Александар Вучић: Русија има пријатеље у Влади Србије

Станислав Натанзон: Господине Вучићу, Русију и Србију повезују многе јаке везе. У Русији кажу да су Срби братски народ, у Србији се исто тако добро односе према Русима. Притом, у Србији се на званичном нивоу сада много говори о томе да је држава изабрала свој пут и да је тај пут води у Европску унију. Са друге стране, односи између Русије и Европске уније су тренутно веома компликовани. Видите ли Ви у томе неку опасност по руско-српске односе?

Александар Вучић: Не видим никакву опасност за будућност односа Србије и Русије. Тачно је да се Србија налази на европском путу. Али Србија се налази и на путу добре, све боље и одличне интензивне сарадње са Руском Федерацијом. Не заборавите да је Србија једна од ретких европских земаља која није уводила никакве санкције Руској Федерацији. И Србија је то учинила својом вољом. Са друге стране, мислим да у свим областима друштвеног живота наше односе унапређујемо. Никада Русија неће имати у Србији непријатеља, а Србија је показала да не жели да окрене леђа пријатељском руском народу у тренутку када ни Русији није сасвим лако. Ми смо имали у прошлој години у неколико наврата значајну помоћ Руске Федерације. И ми смо на томе веома захвални и руском пријатељском народу и Русији као држави. Не заборавите да нам је Русија помогла у Уједињеним нацијама око резолуције по којој је требало безмало да будемо проглашени за геноцидни народ. Не заборавите да нам је Русија помогла у УНЕСКО-у. И ми ту врсту политичке подршке не само да нећемо да заборавимо, него ћемо увек да ценимо и поштујемо. Дакле, наши иначе традиционално добри односи могу и морају да буду још бољи, и зато сам веома задовољан нашом сарадњом кроз мешовити комитет, изванредним ангажовањем и Диме Рогозина, потпредседника руске владе. И ево, управо сам добио извештај о томе како нам тече пријем два нова руска хеликоптера која стижу у Србију – Ми-17.

Српски народ поново против НАТО-а

С.Н.: У Србији су сада избори и многи политичари кажу да се не ради само о избору међу политичким странкама, већ о питању хоће ли Србија кренути европским путем или не. Шта је за Вас европски пут, шта Ви под тим подразумевате?

А.В.: Шездесет и четири посто своје робе Србија извози на тржиште Европске уније. Србија жели да унапреди свој систем, Србија жели да припада том типу друштва, али Србија ни на који начин не жели да угрози себе пре свега. Србија жели да води српску политику, а то је политика суверене, независне и слободне земље. И када говорим „суверена, независна, слободна земља, војно неутрална земља“, онда је потпуно јасно да ће Србија увек имати изразито пријатељски однос са Руском Федерацијом, и да ће та сарадња и на економском нивоу – што ми Срби и ви Руси нисмо увек умели да искористимо – само расти и бити све већа из године у годину.

С.Н.: Ипак, желео бих да схватим нештовише о „европском путу“. Како би то изгледало у пракси? Видели смо да је пројекат „Јужни ток“ заустављен пошто је Бугарска од њега одустала под притиском из Брисела. Ако Србија крене европским путем, може осетити исти притисак у неким другим областима. Шта ћете Ви одговорити европским политичарима, чиновницима у случају таквог притиска?

Меморандум о разумевању и сарадњи „Јединствене Русије" и српских странака

А.В.: Дајте ми да покушам да Вам одговорим најдиректније. Ја мислим да све зависи од онога на кога вршите притисак. Вршен је притисак и на Србију, па шта? Србија је била лојална пројекту „Јужни ток“ све време, до краја. Тек када је председник Путин стигао у Турску ми смо чули да се одустаје од „Јужног тока“ због онога шта је Бугарска говорила. Дакле, ми смо били лојални пројекту „Јужни ток“ апсолутно, до краја. Ми сматрамо да је то био добар, веома-веома добар пројекат за Србију. Тако ћемо да се понашамо и у будућности. Када кажем „слободна, суверена и независна земља“ то значи да ми одлучујемо о својој будућности, то значи да ми доносимо те одлуке о себи. Не бих сада да говорим о томе да је помало чудно да „Јужни ток“ није био проевропски пројекат, а да је „Северни ток-2“ проевропски пројекат. Када некоме одговара, онда је у реду, а када је за мање народе, онда то није важно. Али ми смо и то решили са пријатељима из Русије. Ми данас правимо ново складиште гаса, увећавамо га за милијарду кубних метара гаса. Затим ширимо на још једно складиште за 2 милијарде кубних метара гаса, да бисмо увек, уколико буде проблема око преноса гаса, имали резерве гаса најмање за годину дана унапред. Тако да, онако како можемо, као што видите, ми се сналазимо, и у складу са принципима о којима сам говорио.

