Први унутарстраначки избори „Јединствене Русије“ кроз питања и одговоре

Максим Богодвид / РИА Новости
У Русији су 22. маја одржани први сверуски унутарстраначки избори „Јединствене Русије“. Шта они значе грађанима и политичарима Русије и може ли се рећи да у потпуности осликавају будуће изборе?

Ко је учествовао?

Прве националне унутарстраначке изборе, тј. прелиминарно гласање за кандидате који ће учествовати на изборима, организовала је владајућа партија „Јединствена Русија”, предухитривши по том питању остале парламентарне странке. Та процедура омогућава странци да изабере своје кандидате на парламентарним изборима у септембру ове године.

Имали су право да гласају сви грађани са одговарајућим местом боравка, а не само чланови „Јединствене Русије” (раније је такав модел већ примењиван на локалним изборима). „Кандидатуру за кандидата” странке „Јединствена Русија” пријавило је око 3.000 грађана Русије. Могли су се по сопственој жељи кандидовати и чланови странке и представници других странака, као и активисти који не припадају ниједној странци.

Какав је резултат?

На унутарстраначке изборе је изашло 9,5% грађана, тј. преко 10 милиона људи. У „Јединственој Русији” кажу да нису очекивали толику излазност. Према прелиминарним резултатима, међу победницима унутарстраначких избора има много садашњих посланика.

По мишљењу руководиоца „Политичке експертске групе” Константина Калачова, излазност је заиста велика ако се узме у обзир да је агитација уочи „генералне пробе избора” у већини региона била прилично бледа, без међусобних оптужби кандидата, без изношења компромитујућих података и без обиља агитационог материјала у метроу, на станицама и билбордима. Судећи по последњим социолошким анкетама уочи унутарстраначких избора, 52% становника не зна за ту акцију, а само 12% је „добро упознато са њом”.

Да ли је већина грађана приметила унутарстраначке изборе?

Било је и појединих неправилности. Новинари и посматрачи у неким окрузима саопштили су да је било фалсификовања, поткупљивања и „штанцовања” бирачких листића. У неколицини округа где је заиста вођена борба, из трке су се уочи унутарстраначких избора повукли водећи кандидати. Медији су писали да су ти кандидати имали све шансе да постану фаворити бирача, али се иза „добровољне” одлуке о повлачењу крије одлука партијског врха да се дотични кандидати не појаве на изборима. То је покушај да се избегне конкуренција, што се коси са принципом класичних унутарстраначких избора, истакли су поједини експерти и представници јавног мњења.

Шта су то унутарстраначки избори у Русији?

У земљама са развијеном страначком демократијом ова појава по правилу представља трагање за новим кадровима и њихово увежбавање. „То је институција унутарстраначких ’степеница успеха’, и она је важна тамо где ће те странке затим учествовати у формирању органа власти”, објашњава за „Руску реч” политиколог Јекатерина Шуљман, доцент Института за друштвене науке Руске академије за народну привреду и државну администрацију. У Русији, међутим, ова појава није толико значајна, јер не постоји никаква веза између резултата парламентарних избора и састава владе. Па ипак, као облик унутарстраначке конкуренције то функционише, каже Шуљманова. Друга је ствар што је покретањем процедуре, која је у суштини демократска, партијска машинерија принуђена да истовремено постигне и резултат који може контролисати. Отуд и „штанцовање” бирачких листића, удаљавање посматрача, повлачење кандидатуре из административних разлога... Све су то доживели политички конкуренти „Јединствене Русије”, и сада то исто доживљавају кандидати унутар те странке, а њихове жалбе постају доступне јавном мњењу.

Па ипак, тих жалби нема много, тако да је владајућа странка стекла предност у односу на конкуренцију, сматра Калачов. Она је захваљујући унутарстраначким изборима створила медијски повод за сопствену популаризацију и подигла свој индекс цитираности пред сезону годишњих одмора, када политички живот једва тиња. У целини гледано, у Русији је то прича која функционише. У питању је својеврсна „пробна вожња”, која уједно омогућава да се открију сукоби унутар политичке елите далеко пре почетка избора. „Према томе, унутарстраначки избори ће, по свему судећи, постати традиција”, сматра Калачов.

Шта нам унутарстраначки избори говоре о предстојећим изборима?

На унутарстраначким изборима важе исте законитости као и на „правим” изборима. Проблем је у томе што треба искористити институцију створену за добијање непредвидивог резултата, али тако да се добије резултат који је предвидив, сматра Јекатерина Шуљман. „То је прилично тешко постићи, нарочито ако се има у виду да ће се избори одржати по новом закону, који пружа мало више могућности за праву политичку конкуренцију”, истиче она. Конкретно, враћени су окрузи са једним мандатом и снижен је цензус за улазак у Државну думу. У претходна два изборна циклуса цензус је био 7%, а сада је 5%. По Калачовљевом мишљењу, већ сада, судећи по прелиминарним резултатима унутарстраначких избора, може се рећи да ће у огромној већини округа победити кандидати „Јединствене Русије”.

*Анкета „Сверуског центра за проучавање јавног мњења” од 14-15. маја. Испитано је 1.600 људи из 130 насеља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.