ТАСС: Какав значај ви лично придајете сарадњи са руском армијом?
Зоран Ђорђевић: Република Србија веома цени подршку Руске Федерације, нашег историјског пријатеља, и спроводи доследну политику војне неутралности. Наша је намера да водимо самосталну политику у складу са сопственим националним интересима, укључујући и недвосмислени став против увођења санкција Руској Федерацији.
Хтео бих да подсетим да Војска Србије и Оружане снаге Русије имају дугу традицију сарадње, која одражава вишевековно пријатељство наших народа и армија, и поред различитих историјских изазова са којима смо морали да се суочавамо. Русија је стратешки партнер Србије. Република Србија неће променити свој став ни после парламентарних избора одржаних у нашој земљи. Наш главни задатак је продубљивање билатералне сарадње. Ми се залажемо за подршку сваке врсте заједничких војних вежби, а такође и других акција које би се спроводиле како на нашој територији, тако и на територији Руске Федерације, јер то доприноси побољшању сарадње и узајамног разумевања.
Донедавно се ниво сарадње у сфери одбране није подударао са стратешким нивоом сарадње наших земаља и министарстава одбране, и због тога је државни врх донео одлуку да у најкраћем могућем року измени такво стање ствари.
Ми имамо план билатералне сарадње, то је годишњи документ, и наше активности спроводимо у складу са тим планом. Заједнички маневри су планирани и за ову и за наредну годину. Ми такође разматрамо могућност даљег ширења образовних активности као најзначајнијег сегмента војне сарадње између Србије и Русије.
Такав развој сарадње са Русијом у области одбране представља још један доказ наше војне неутралности и избалансиране сарадње са свим партнерима и на Истоку и на Западу. У том смислу сам убеђен да сви наши партнери схватају и поштују такав наш став.
ТАСС: Са каквим очекивањима је српска делегација допутовала на Московску конференцију за међународну безбедност? Који задаци су решени у току конференције?
З.Ђ.: Циљ нашег боравка у Москви је било придруживање Србије борби против међународног тероризма, као и против свих опасности које постоје у овом тренутку. Наглашавам да је Србија поуздан партнер, како у борби против такозване „Исламске државе“, тако и против свих савремених изазова који стоје пред нама.
ТАСС: Што се тиче извоза руског наоружања у Србију, да ли се у скорије време планирају некакве испоруке?
З.Ђ.: Војска Србије се труди да обезбеди савремене и високотехнолошке моделе наоружања и војне технике који неће бити само значајан фактор одвраћања, него и поуздан одговор у случају агресије и потребе да бранимо наше националне интересе. Са друге стране, с обзиром на сложене економске услове у којима се данас налази наше друштво, ми се трудимо да сачувамо максимално висок ниво оперативних и функционалних могућности постојеће борбене технике.
При томе је знатан део модела наоружања и војне технике руске, тј. совјетске производње. Поред тога, у овом тренутку се спремамо да преузмемо два транспортна хеликоптера Ми-17В-5 и то ће знатно допринети обнављању авио-парка ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Србије.
Средином априла 2016. године у Београду је одржана прва седница Међувладине руско-српске комисије за војнотехничку сарадњу, чији резултати сведоче о напредовању наше сарадње у тој сфери.
Ми смо заинтересовани за обнављање и побољшање опремљености Војске Србије, али ми такође желимо да се покажемо као поуздан партнер у формирању регионалног центра за ремонт појединих модела војне технике.
ТАСС: Испорука нове технике увек повлачи за собом обуку стручњака за рад на тој техници у земљи која је увози. Како у том погледу оцењујете руску војну школу?
З.Ђ.: Припадници војске Србије стичу додатну квалификацију на специјалном факултету Војне академије Генералштаба оружаних снага РФ у Москви, у Војној академији ваздушно-космичке одбране у Тверу и Војној академији ПВО копнене армије у Смоленску, као и у другим руским војнообразовним установама.
Стицање квалификације наших официра у Русији ће се наставити и убудуће, у складу са потребама и могућностима обеју страна.