С.Н.: Нека врста притиска ипак постоји. На пример, Србија није смела да повећа извоз својих производа у Русију зато што је тако хтела Европска унија. Иако сте могли да заузмете то огромно тржиште.

А.В.: Да будем искрен, када смо причали о санкцијама ми нисмо ни на који начин пристајали на то. Али истовремено ми желимо да заузмемо што више на руском тржишту. Када сам разговарао и са Владимиром Владимировичем, руским председником, и са Дмитријем Анатолијевичем, руским премијером, они су рекли: „Ваше фирме треба да заузму што више простора. Сада и у грађевинској индустрији, када су турске фирме добрим делом отишле“. То је више проблем код нас, што се ми и даље привикавамо и покушавамо да своју производњу, своју трговину прилагодимо нашим потребама и руском тржишту. Дакле, то је више до наших грешака, него што је било било каквог политичког проблема. Ако бисмо ми могли да нашом робом заузмемо више тржишта, ми ћемо то апсолутно да урадимо. Ми имамо свој интерес за то, то је наша политика, то је интерес грађана Србије, нашег народа. И ми ћемо то да урадимо.

Томислав Николић: Русија увек иде корак даље у подршци Србији

С.Н.: Па ипак, нисте увећали експорт пољопривредних производа у Русију. Могли сте то али нисте на захтев Европске уније.

А.В.: Не. То нема везе са молбом Европске уније. Има везе са курсом који се мењао. И зато ће 2016. бити много боља него 2015. А дошло је и до одређених мера штедње и у самој Руској Федерацији. Било је варирајућег курса и онда су људи рекли, дајте да сачекамо неколико месеци. Тако да ове године очекујемо велики помак напред, велики раст и још бољу сарадњу.

С.Н.: Изузев енергетике, које су још индустријске гране најперспективније за сарадњу српских и руских компанија?

А.В.: Ми радимо и покушавамо да унапредујемо наше односе у свим областима. Уопште се нисмо везали само за енергетику, нисмо се везали за природна богатства. Први пут видим да руске компаније желе да учествују заједно са српским компанијама на тендерима „Београда на води“, једном од наших највећих пројеката. Видим да и српске грађевинске компаније почињу све озбиљније да размишљају о руском тржишту, и неке се већ јављају на тендерима Руске Федерације. Што се тиче извоза наших пољопривредних производа, о томе је такође реч. Преговарамо са одређеним руским инвестиционим фондовима који би ушли у одређена предузећа, пре свега, пољопривредне прераде, али чак и до фармацеутске индустрије. Дакле, мислим да се та сарадња развија у све ширем, у све већем и све значајнијем обиму. Почели смо да разговарамо и о потенцијалном ремонту хеликоптера, што је за нас од изузетног значаја. Ти хеликоптери совјетске производње се данас налазе на територији Пољске и Чешке. Ми бисмо волели када бисмо могли да их ремонтујемо у Србији. И то није проблем наше сарадње и нашег политичког односа. Једини проблем који имамо је да нађемо довољно стручних људи да тај посао могу да обаве. Дакле, ми своје тешкоће и проблеме са којима се суочавамо морамо да превазиђемо и ми на томе вредно радимо.  И бићемо све бољи и све сигурнији партнери по том питању.

С.Н.: Питаћу Вас о другом веома важном проблему за Европу па и за Србију, о таласу избеглица који пролази и кроз вашу територију. Каква је тренутна ситуација? Последњих дана је дошло до озбиљних промена, део избеглица се упутио одакле је дошао. Како је могуће решити тај проблем?

