НАТО „звецка оружјем”, Русија одговара

Командант снага НАТО-а за Европу Филип Бридлав.

Командант снага НАТО-а за Европу Филип Бридлав.

Reuters
Командант снага НАТО-а за Европу Филип Бридлав обелоданио је планове Алијансе за повећање војног контингента у шест земаља Источне Европе. Како ће се то одразити на односе између Русије и НАТО-а? „Руска реч” нуди кратак преглед ситуације у питањима и одговорима.

1. Шта се догодило?

НАТО је обелоданио план повећања свог присуства дуж западне границе Русије. У фебруару 2017. године Пентагон ће у земљама Источне Европе додатно разместити 4.500 америчких војника са 250 тенкова, борбених возила пешадије Bradley, самоходних хаубица и друге технике.

2. Зашто Москву брине јачање контингента НАТО-а у Европи?

Гомилање снага Северноатлантске алијансе је пре свега нарушавање устаљеног паритета у региону. Подразумева се да то угрожава безбедност Русије и да је она због тога забринута, будући да се ради о приближавању војне инфраструктуре њеним границама.

3. Да ли је то нови став Москве?

Не, Москва је у више наврата изражавала забринутост због покушаја НАТО-а да појача источно крило и најављивала је да ће бити принуђена да узврати. Конкретно, тај став је Русија изнела прошле године у октобру, после тестирања система ПРО (противракетне одбране) САД у Европи. „Зар нас то не угрожава? Наравно да нас угрожава! То мења саму филозофију међународне безбедности”, рекао је тада руски председник Владимир Путин.

4. Како је Москва досада узвраћала?

На постављање система ПРО у Европи Москва је 2014. одговорила пребацивањем ракетног система „Искандер-М” у Калињинградску област (руска полуенклава у ЕУ), а 2015. године је Русија коначно изашла из Споразума о конвенционалном наоружању у Европи. Тим споразумом је прописано да све потписнице имају једнаку количину конвенционалног наоружања, а потписало га је шеснаест чланица НАТО-а и шест земаља Источног блока. Истина, Русија је још 2007. године привремено обуставила своје учешће у поменутом споразуму, што значи да је престала са информисањем других потписница о премештању својих трупа, наоружања и технике.

Москва је 2010. године покренула програм модернизације армије до 2022. године и тај програм ће се испуњавати без обзира на кризу. Портфолио нарученог наоружања износи 20 билиона рубаља.

5. Како ће Русија сада поступити?

Русија ће предузети одговарајуће мере, „укључујући и оне које подразумевају примену војнотехничких средстава”. То је изјавио стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко, истакавши да се планови Алијансе за повећање контингента „ничим не могу оправдати”, с обзиром да укупан војни буџет НАТО-а већ износи око билион долара, „тј. 51% војних расхода целог света”.

Како је за „Руску реч” објаснио Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука и експерт Московског центра „Карнеги”, уколико пројекат америчког система ПРО буде реализован у Источној Европи на основу ракета SM-3, Русија ће 2018. године трајно поставити у Калињинградској области оперативно-тактички систем „Искандер-М”.

Поред тога, у јануару 2016. године министар одбране РФ Сергеј Шојгу већ је најавио формирање двеју нових дивизија (мирнодопска дивизија броји 13.000 војника – прим. ред.) и једне тенковске армије (јуришна група у којој ће бити око 500 тенкова и 300 борбених возила пешадије – прим. ред.).

6. Какве могу бити последице?

Како је истакао Арбатов, САД ће од 2020. године покренути сопствени програм тактичких и нуклеарних снага. Исте године престаје да важи споразум „СТАРТ 3” о ограничавању офанзивног наоружања. С обзиром да се сада не воде преговори о новом споразуму, може се очекивати нова неконтролисана трка у наоружавању, сматра експерт.

У тај процес се према својим могућностима укључују нови учесници – Индија и Пакистан. Кина такође увећава арсенал у свим правцима. Северна Кореја је направила преко десет нуклеарних бојевих глава и тестира ракете за њих које ће моћи да стигну до Москве и Вашингтона.

Росијскаја газета. Сва права задржана.