Москва и Вашингтон постигли договор о примирју у Алепу

Reuters
Русија и САД су постигле договор о примирју у Алепу, највећем сиријском граду у коме се последњих недеља воде жестоке борбе између трупа сиријске армије, опозиције и исламских екстремиста. Режим прекида ватре треба да траје најмање 48 часова.

У складу са руско-америчким договором, „режим тишине” у Алепу ступио је на снагу у четвртак 5. маја. Према саопштењима из града, тамо сада влада „релативно затишје”.

Примирје у Сирији објављено је још 27. фебруара, али у околини Алепа су борбе настављене. Наставак борбених дејстава у Дамаску објашњен је потребом да се пружи отпор исламистима.

На том подручју на северу Сирије су јаке позиције џихадиста, нарочито из Ал Нусре, за које примирје не важи. Са друге стране, противници сиријског председника Башара Асада и земље Запада оптужили су Асадове трупе за оружана дејства против грађанске опозиције.

Договор о „режиму тишине” у Алепу постигнут је још 3. маја, како је стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин саопштио 4. маја на специјалној седници Савета безбедности посвећеној ситуацији у овом сиријском граду. Међутим, по речима руског дипломате, опозиција је саботирала договор ракетирањем градских четврти које контролишу регуларне трупе.

Алепо је већ пар година година подељен на неколико завађених страна. Западне четврти су под контролом регуларне армије, а остале делове града контролишу или наоружани побуњеници или џихадисти. И Москва и Дамаск саопштавају да су положаји опозиционара и припадника Ал Нусре у Алепу толико тесно испреплетани да је немогуће вршити нападе искључиво на екстремисте.

Илустрација: ReutersИлустрација: Reuters

Замршена ситуација

Како је у интервјуу за „Руску реч” изјавио Сергеј Демиденко, оријенталиста из Руске академије за народну привреду и државну администрацију, положаји учесника конфликта у Алепу су заиста толико замршени, да често није јасно ко се где налази. По његовим речима, тамо има превише учесника у сукобу. Поред регуларне армије, главних организација исламиста и опозиционара присутне су и групе разних етничко-конфесио налних заједница. Свака страна у том конфликту има сопствену шему деловања. Ретки су случајеви координације потеза са другим групама.

У таквој „слојевитој” ситуацији примирје не може дуго трајати, јер у хаосу који влада у Алепу није могуће постићи некакав трајнији договор. При томе, како истиче руски експерт, грађанска (условно речено) и умерена (такође условно речено) опозиција из „Слободне сиријске армије” слаба је и у Алепу, као и у целој Сирији. Много већи утицај имају исламисти. Поред тога, како истиче аналитичар, „Слободна сиријска армија” није нека добро организована структура. То је конгломерат минијатурних организација које обухватају између осталог и многе исламистичке групе. Све то знатно отежава постизање договора са „Слободном сиријском армијом”.

Ко злоупотребљава Вашингтон?

Запад је поздравио постизање договора о примирју. Како је изјавио државни секретар Џон Кери, САД очекују да ће примирје поштовати и власти и опозиција. По речима шефа немачке дипломатије Франка Валтера Штајнмајера, примирје у Алепу је добра основа за обнављање преговора у Женеви између сиријских власти и опозиције, који су обустављени пре извесног времена.

Москва је, са друге стране, у оцени догађаја у Алепу довела у сумњу искреност појединих актера који су увучени у решавање ситуације у Сирији. По речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, САД се договарају са Русијом о примирју у Алепу покушавајући уједно „да одреде границе зоне тишине тако да она обухвати и доста положаја које заузима Ал Нусра”. Лавров је у вези са тим претпоставио да неко покушава да злоупотреби Вашингтон „како би заштитио Ал Нусру од напада”. Руски министар је изјавио да иза тога може стајати Турска, позвавши се на податке о „рђавим везама” Анкаре са „Исламском државом” и Ал Нусром.

Росијскаја газета. Сва права задржана.