А.В.: Ја мислим да је Европа, суочивши се са највећом мигрантском кризом, била неспремна да донесе јединствено и свеобухватно решење. Једанпут сте видели да је госпођа Меркел желела то решење, али да је мало ко други то желео. Можда још две или три земље. Србија је била спремна да учествује у спровођењу тог свеобухватног и јединственог решења. Мислим да смо показали своје веома хумано и солидарно лице према свим избеглицама. То је зато што смо и ми Срби били суочени са сличном ситуацијом. Ви знате да је 1995. извршено највеће етничко чишћење над српским народом, када је из Хрватске протерано више од 250.000 Срба. Ми отада имамо тај однос и добро знамо шта је бити избеглица. Уосталом, мој отац је био у стомаку своје мајке када је протерана са свог огњишта још пре ко зна колико година. Тако да се случајно догодило да сам и ја, син српског избеглице данас председник Владе Србије. Зато имамо посебан осећај, посебну емоцију према избеглицама и зато смо показивали своје хумано лице. И нисмо ни кукали ни плакали као многе друге земље, иако су све избеглице прошле кроз Србију. И они који су долазили из правца Македоније, и они који су долазили из правца Бугарске. Али се овде нису задржавали дуже од 48 до 72 сата. Излазили би на територију Мађарске и Хрватске, желећи да иду у Европску унију. За нас није било проблема. Али ако ме питате глобално, ја мислим да тај проблем није решен, да неће бити лако заустављен, већ да је само у питању пауза. А када ће се наставити, и на који начин, којом рутом, остаје да видимо. Јер то вам је као када ставите људе у боцу и очекујете да они не желе да изађу из те боце. Они природно желе да изађу, и само је  питање који ће пут за то пронаћи.

Железњак: Референдум о НАТО-у потпуно одговара жељи већине грађана Србије

С.Н.: Ипак, Србији није било лако са избеглицама. Кажете да су брзо одлазили на север. Али када је Мађарска подигла зид, већи део избеглица је остао код вас. Да ли је то створило неке финансијске потешкоће Србији?

А.В.: Ми смо то успели да издржимо. Ми смо имали већи проблем када су мигранти били заустављени на зиду испред Мађарске. Онда су кренули ка хрватској граници. И подсетићу вас колико је крхка и нелагодна ситуација на Западном Балкану. Хрватска је била у време своје изборне кампање, а и ваљда је то нека њихова политика да неретко чине ствари против Србије. Они су донели одлуку да уведу економске санкције против Србије. У целом свету нико није разумео зашто. Каже, „зато што шаљете мигранте у Хрватску. Па шаљите их мало у Мађарску.“ Пре тога су шест месеци мигранти ишли само у Мађарску. Тада се Хрвати нису бунили. И онда су, наравно, увели санкције. Ми смо после 48 сати морали да одустанемо и од тога. Онда смо ми њима увели контрамере и, срећом, они су схватили да би њихове фирме биле веома погођене. Па су после пет дана одустали од тога. Наравно да је то донело неку врсту додатних политичких турбуленција, али ми смо кроз то успели да прођемо без великих немира, великих нереда. А ти трошкови нису мали, али нису ни толико велики за једну озбиљну државу. Надам се да ће у будућности и ти људи саосећати боље, и да ћемо сви ми имати нешто мање проблема.

С.Н.: Видимо да је сада Европска унија почела да помаже Турској, да јој даје новац да би задржала код себе те мигранте. Да ли и Србији ЕУ пружа сличну помоћ?

А.В.: Ми смо добили помоћ, али та помоћ није ни један према хиљаду у односу на помоћ која се пружа Турској. Ми смо добили значајну помоћ после поплава. А што се тиче мигрантске кризе, добијали смо одређену подршку, одређену помоћ. Ми смо за све захвални, али то није било од нарочитог значаја да бих тиме могао да се похвалим. Било је одређене подршке, али мислим да су неки људи у Србији очекивали да то буде већа подршка.

С.Н.: Видели смо талас протеста пре недељу дана у Србији поводом могућих преговора и уласка Србије у НАТО. Каквог се става Ви придржавате у односима са Североатланстком алијансом?

А.В.: Добићете прецизан и јасан одговор а затим нешто интересантније објашњење. Дакле, Србија је војно неутрална. Има скупштинску одлуку о војној неутралности. Тачка. Србија не жели да буде члан ниједног војног савеза. Тачка.

Е сад, зашто су били протести? Били су зато што је неко желео да користи политичку прилику, без икаквог разлога да диже тензију јер му је то једина шанса да направи нешто у свом политичком животу. Чињеница је да су „нико“ на политичкој сцени постали „неко“. И онда су све време говорили како Србија улази у НАТО. Србија не улази у НАТО. Србија не улази нигде. Србија љубоморно чува своју војну неутралност.

