Бивши робијаш и „нескривени фрик“ - нова руска антиуставна сила

Виталиј Белоусов / РИА Новости
До парламентарних избора у Русији остало је пола године. Активирале су се заинтересоване политичке партије, али и непријатељи владајућег система. Два милионера планирају револуцију у Русији. И отворено говоре о томе, у Лондону. Живе за дан када ће руска власт направити неку грешку.

Свргнути Путина, привремено преузети власт, а даље – како буде. То је план двојице руских емиграната, Михаила Ходорковског и Јевгенија Чичваркина. Обојица имају амбиције револуционара. Први је бивши нафтни магнат, а други бивши власник великог ланца продавница мобилних телефона. Обојица су у Лондону, седе на малој сцени један насупрот другог и преко видео-линка се обраћају своме аудиторијуму у Москви. Три дана пре видео-линка, 15. априла, на сајту организације „Отворена Русија“ (чији је оснивач Ходорковски) појавила се најава у облику манифеста: „Наш циљ је да у релативно блиској историјској перспективи издејствујемо одлазак Путина и његових пријатеља са власти, да покренемо у Русији политички процес и обезбедимо прве апсолутно отворене и поштене изборе“.

Чичваркин и Ходорковски су уверени да је револуција „неизбежна“, и да ће бити извршена рукама емиграната, тј. њиховим сопственим рукама.

Ко су лондонски „револуционари“?

„Ја никада нисам планирао да се бавим политиком“, каже Чичваркин. „Имао сам 55 милиона клијената, опслуживао сам трећину становника Русије“, наставља он, седећи на сцени у карираном оделу и са великом минђушом у уху. Своју „мобилну империју“ под називом „Евросеть“ он је стварао од 1997. године, а 2008. је у главном пословном простору компаније извршен претрес, после чега је против Чичваркина покренут кривични поступак због отмице и уцењивања. Милионер каже да је то било незаконито преузимање контроле над компанијом. На крају је он продао „Евросеть“, а у емиграцији је почео да се бави продајом елитних вина.

„По чему је познат Чичваркин? Он има константну репутацију ексцентрика и у животу и политици“, каже политиколог Алексеј Зудин, члан експертског савета Института за социјално-економска и политичка истраживања. Екстравагантни поступци и исто такво одело... Он је успешан предузимач, али је далеко ситнија фигура од бившег нафтног магната, и „узгред речено, он је нескривени фрик“, додаје Зудин.

После смене власти у Украјини Чичваркин је хтео тамо да заузме место министра економије, али није му пошло за руком. Медији су 2015. године предвиђали да ће он доћи на чело „Укрнафте“, водеће нафтно-гасне компаније Украјине, али ни од тога није било ништа. Сада он са лондонске сцене говори да Украјину чека нови „Мајдан“, и да се „не треба плашити“ обојених револуција. Док он то говори, Ходорковски се снисходљиво осмехује.

Бивши шеф компаније „Юкос“ после 10 година проведених у затвору такође је говорио да не жели да се бави политиком, и помилован је. А онда је рекао да је после Олимпијаде у Сочију руска власт постала далеко суровија и почео да прича о револуцији. У Русији је против њега подигнута оптужница и обновљена је истрага убиства извршеног 1998. године.

Како ће они да уклоне Путина?

Ходорковски овом приликом није рекао ништа ново у односу на своје раније наступе: предстојећи парламентарни избори „нису прави избори“, ни 2018. године неће доћи до смене власти, а револуција је планирана за 2024. годину „или неколико година раније“. Чичваркин сматра да власт треба збацити иницијативама везаним за просвету и подсетио је да је смена власти у Чешкој 1989. године почела управо демонстрацијама просветних радника.

Политиколози се чудом чуде оваквим изјавама и кажу да су оне „авантуристичке“. Ходорковски иначе изгледа као да је озбиљан и присебан, и утолико је чуднија његова појава на истој сцени са Чичваркином. Да ли лондонски „револуционари“ то схватају? Вероватно схватају, али на уласку у нови изборни циклус треба означити своје ставове. Ако све прође мирно – ником ништа. Али ако буде неких турбуленција „они увек могу рећи: то је резултат ’наших напора’“, сматра Михаил Ремизов, председник Института за националну стратегију. Поред тога, уколико није могуће дејствовати „широко“, онда треба стварати локалне информационе изазове и чекати да власт погреши. И они тамо то знају. У одређеним околностима они можда не могу никога да иритирају, али се њихов глас може чути, сматра председник Фонда „Индем“ Георгиј Сатаров. Међутим, да би се то остварило мора да се подудари веома много фактора.

У Русији је сада политички систем веома стабилан, а унутрашња криза је питање које мало зависи од политичких емиграната, резимирају експерти. Сада је сасвим могућа забрана сваке активности везане за структуре Ходорковског и његових штићеника у Русији (сат времена пре почетка видео-линка горњи дом руског парламента је најавио могућност забране „Отворене Русије“ – „Руска реч“). Ствар је у томе што се одбегли бизнисмени отворено декларишу као антиуставна сила.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: