Руски експерти о фамозном „једном гласу“ српског РИК-а

AFP/East News
Данас је Републичка изборна комисија Србије „пресудила“ Српском покрету „Двери“ и Демократској странци Србије, објавивши резултате по којима ова патриотска коалиција није прешла цензус – наводно јој недостаје само један глас за улазак у парламент. Представници коалиције Двери – ДСС сматрају да су покрадени и прете протестима ако не добију бар 5% гласова, док лидер радикала Војислав Шешељ обећава да ће извести „бесне четнике“ на улицу уколико „Двери“ и ДСС уђу у Скупштину Србије. Функционер СНС Александар Мартиновић најавио је кривичне пријаве против лидера ДС, коалиције ДСС – Двери и покрета „Доста је било“ због „покушаја манипулације изборним процесом“. Руски експерти будно прате дешавања око парламентарних избора у Србији и коментаришу за „Руску реч“ развој догађаја после избора.

Др Никита Бондарев, Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ)

Ситуација у којој се сада нашао Вучић са овим изборима и могућим уласком коалиције Двери – ДСС у парламент донекле је слична ономе што се дешава у Црној Гори са Ђукановићем и народним протестима против њега. Да би се испоштовала западна оријентисаност земље у којој влада антизападно расположење и противљење чланству у НАТО-у, Ђукановић у Црној Гори и Вучић у Србији принуђени су да прибегавају апсолутно недемократским методама како би учинили оно што треба да се допадне њиховим западним партнерима. Али такво стање само по себи не може се допасти Западу. Није се Западу допало ни растеривање мирних демонстрација у Подгорици, а у Србији је из кругова блиских Саши Радуловићу стигла информација да је америчка амбасада врло незадовољна ситуацијом у којој коалицији Двери – ДСС није допуштено да уђе у парламент. Другим речима, Вучић и Ђукановић су упали у замку – да би учинили оно што од њих жели Запад (а то је да уведу земљу у НАТО и ЕУ), они су принуђени да користе методе које Запад не може да одобри. Резултат је такав да народни протести у Црној Гори, са једне стране, нису имали никаквог ефекта, али са друге стране је западно незадовољство због Ђукановићевих недемократских метода довело до ситуације у којој је он био принуђен да формира коалициону владу, што од самог почетка није желео. Исто то се дешава у Србији. Покрет „Двери“ може колико хоће да се жали како су му покрадени гласови, али никакви њихови протести сами по себи нису у стању да уздрмају државни врх. „Двери“ се уздају у то да ће догађаји везани за нетранспарентност ових избора изазвати негативну реакцију Запада. Цео тај случај приказује Вучића и његову владу у прилично ружном светлу пред западним партнерима. Ако неко не може поштеним методама да формира парламент у коме ће увек имати кворум, значи да он није човек који може водити Србију у светлу европску будућност.

Јасно је да је један глас статистичка грешка, и у свакој демократској земљи у тој ситуацији би власти направиле уступак, утолико пре што у случају са „Дверима“ постоје подаци посматрача према којима је ова коалиција добила готово 7% гласова, док су им током изборне ноћи посматрачи из других странака давали преко 5%. Они су већ добили све што им је потребно. То је апсурд и нечувена појава у европској историји. И то се не може допасти западним партнерима Србије. Због тога ја не сумњам да ће „Двери“ ипак ући у парламент.

Шешељ се понаша ружно и неумесно. Сви смо ми знали да је он још у предизборној кампањи активно агитовао против коалиције Двери – ДСС. Како се понашао тада, тако се понаша и сада. Људи који памте Шешеља из 1990-их у суштини ништа друго од њега нису ни очекивали. Они који су изашли на изборе већином припадају генерацији која је стасала после бомбардовања. За њих је Шешељ симбол супротстављања Западу, али они не памте какав је он био још као посланик југословенског парламента. Ти људи су сада непријатно изненађени што се испоставило да Шешељ није оно што су они очекивали.

Па ипак, ако неко у владајућој коалицији мисли да се Шешељ и даље може користити као средство за гажење других патриотских странака, онда је он у великој заблуди. Шешељ је потпуно непредвидљив. Он може да ступи у коалицију са неким, чак и са владајућом странком, а кроз два месеца да изађе из ње и успут направи скандал. Према томе, Шешељево присуство у парламенту гарантује нам да ће бити „весело“.

