„Панамски досије” објашњен на руској државној телевизији

После медијске кампање везане за панамску офшор зону званичници и културни радници Русије понудили су своја објашњења за податке који су изнети о руским политичарима и пословним људима. Руска државна телевизија објавила је прилог у коме наводи изјаве председника Владимира Путина, директора Ермитажа Михаила Пиотровског, „главног јунака” западних медија Сергеја Ролдугина и других компетентних личности.

У недељу 10. априла у програму „Вести недеље“ на ТВ каналу „Россия 1“ објављен је прилог о „панамском досијеу“ и његовом „главном јунаку“ (по верзији западних медија), чувеном виолончелисти и Путиновом пријатељу Сергеју Ролдугину. У прилогу је приказан интервју са Ролдугином, коме се у такозваном истраживању Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ICIJ) приписују компаније у офшор зони са укупним прометом од 2 милијарде долара.

Помоћ пословних кругова

Сергеј Ролдугин не зарађује милијарде, мада покушава да се бави бизнисом, „као и многи креативни људи у Русији“ – то је на форуму Општеруског националног фронта изјавио председник Путин, коме је Ролдугин заиста стари пријатељ. „Али какав је то бизнис? Ролдугин је мањински акционар једне наше компаније и од тога има одређену зараду“, објашњава руски лидер.

u041fu0430u043du0430u043cu0441u043au0430 u201eu0441u0435u043du0437u0430u0446u0438u0458u0430u201d u2013 u0442u0440u0435u0441u043bu0430 u0441u0435 u0433u043eu0440u0430, u0440u043eu0434u0438u043e u0441u0435 u043cu0438u0448

Познато је да је Путинов пријатељ мањински власник банке „Россия“. Према документима ове банке, чувени руски виолончелиста је 2005. године купио 3,96% акција за 375 милиона рубаља (13 милиона долара по курсу из 2005).

Ролдугин је објаснио да је често од пословних људи тражио и добијао новац за музичке инструменте намењене младим талентима. „Тражио сам од свакога од кога сам могао, јер су инструменти скупи. <…> Желео сам да имамо најбоље инструменте, најбоље професоре и најбоље сале. <…> То кошта веома много. Зато сам ја и тражио новац“. Ролдугин је заиста добијао новац од пословних кругова, и у томе је, како каже, одређену улогу можда одиграло и његово пријатељство са Путином. Затим су му бизнисмени предложили да он сам постане власник мањег процента акција и да самостално подржава културу сопственим средствима.

Тако је Ролдугин захваљујући својим акцијама могао да заради довољно за куповину веома скупих инструмената у иностранству, које је он доносио у Русију и поклањао државним институцијама. Готово сав новац је за то и коришћен, објаснио је Владимир Путин на форуму Општеруског националног фронта.

Спасавање дворца

Једна од акција чувеног руског виолончелисте било је и спасавање Алексејевског дворца на реци Мојки. Сада се у њему налази санктпетербушки Дом музике, а Сергеј Ролдугин је његов уметнички директор од 2005. године.

u041au043eu0440u0438u0441u043du0438u0446u0438 u0434u0440u0443u0448u0442u0432u0435u043du0438u0445 u043cu0440u0435u0436u0430 u0440u0435u0432u043eu043bu0442u0438u0440u0430u043du0438 u0440u0435u0430u043au0446u0438u0458u043eu043c u043cu0435u0434u0438u0458u0430 u043du0430 u043fu0430u043du0430u043cu0441u043au0438 u0441u043au0430u043du0434u0430u043b

По Ролдугиновим речима, дворац је дуго био запуштен, нарочито у периоду када се под прозорима „стално пуцало“ (тако су у Петербургу дељене сфере утицаја током 1990-их), а у самом дворцу су се „шеткале девојке припремљене за разноразне бандите“. Фирма која је 11 година изнајмљивала дворац није водила о њему рачуна. „Олуци су били окренути ка подруму, како би се све исквасило и уништило, да би затим здање било срушено или купљено за мале паре. Ми смо фактички спасли овај дворац“, каже Ролдугин.

Специјална операција ФСБ у офшор зони

У прилогу ТВ канала „Россия 1“ описан је и један специфичан догађај везан за фирме у офшор зони у којима се држи новац руских компанија. У питању је специјална операција Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије.

Наиме, ФСБ је 2008. године сазнао да су америчке специјалне службе заинтересоване за руске телекомуникационе активе. О томе у „Вестима недеље” говори један службеник ФСБ. Американце је интересовао холдинг „Национальные телекоммуникации” руског предузимача Сулејмана Керимова. САД су преко америчких компанија готово успеле да откупе од Керимова холдинг чији аудиторијум броји неколико десетина милиона гледалаца, а власник је тада већ пренео активе у офшор како би их продао.

u041fu0443u0442u0438u043du043eu0432 u043au0443u043c u043du0438u0458u0435 u0434u0443u0433u043cu0435

Схватајући да кабловске мреже сваког тренутка могу прећи у власништво страног оператера, руско руководство је одлучило да активе хитно врати у Русију. У том тренутку је било процењено да акције „Националних телекомуникација” вреде милијарду и по долара. Држава није могла брзо да обезбеди толики новац у офшор зони („а наше кабловске мреже су могле бити откупљене управо у офшор зони”, објашњава службеник ФСБ), и зато се обратила пословним круговима, не губећи време. Тако је у априлу 2008. године формиран пул руских компанија и банака, у који су ушле компаније „Национальная медиа группа”, „Северсталь” и „Сургутнефтегаз”, као и банке „Сбербанк”, ВТБ и „Газпромбанк”. Они су у офшор зони откупили све акције „Националних телекомуникација” и затим их за исту суму продали државној компанији „Ростелеком”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.