„Панамски досије” објашњен на руској државној телевизији

Сергеј Ролдугин (EPA / Vostock-photo)

Сергеј Ролдугин (EPA / Vostock-photo)

У појединим круговима и даље постоји жеља да такозвани „панамски досије” не падне брзо у заборав. Стога је руска државна телевизија одлучила да објасни најважније детаље везане за ову „аферу”.

После медијске кампање везане за панамску офшор зону званичници и културни радници Русије понудили су своја објашњења за податке који су изнети о руским политичарима и пословним људима. Руска државна телевизија објавила је прилог у коме наводи изјаве председника Владимира Путина, директора Ермитажа Михаила Пиотровског, „главног јунака” западних медија Сергеја Ролдугина и других компетентних личности.

У недељу 10. априла у програму „Вести недеље“ на ТВ каналу „Россия 1“ објављен је прилог о „панамском досијеу“ и његовом „главном јунаку“ (по верзији западних медија), чувеном виолончелисти и Путиновом пријатељу Сергеју Ролдугину. У прилогу је приказан интервју са Ролдугином, коме се у такозваном истраживању Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ICIJ) приписују компаније у офшор зони са укупним прометом од 2 милијарде долара.

Помоћ пословних кругова

Сергеј Ролдугин не зарађује милијарде, мада покушава да се бави бизнисом, „као и многи креативни људи у Русији“ – то је на форуму Општеруског националног фронта изјавио председник Путин, коме је Ролдугин заиста стари пријатељ. „Али какав је то бизнис? Ролдугин је мањински акционар једне наше компаније и од тога има одређену зараду“, објашњава руски лидер.

Познато је да је Путинов пријатељ мањински власник банке „Россия“. Према документима ове банке, чувени руски виолончелиста је 2005. године купио 3,96% акција за 375 милиона рубаља (13 милиона долара по курсу из 2005).

Ролдугин је објаснио да је често од пословних људи тражио и добијао новац за музичке инструменте намењене младим талентима. „Тражио сам од свакога од кога сам могао, јер су инструменти скупи. <…> Желео сам да имамо најбоље инструменте, најбоље професоре и најбоље сале. <…> То кошта веома много. Зато сам ја и тражио новац“. Ролдугин је заиста добијао новац од пословних кругова, и у томе је, како каже, одређену улогу можда одиграло и његово пријатељство са Путином. Затим су му бизнисмени предложили да он сам постане власник мањег процента акција и да самостално подржава културу сопственим средствима.

Тако је Ролдугин захваљујући својим акцијама могао да заради довољно за куповину веома скупих инструмената у иностранству, које је он доносио у Русију и поклањао државним институцијама. Готово сав новац је за то и коришћен, објаснио је Владимир Путин на форуму Општеруског националног фронта.

Спасавање дворца

Једна од акција чувеног руског виолончелисте било је и спасавање Алексејевског дворца на реци Мојки. Сада се у њему налази санктпетербушки Дом музике, а Сергеј Ролдугин је његов уметнички директор од 2005. године.

По Ролдугиновим речима, дворац је дуго био запуштен, нарочито у периоду када се под прозорима „стално пуцало“ (тако су у Петербургу дељене сфере утицаја током 1990-их), а у самом дворцу су се „шеткале девојке припремљене за разноразне бандите“. Фирма која је 11 година изнајмљивала дворац није водила о њему рачуна. „Олуци су били окренути ка подруму, како би се све исквасило и уништило, да би затим здање било срушено или купљено за мале паре. Ми смо фактички спасли овај дворац“, каже Ролдугин.

Специјална операција ФСБ у офшор зони

У прилогу ТВ канала „Россия 1“ описан је и један специфичан догађај везан за фирме у офшор зони у којима се држи новац руских компанија. У питању је специјална операција Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије.

Наиме, ФСБ је 2008. године сазнао да су америчке специјалне службе заинтересоване за руске телекомуникационе активе. О томе у „Вестима недеље” говори један службеник ФСБ. Американце је интересовао холдинг „Национальные телекоммуникации” руског предузимача Сулејмана Керимова. САД су преко америчких компанија готово успеле да откупе од Керимова холдинг чији аудиторијум броји неколико десетина милиона гледалаца, а власник је тада већ пренео активе у офшор како би их продао.

Схватајући да кабловске мреже сваког тренутка могу прећи у власништво страног оператера, руско руководство је одлучило да активе хитно врати у Русију. У том тренутку је било процењено да акције „Националних телекомуникација” вреде милијарду и по долара. Држава није могла брзо да обезбеди толики новац у офшор зони („а наше кабловске мреже су могле бити откупљене управо у офшор зони”, објашњава службеник ФСБ), и зато се обратила пословним круговима, не губећи време. Тако је у априлу 2008. године формиран пул руских компанија и банака, у који су ушле компаније „Национальная медиа группа”, „Северсталь” и „Сургутнефтегаз”, као и банке „Сбербанк”, ВТБ и „Газпромбанк”. Они су у офшор зони откупили све акције „Националних телекомуникација” и затим их за исту суму продали државној компанији „Ростелеком”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.