Србин Немања у Русији – земљи својих снова

Немања Милосављевић се више и не сећа када је заволео Русију. Он је у Београду увек дочекивао туристе из Русије, водио екскурзије и преко сајта Couchserfing примао код куће госте из Русије, дружио се са њима и учио руски језик. На свадби свог друга Србина, који се оженио Рускињом, Немања је преводио све здравице за присутне Србе и Русе. Он у Русији има мноштво пријатеља. Увек је читао руску класику, слушао руски рок и гледао руске комедије. У Русију је први пут допутовао 2011. године и одмах се заљубио у Москву. Тада је била зима, као и у свим каснијим Немањиним путовањима, јер је он у Русију и одлазио да осети хладноћу и мраз:

„У овој земљи ме највише одушевљавају мраз и огромна пространства. Наравно, волим и руску културу и руску историју. И иначе је све у Русији некако домаће, блиско, не треба се ни на шта навикавати као, на пример, у Јапану или Америци“.

Недавно је Немања срео своју руску северну лепотицу Наташу, оженио се њоме и крајем фебруара се преселио у Русију.

„Са женом сам се упознао у Београду. Она је одушевљена Србијом, као ја Русијом. Ја сам јој најпре показао Београд, затим смо се спријатељили, а затим се заљубили једно у друго. Ето, све је било тако једноставно“, каже Немања.

Фото из личне архиве. Наташа је рођена у граду Сиктивкар у руској републици Коми. Студирала је филологију у Санкт Петербургу, где сада она и Немања живе. Ове зиме, за време јаких мразева, Немања је био у Сиктивкару и посетио је руску „бању“ (парно купатило).

„Баш је било добро! Тако је много било снега!“, као дете се радује док то прича. „Научили су ме како да ускочим у снег кад изађем из ’бање’. То је нешто невероватно, сада бих то радо поновио. Увек су ми се допадале забавне руске традиције. Када је у Русији нерадан дан или празник, то је као мали распуст. На пример, ја много волим Масленицу: све је јарко украшено, палачинке се свуда продају и једу, много је људи на улицама и читава атмосфера је празнична“.

Немања се, како каже, снашао у Петербургу и навикао на овај град. У културној престоници Русије има тако много знаменитости да увек постоји нешто што још увек није видео. Са посебним нестрпљењем он очекује беле ноћи и жели да сазна како се може спавати када никако не пада мрак. За њега је то „потпуно несхватљива ствар“. Наравно, он воли и када се подижу мостови. И једноставно воли да посматра Неву.

„Имам једно омиљено место на кеју, на оној обали која гледа на Васиљевско острво. Тамо су два лава од камена. Они су приказани још у филму ’Доживљаји Италијана у Русији’. Тамо понекад седим, размишљам и посматрам Неву“.

У слободно време, када не „размишља” и не посматра Неву, Немања ради као програмер. Он већ доста течно говори руски, тако да нема проблема у комуникацији са колегама. Међутим, он не планира да остане на томе. Жели да говори тако „да то не буде само разумљиво, него и граматички исправно“. Његова жена као филолог и његов пријатељ увек га исправљају када погреши. Са друге стране, Немања учи Наташу српски, и то прилично необичним методом:

„Понекад једноставно почнем да причам са њом на српском. На пример, телефонирам јој и питам је шта да купим у продавници, које намирнице. И тако могу десетак минута да причам, а Наташа све разуме“.

Фото из личне архиве. Немања уопште не сматра да постоји озбиљан проблем у међусобном разумевању супружника у мешовитом браку. „Какве везе има ко си по националности“, каже он. „Када сте заједно и волите се, онда ћете, наравно, имати разумевања једно за друго. Уосталом, и деца ће затим имати разноликост, тј. и српску и руску културу“.

Једино што се Немањи у Русији не допада јесте национализам и негативан однос према дошљацима из бивших совјетских република, који испољавају поједини представници руског друштва:

„Ја схватам да поједини дошљаци не желе да уче руски и не понашају се баш најбоље, али нису сви такви. Приметио сам да многи Руси увек најпре питају одакле си. И мене такође питају, и често ме то иритира. Постоје и такви за које је најважније што је Србија православна земља. Чим сам из Србије, значи да сам православан, а то значи да сам добар човек. Не свиђа ми се та једностраност. Наравно, Срби и Руси су браћа, али зар муслиман не може бити добар човек? Има разних људи. Ја сам својим руским пријатељима задовољан. Они умеју да постављају права питања“.

Немања жели да се отисне на путовање Русијом. Да купи аутомобил марке „Волга“ и из Петербурга допутује до Владивостока. Жели да у разним руским градовима једе пељмене (његово омиљено јело које му је много недостајало у Србији) и чорбу „сољанку”, и да пије компот. Његови пријатељи уз смех говоре: „Не можеш на ’Волги’ стићи до Владивостока“. Немања и не инсистира на томе: „Па онда бар до Перма“.

У једном тренутку нашег разговора Немања се прене од маштања о великом путовању и рече:

„Журим, морам да дочекам пријатеље из Србије на станици. Долазе ми у госте. А ти, ако смислиш још неко питање, пиши. Све ћу ти испричати“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.