У вези са тим бих желео да изразим задовољство чињеницом да ће један руски официр завршити командно-штабне курсеве у академској 2015/2016. години у Републици Србији. Наравно, ми бисмо желели да убудуће број таквих официра буде већи.
ТАСС: Војнотехничка сарадња подразумева и културну сарадњу и размену војних делегација. Шта ће ново бити организовано у том погледу?
З.Ђ.: Сарадња у сфери одбране веома често је темељ за развој односа и у другим областима. Свака активност билатералне војне сарадње подразумева сегмент културно-уметничких и друштвених акција у којима се припадници оружаних снага упознају, што доприноси садржајнијој сарадњи и подизању њеног нивоа. Мислим да ћемо у наредном периоду успети да развијемо сарадњу и у том смислу, упркос тешкој економској ситуацији и ограничењима у буџету.
Наши уметнички колективи често размењују посете, што сведочи о активној културној размени, која је веома важна за обе земље. Хтео бих да подсетим да су сале увек препуне када руски ансамбли одржавају концерте у Србији.
ТАСС: Током посете Москви председник Србије Томислав Николић је нагласио да земља треба да остане неутрална са војног гледишта и усмерена на спровођење избалансиране политике без чланства и придруживања било каквим војним савезима. У чему је суштина споразума са НАТО-ом, с обзиром да Србија не намерава да ступи у Алијансу?
З.Ђ.: Током протекле две године Република Србија је у оквиру програма „Партнерство за мир“ потписала два споразума. Први је споразум између чланица НАТО-а и других држава које учествују у програму, о статусу њихових снага (СОФА „Партнерство за мир“).
Управо тај споразум се већим својим делом тиче статуса и положаја припадника оружаних снага „државе која шаље војнике“ докле год они бораве на територији „државе која прима војнике“. Споразум важи за припаднике страних оружаних снага на територији Републике Србије, али и за припаднике Војске Србије за време њиховог боравка на територији других држава потписница. На основу тог споразума се регулишу основни механизми, привилегије, ангажовање и имунитет војника и снага једне државе потписнице на територији друге државе потписнице.
Подсећам да се Република Србија придружила споразуму СОФА као 17. партнерска држава од укупно 28 чланица. Русија је поменути споразум потписала 28. априла 2006. године. Примена споразума СОФА „Партнерство за мир” важи и за чланице НАТО-а и за Србију. Придруживање споразуму има велики значај, пре свега због регулисања односа са другим чланицама (не само са НАТО-ом), али и због разних могућности које не одређују само статус војних лица него олакшавају и извођење мултинационалних маневара и ангажовање припадника војске у мировним операцијама.
Желео бих да нагласим да се овај споразум не примењује аутоматски и не омогућава неконтролисани и неометани улазак, кретање и боравак на територији „државе која прима војнике“. У сваком конкретном случају (на пример, војна вежба на територији „државе која прима војнике“) потребно је постићи договор о примени споразума. Нетачна су и недобронамерна саопштења у медијима да је представницима НАТО-а или других држава потписница омогућен неометани улазак у Србију, као и слобода кретања и боравка на војним објектима по њиховој жељи, без сагласности наше стране.
Када је реч о споразуму са НАТО-ом о сарадњи у области материјално-техничке подршке, тај споразум је правна основа за реализацију „траст” фонда НАТО-а (NATO Trust Funds), чија је намена демонтажа и уништавање сувишне муниције, као и побољшање капацитета нашег Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу. Пројекат је покренут на основу позитивног искуства везаног за реализацију претходна три „траст” фонда.
Наша држава је, као и све остале земље света, у обавези да уништава сувишну муницију, нарочито ону која се не може чувати на начин безбедан за становништво. Министарство одбране Републике Србије предузима све могуће напоре како би се избегло понављање трагедије када је експлодирало складиште у околини Параћина у октобру 2006. године. Тада је детонирало 3,5 хиљада тона муниције, нанета је огромна материјална штета, и појавила се опасност по локално становништво. Захваљујући пројекту који сам поменуо омогућено је да се до краја 2017. године уништи 1,6 хиљада тона сувишне муниције на безбедан начин, без штете по околину.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