Др Георгиј Енгељгарт, Институт за славистику Руске академије наука

Догађаји везани за ове изборе показали су да се доследно и принципијелно спречава улазак евроскептичне и проруски настројене групе у парламент. Владајућа странка и њени савезници уложили су огромне напоре да блокирају „Двери“ и ДСС.

Коалиција Двери – ДСС упадљиво се разликује од естрадно-уличних патриотских покрета, иначе стандардних за Србију, тиме што њу по правилу чине образовани и интелигентни људи. Српској влади таква група посланика у садашњем парламенту уопште није потребна. Небитно је што би у најбољем случају у Скупштину ушло само 14 представника ове коалиције. Битно је да ће уласком у парламент они добити скупштинску говорницу и то ће онда бити глас разумне, здраве и перспективне алтернативе.

Ако се погледају друге опозиционе партије, које су добиле нешто више од 5% гласова, видећемо да су то по правилу проевропске странке, за које има ко да се заузме. Оне имају дугогодишње покровитеље у Бриселу и Вашингтону, Лондону и Берлину, и ти покровитељи су својим штићеницима обезбедили заступљеност у парламенту. Западне престонице, наравно, нису одушевљене коалицијом Двери – ДСС. Чињеница је да се за ту коалицију засада у суштини није заузео ниједан спољни покровитељ, што је за српске прилике доста критично.

На изборима су, као што је уобичајено, изношене оптужбе за фалсификовање избора на Косову и Метохији. Тај регион је још од Милошевићевог периода права „златна кока“ за политичке технологе, јер тамо процедура одржавања избора никада није била транспарентна. Тамо се могу подметати спискови, може се манипулисати гласачким листићима, управљати „мртвим душама“, итд. И овога пута се тамо, по свему судећи, опет дешавало исто то. Представници Двери – ДСС кажу да је гласање у овом региону, према њиховим подацима, било праћено крупним неправилностима.

    Најновији Шешељеви потези се уклапају у његову политику почев од његовог повратка из Хага, када се доследно са најоштријом критиком обрушавао на Николића, на ДСС и конкретно на Санду Рашковић Ивић. Када је реч о ДСС, у питању је политичка конкуренција у истом сектору. Постојање урачунљиве и разумне партије са далеко већим кадровским потенцијалом него што га имају радикали смета Шешељу да учврсти монопол на представљање патриотског и проруског „дијапазона“, и због тога он тежи да потпуно потисне Двери – ДСС са политичке сцене.

    Др Петар Искендеров, Институт за славистику Руске академије наука

    Очигледно је да ће питање преласка цензуса за Двери – ДСС бити решено на политичком нивоу. Ако власти имају политичку вољу да им обезбеде заступништво у Скупштини, онда ће они можда на крају и доспети у парламент. Али тешко да ће власти томе тежити, јер оне могу зазирати од јачања опозиционог блока у Скупштини.

    Приликом бројања гласова коалиција Двери – ДСС је балансирала на ивици цензуса, али то се могло и очекивати. Наиме, када је Хашки трибунал ослободио Шешеља, део гласова проруски настројеног бирачког тела прешао је из коалиције Двери – ДСС у редове српских радикала као искусније и проверене политичке снаге.

    Шешељ се сада придржава подвојених ставова. Може се рећи да је за време боравка у Хашком трибуналу он био одвојен од активне политичке делатности, због чега је у извесној мери изгубио осећај за процесе који се данас одвијају у Србији. Шешељ је очигледно разочаран резултатом који је његова партија постигла на овим изборима, с обзиром да је планирао да добије око 20% гласова. По његовим изјавама се може извести закључак да се он не оријентише толико на опозициону делатност у парламенту, колико на ванредне парламентарне изборе, које предвиђа до 2018. године, као и на председничке изборе 2017. Објективно гледано, тешко да је Шешељ заинтересован за то да се у парламенту појави шира опозициона коалиција. Политичари попут Војислава Шешеља су навикли да дејствују самостално и да себе виде као јединог представника одређених кругова становништва.

    Росијскаја газета. Сва права задржана.