Зашто сам рекао „нешто чудније објашњење“? Рећи ћу вам ја. Да су неки од тих који су протестовали били у позицији да воде Владу у претходним годинама, верујте ми, брже него што мислите би полетели и пристали да Србија уђе у НАТО. Исто као што су прихватили да осуде Србе за геноцид у Сребреници, исто као што су прихватили да кажу да је Хрватска имала право да уђе у Книн и протера Србе. То су радили под притиском једног новинара. А замислите да су имали озбиљнији политички притисак. А ја, као што видите, такав какав јесам, ког са различитих страна нападају, тако нешто никада нисам дозволио. И Влада на чијем сам челу неће уводити санкције Руској Федерацији. Биће војно неутрална, биће на европском путу и чуваће своје добре, традиционалне и усавршавати истинске и економске и политичке односе са Руском Федерацијом. То је наша политика. И ми ни на једном од тих поља не одустајемо. А видео сам оне којима су пуна уста патриотизма како лако одустају после само једног разговора. Тако да никакве потребе за било каквим протестима није било.

И не мислим да Русија треба да се поноси подршком оних који имају један или два посто у Србији. Јер Русија има пријатеље у Влади Србије, у онима који могу да добију више од половине гласова, а не један, два, три или пет посто.

С.Н.: Хтео бих да Вас питам о Вашој недавној посети Косову. Да ли је то била посета српској територији или страној држави?

Антируска пропаганда прерушена у „научне тезе”

А.В.: То је била наша посета нашој земљи. Претходно сам обилазио Србе јужно од реке Ибар па сада смо то радили и на северу Косова. Обишао сам све четири општине на северу: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и Косовску Митровицу. Отворили смо нове клиничке центре, донели нове, веома важне апарате за нови Медицински факултет Београдског Универзитета у Косовској Митровици. Показали смо онаквим модерним студентским центром шта мислимо о будућности. Одржали смо велики митинг у Зубином Потоку. Мислим да је тешко да било ко или сви заједно направе онакав скуп на Косову и Метохији као што је направила Српска напредна странка. И да будем искрен, очекујем више од шездесет посто гласова на Косову и Метохији међу Србима. И ја мислим да то све говори о политици Владе Србије. Ти људи најбоље знају да ли нешто радите у њиховом интересу или је нешто против њихових интереса.

Србија неће признати независност Косова. Али ми желимо и да разговарамо са Албанцима. Они живе на тој територији. Желимо да имамо боље односе, желимо да озбезбедимо већу сигурност и безбедност за наше људе. Мислим да те тензије успевамо да снизимо. Све је то тешко због те интерне политичке ситуације код Албанаца у Приштини, али се надам да ће и то ићи у блиској будућности.

С.Н.: Ако Србија уђе у Европску унију и ако су скоро све европске земље признале Косово, како ће све то функционисати?

А.В.: Нису све европске земље признале. Пет европских земаља није признало. Прво, Србија неће сутра постати део Европске уније. Ми имамо сад цео процес наших унутрашњих реформи. Ми то радимо због себе. Шта ће се збивати, да ли и када ће европске земље желети да нас приме или не, то је питање за будућност. До сада нам нико никада није рекао да је услов признање независности Косова или било шта слично. Видим да има неких идеја, видим да неки функционери то негде говоре. Чуо сам да је Улрике Луначек то рекла. Интересантно је да је она представник Европског парламента за Косово . Али ми то званично никада ни од кога нисмо добили. У складу са тим, изјашњаваћемо се. Али сви морају да имају у виду да је Србија слободна, суверена и независна земља која штити и свој територијални интегритет.

С.Н.: Вратимо се нашим односима. Како Ви видите развој односа Србије и Руске Федерације у најближих десет година?

А.В.: Сигуран сам да ће односи Србије и Русије бити не само блиски због тога што смо већински православни народ, због тога што имамо исту веру, традицију, због тога што смо повезани кроз историју. Ја мислим да ћемо имати много бољу сарадњу у економији кроз безброј конкретних мера на којима радимо. И ми зато са великом пажњом и надом очекујемо посету Дмитрија Анатолијевича, председника руске Владе нашој земљи. Мислим да много билатералних споразума потпишемо и да све то урадимо у наредном периоду. И ја мислим да ћемо и на тим рационалним основама, а узгред увек чувајући наше традиционалне пријатељске односе, да ћемо увек и на сваки начин моћи да говоримо о веома-веома блиским односима између Србије и Русије. А однос између Срба и Руса је увек био близак. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.