Панамска „сензација” – тресла се гора, родио се миш

Reuters
Медијски напад на Путиново окружење, који је Кремљ прозрео и најавио недељу дана унапред, није уродио плодом. Руска јавност је прилично равнодушна према покушајима да се непровереним подацима утиче на јавно мњење у Русији и да се оно окрене против председника државе.

Обелодањивање „панамских докумената” 3. априла неки већ зову „панамагејт”, а појединци чак тврде да је то највећа инсајдерска афера у историји светског новинарства. „Новинарско истраживање”, како је свој труд окарактерисао Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ICIJ), наводно је резултат проучавања ни мање ни више него 11,5 милиона докумената, за које се тврди да су „добијени” (тј. украдени) из компаније за пружање правних услуга Mossac Fonseca. У извештају се помињу функционери са Исланда, из Велике Британије, Украјине, Азербејџана, итд. Један део извештаја посвећен је руским политичарима и бизнисменима. Наводно, дванаест држављана Русије чува на панамским рачунима 2 милијарде долара. Кремљ је недељу дана пре објављивања „панамских докумената” упозорио становништво Русије да се спрема медијски напад на људе из Путиновог најближег окружења. То је најавио портпарол руског председника Дмитриј Песков. Према Песковљевим речима, Кремљ је до таквог сазнања дошао на основу питања која су у последње време пристизала од појединих новинара. Међутим, када је тај медијски напад извршен, испоставило се да није изазвао никакву сензацију. Не само да људи нису изашли на улице да протестују (што су организатори афере вероватно прижељкивали), него ни државна руска телевизија готово да није обратила пажњу на тај догађај.

Рано је за било какве закључке

И Русија је, као и многе друге земље чији се држављани помињу у „панамским документима”, изјавила да ће проверити информације из медија о руским грађанима који, наводно, имају компаније и рачуне у офшор зони. Тиме ће се позабавити државно јавно тужилаштво. Међутим, засада нико не жури са извођењем закључака. „Потребно је најмање пар недеља да би се проучило оно што тамо [у новинарском извештају] пише, да би се видело о чему се ради и како се то може применити”, прокоментарисао је директор банке „Сбербанк” Герман Греф, додавши да уопште није потребно „подгревати вруће пирошке”. Међутим, поједини руски функционери и бизнисмени који су поменути у „панамским документима” већ су демантовали тврдње о умешаности у егзотичне офшор послове. „Ја немам никакве везе са том акцијом. Уредно подносим све одговарајуће декларације, и оне се лако могу пратити током читавог низа година”, изјавио је министар економског развоја РФ Алексеј Уљукајев.

Шта јављају медији?

Поједини државни ТВ канали су у јутарњем програму поменули „новинарско истраживање” у вези са украјинским председником Петром Порошенком и његовом панамском компанијом са активама кондиторске корпорације Roshen. Агенција ТАСС је саопштила да се у извештају новинара помињу имена председника УЕФА Мишела Платинија и нападача „Барселоне” Лионела Месија, а агенција „РИА Новости” је на ту тему објавила неколико мањих вести. У државним и њима блиским новинама 4. априла ујутро „панамагејт” није ни поменут. Тако скромна реакција руских медија на оно што су појединци прокламовали као највећу аферу свих времена иритирала је либерално настројеног Дмитрија Гуткова, који је пре пар година избачен из партије „Праведна Русија”, у чијој фракцији је својевремено постао посланик Државне думе. Гутков се обратио руководиоцима информационих агенција са молбом да објасне зашто нису „у пуној мери” описали поменуто „новинарско истраживање”. „У таквој ситуацији делује парадоксално што практично нема никакве реакције водећих руских медија. Они помињу овај догађај или искључиво у вези са страним политичарима, или га уопште не помињу”, буни се Гутков.

Други посланик Државне думе, Виктор Звагељски, изјавио је да ће тужити лист „Новая газета” (представници тог либералног листа су у оквиру ICIJ учествовали у „истраживању”) за публикацију непроверених података. У извештају се помињу две „офшор фирме” које се приписују Звагељском.

Уместо сензације – ћорак

У друштвеним мрежама је реакција на „раскринкавање” офшор бизниса ту и тамо била нешто живахнија. Поједини корисници руског сегмента интернета такође су коментарисали селективност националних медија у избору детаља из извештаја ICIJ, а неки су, опет, збијали шале на рачун виолончела. Наиме, у делу извештаја посвећеном Русији „истраживачки новинари” су кључну улогу доделили пријатељу руског председника, виолончелисти Сергеју Ролдугину, коме су дали надимак „Путинов новчаник”. „Да сам знао, дао бих сина у музичку школу, да свира виолончело”, покушао је да буде духовит један анонимни корисник интернета. Све у свему, после најаве из Кремља грађани Русије су ипак очекивали нешто озбиљније. Тврдња о постојању мреже офшор рачуна на којима се чувају 2 милијарде долара није нимало упечатљива. „Две милијарде које су откривене на мутним рачунима фирми везаних за личног пријатеља руског председника – то је најобичнија будалаштина која заслужује само презриво-гадљив осмех”, написао је корисник који се потписао као Dmitry Tkachev.

И као шлаг на торту, нашло се троје људи који су „из друштвених мрежа” изашли на улицу да протестују. Држећи у рукама плакат са натписом „Путин крије новац у Панами. Импичмент”, они су стали испред зграде парламента, после чега су били приведени. Наравно, у Русији не треба ни очекивати масовне протесте због медијског напада, јер Русија није Исланд. Наталија Зоркаја, водећи научни сарадник одељења за социјално-политичка истраживања либерално настројене невладине организације „Левада-Центар”, изнела је у интервјуу за „Руску реч” своје мишљење да протести нису руска традиција. Она тврди да је у Русији било много корупционашких афера, и као такве карактерише медијске кампање против државног јавног тужиоца и министра одбране. „Било је много тога због чега би народ, чини се, требало да буде револтиран”, убеђена је руска либералка. „Али наш народ због тога не излази на улице, јер није у то укључен као у европским демократијама, где друштво схвата да путем масовних демонстрација може позвати некога на одговорност. Ми, нажалост, још нисмо томе дорасли”, каже сарадница невладине организације. Осим тога, још увек заправо и нема конкретних информација [тј. доказа], а представа о томе да је власт корумпирана постоји већ одавно, тако да вести о панамским офшор пословима нису никаква сензација, сматра Зоркаја.

Росијскаја газета. Сва права задржана.