж и ја смо студирали у Москви, а затим смо радили типичан канцеларијски посао. Живели смо по уобичајеној схеми „с посла – на посао“, што нам није уливало претерани оптимизам и због тога смо одлучили да променимо атмосферу. Скупили смо довољно новца и отишли у југоисточну Азију. Пола године смо путовали и уживали у животу, али нам је ипак недостајало окружење са нашим урођеним и уобичајеним руским менталитетом. Нисмо желели да се вратимо у Москву и због тога смо одабрали Крим. Овде је одлична клима и екологија, има много занимљивих места за путовања, живот је мирнији и јефтинији него у Москви. Уз све то, ја сам као дете много времена провела у Севастопољу и добро га познајем.

Нико нас није наговарао да останемо у Москви. Сви су мирно прихватили нашу одлуку.

Стварност

 

Наша очекивања су била веома ружичаста, чак и наивна. Пре пола године се чинило да ће сада (после сједињења са Русијом) Крим направити нови, велики скок у развоју, да овде постоји много могућности и варијанти за афирмисање. У Москви је на пример, прејака конкуренција, а на Криму има доста послова којима се нико не бави.

Међутим, када смо дошли, схватили смо да смо се вратили у 1990-те. У Севастопољу има много ситних проблема везаних за свакодневни живот на које људи у престоници нису навикли. На пример, на интернету се не може пронаћи сва потребна информација. Били смо шокирани када први пут нисмо могли да пронађемо телефон потребне организације. Људи су веома искварили природу – свуда је ђубре и нелегална градња. Све у свему, испоставило се да ништа није тако ружичасто. Али ми смо се углавном преселили због климе и екологије. И поред свих проблема, лепо је живети са породицом близу мора.

 

Сада сам ја домаћица. Недавно смо добили сина. Да се не бих досађивала, на Инстаграму водим страницу о Севастопољу, и блог о животу у граду. Муж ми је програмер, ради код куће (на даљину), јер је у Севастпољу веома тешко наћи добар посао са пристојном платом.

Када сам се преселила неке пријатељице су ме питале: „Како си се тако ниско спустила?“. За овдашње житеље је успех када оду из Севастопоља у велики свет. Али ја срећем заиста веома много људи из великих градова који управо долазе да живе на Криму у потрази за мирним животом.

 

Уопште ми није жао што смо се преселили. Понекад осећам носталгију за ранијим животом, за људима, за добром инфраструктуром и појединим продавницама којих овде нема. Али и поред многих слабих страна, ипак има далеко више онога што је добро. Овде водимо миран живот. Ја могу да се бринем о породици, а муж може да ради код куће и не губи време и живце у канцеларији. Много ми се допада овдашњи ваздух. У Москви не може да се дише од смога. Мужу се допада топла зима.

Планови

Кад наш син мало порасте имамо жељу да обиђемо цео Крим, јер ту има много занимљивости. Можда ћемо покушати да покренемо неки свој мали бизнис, на пример занимљиву продавницу или кафе-бар.

 

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: