Командант снага НАТО-а за Европу Филип Бридлав.
ReutersНАТО је обелоданио план повећања свог присуства дуж западне границе Русије. У фебруару 2017. године Пентагон ће у земљама Источне Европе додатно разместити 4.500 америчких војника са 250 тенкова, борбених возила пешадије Bradley, самоходних хаубица и друге технике.
Гомилање снага Северноатлантске алијансе је пре свега нарушавање устаљеног паритета у региону. Подразумева се да то угрожава безбедност Русије и да је она због тога забринута, будући да се ради о приближавању војне инфраструктуре њеним границама.
Не, Москва је у више наврата изражавала забринутост због покушаја НАТО-а да појача источно крило и најављивала је да ће бити принуђена да узврати. Конкретно, тај став је Русија изнела прошле године у октобру, после тестирања система ПРО (противракетне одбране) САД у Европи. „Зар нас то не угрожава? Наравно да нас угрожава! То мења саму филозофију међународне безбедности”, рекао је тада руски председник Владимир Путин.
На постављање система ПРО у Европи Москва је 2014. одговорила пребацивањем ракетног система „Искандер-М” у Калињинградску област (руска полуенклава у ЕУ), а 2015. године је Русија коначно изашла из Споразума о конвенционалном наоружању у Европи. Тим споразумом је прописано да све потписнице имају једнаку количину конвенционалног наоружања, а потписало га је шеснаест чланица НАТО-а и шест земаља Источног блока. Истина, Русија је још 2007. године привремено обуставила своје учешће у поменутом споразуму, што значи да је престала са информисањем других потписница о премештању својих трупа, наоружања и технике.
Москва је 2010. године покренула програм модернизације армије до 2022. године и тај програм ће се испуњавати без обзира на кризу. Портфолио нарученог наоружања износи 20 билиона рубаља.
Русија ће предузети одговарајуће мере, „укључујући и оне које подразумевају примену војнотехничких средстава”. То је изјавио стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко, истакавши да се планови Алијансе за повећање контингента „ничим не могу оправдати”, с обзиром да укупан војни буџет НАТО-а већ износи око билион долара, „тј. 51% војних расхода целог света”.
Како је за „Руску реч” објаснио Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука и експерт Московског центра „Карнеги”, уколико пројекат америчког система ПРО буде реализован у Источној Европи на основу ракета SM-3, Русија ће 2018. године трајно поставити у Калињинградској области оперативно-тактички систем „Искандер-М”.
Поред тога, у јануару 2016. године министар одбране РФ Сергеј Шојгу већ је најавио формирање двеју нових дивизија (мирнодопска дивизија броји 13.000 војника – прим. ред.) и једне тенковске армије (јуришна група у којој ће бити око 500 тенкова и 300 борбених возила пешадије – прим. ред.).
Како је истакао Арбатов, САД ће од 2020. године покренути сопствени програм тактичких и нуклеарних снага. Исте године престаје да важи споразум „СТАРТ 3” о ограничавању офанзивног наоружања. С обзиром да се сада не воде преговори о новом споразуму, може се очекивати нова неконтролисана трка у наоружавању, сматра експерт.
У тај процес се према својим могућностима укључују нови учесници – Индија и Пакистан. Кина такође увећава арсенал у свим правцима. Северна Кореја је направила преко десет нуклеарних бојевих глава и тестира ракете за њих које ће моћи да стигну до Москве и Вашингтона.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу