Ремети ли Обамина посета Куби планове Русије?

– Став САД према економском ембаргу и војно-поморској бази Гвантанамо остаје непромењен.

– После Обамине посете Куба може очекивати крупне инвестиције, сматрају експерти.

– Кубанско руководство користи Русију као противтежу Сједињеним Америчким Државама.

– Активност САД у Хавани неће променити планове Русије везане за овај регион.

У уторак 22. марта председник САД Барак Обама је окончао дводневну посету Куби која је већ проглашена „историјском”. Амерички председник је у посету допутовао са делегацијом коју су чинили представници Конгреса и америчких пословних кругова, као и чланови његове породице. Тиме је Обама фактички дао знак за почетак „ресетовања” америчко-кубанских односа.

Већ 88 година ниједан амерички председник није посетио Острво слободе. Захваљујући ембаргу који је Вашингтон пре више од пола века увео Хавани и прекинутим дипломатским односима Куба је остала једино „жариште” Хладног рата на западној полулопти. Садашњи билатерални сусрет Барака Обаме са кубанским лидером Раулом Кастром улива одређене наде у дугорочно одмрзавање односа двеју земаља.

Стране су одлучиле да се концентришу „на ономе што нас спаја”, резимирао је Раул Кастро резултате сусрета. То фактички значи да стање у вези са принципијелним питањима економске блокаде и војно-поморске базе Гвантанамо остаје неизмењено.

Уосталом, у овом тренутку није ни могло бити друкчије, сматра Михаил Бељат, научни сарадник Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), експерт за Латинску Америку. Обама је још пре своје посете истакао да одлази на Кубу пре свега како би обновио везе са њеним народом, а не са владом и државом. Конгрес САД је у протекле 53 године уводио санкције Куби и донео стотине закона у том правцу. Све те законе може укинути само исти тај Конгрес, а он је у овом тренутку већином републикански и настројен је против таквог потеза.

Што се тиче базе Гвантанамо и истоименог затвора, о њеном затварању засада такође нема озбиљних разговора, мада је управо то било једно од Обаминих предизборних обећања. Куба сматра да је та територија окупирана, а Вашингтон инсистира на томе да је све легално.

Барак Обама и Раул Кастро, Хавана, Куба, 21. март 2016. Фото: АР

Почетак инвестирања

Већина у Конгресу критикује Обаму за неоправдане уступке „кубанској диктатури”, а да при томе „ништа не тражи заузврат”, истиче лист The Washington Post. Куба је још увек на америчком списку земаља које подржавају тероризам. Хавана, са своје стране, одбацује оптужбе о држању политичких затвореника и даје до знања да не намерава да мења политичко уређење. Сви разговори о демократији и људским правима и даље иритирају Кубанце. Па ипак, генерално гледано, обе стране су подједнако осећале потребу за овим историјским догађајем, сматрају руски експерти.

Русија поздравља нормализацију односа САД и Кубе

„Куба је за то веома заинтересована. Она сада нема никакве енергетске спонзоре откако је Венецуела престала да испуњава своје обавезе у том погледу. Раније је Венецуела практично бесплатно снабдевала Кубу половином нафте која је тој земљи потребна”, каже Владимир Сударев, професор Катедре за историју и политику земаља Европе и Америке Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

У том погледу сада се може очекивати да ће из САД потећи стабилне инвестиције. Али ипак углавном у развој туризма. Није случајно Обама допутовао са тако великом делегацијом представника америчког бизниса. Узгред, дан уочи посете Вашингтон и Хавана су постигли договор о отварању авионског саобраћаја (који такође није постојао 53 године), а амерички ланац хотела Starwood Hotels & Resorts Worldwide склопио је први посао на Куби после непуних 60 година.

Истина, у овој области ће амерички инвеститори морати да се такмиче са Кинезима, који су се такође окренули Куби. За прва три квартала 2015. године промет робе између Кубе и Кине достигао је 57% (1,5 милијарди долара) и сада Кина заузима друго место на листи трговинских партнера Кубе (на првом месту је Венецуела).

„То не ремети наше планове”

Главно Обамино достигнуће се ипак састоји у томе што су овом посетом Америци отворена „врата” целе Латинске Америке. Куба је била кључ, јер је већина латиноамеричких земаља била против ембарга, тј. на страни Хаване у том „замрзнутом” конфликту.

Тешко да ће Америка успети да угуши Кубанце својим загрљајем, јер они не намеравају да се повлаче са својих положаја, нити да мењају политичко уређење, наглашава Владимир Давидов, директор Института за проучавање Латинске Америке Руске академије наука. Очекивања Америке у том погледу су илузорна, али ће САД ипак и даље тражити начина како да избегну ситуацију у којој неће добити ништа. Русија у том смислу такође представља противтежу америчкој политици.

Русија тражи нове пријатеље у Латинској Америци

„Ми смо практично отишли са Кубе почетком 1990-их, одбацивши сваку перспективу, па чак и производне објекте и многе наше позиције”, истиче Давидов. Данас се Русија тешко може вратити на Кубу на велика врата, слажу се саговорници „Руске речи”, мада су у Москви ипак реализовани пројекти везани за нафтно-гасну сферу и металургију. Кремљ засада ипак не види разлоге за забринутост поводом активности САД у региону. Све се то схвата више као повратак односа у нормалан колосек. „То не угрожава ни наше перспективе, ни наше планове везане за тај континент. Али и наши планови су прилично скромни, мора се признати”, каже Бељат.

Па ипак, Москва полако успоставља раније односе са Хаваном. По мишљењу експерата, када је реч о присуству Русије на јужноамеричком континенту Куба игра улогу политичке резерве, исто као и Венецуела и Бразил. Довољно је присетити се да је Русија 2014. године опростила Куби дуг од 30 милијарди долара, а крајем 2015. јој је дала 1,2 милијарде евра кредита за изградњу енергетских блокова термоелектране.

Росијскаја газета. Сва права задржана.