Мали Египћанин Путин: Имена руских политичара у крштеницама широм света

Муамен Мухтар са сином Путином (приватна архива)
Египатски новинар и преводилац дао је своме сину име Путин у част председника Русије. То није једини такав случај. Међу страним именима се може наћи и покоји Лењин или Јељцин... Широм света су родитељи били толико одушевљени руским политичарима, да су својој деци давали њихова имена.

Муамен Мухтар, новинар и преводилац египатског листа „Youm 7”, добро познаје Русију. Често одлази у Москву, а на његовој страници на Фејсбуку могу се видети честитке поводом Дана Победе у Великом отаџбинском рату, као и поруке са речима „Слава Русији!” и „Председник Путин је мој најбољи друг!” (цитат из песме руског репера Тиматија).

Мали Путин

У част „најбољег друга” Муамен је и своме недавно рођеном сину дао име Путин. „Алах ми је дао сина, зове се Путин Мухтар”, написао је новинар на својој страници и поставио фотографију свог првенца. На питање зашто Путин а не Владимир, Мухтар Старији одлучно одговара да Владимира има на стотине, а Путин је један.

Муамен Мухтар са сином Путином (приватна архива)Муамен Мухтар са сином Путином (приватна архива)

У Египту је и раније било случајева када је политика утицала на избор имена. На пример, за време револуције 2011. године отац је новорођеној ћерки дао име Фејсбук по друштвеној мрежи у којој су се учесници протеста договарали о својим активностима. Традиција давања деци имена по политичарима посебно је развијена у Латинској Америци. Тамо су у 20. веку биле популарне комунистичке идеје, и родитељи су својој новорођенчади давали имена совјетских лидера.

Опасни Иљич

Лењин је, наравно, био најпопуларнији. Марксиста из Венецуеле Хозе Рамирез толико је био предан идејама лењинизма, да је тројици својих синова дао имена Владимир, Иљич и Лењин – по имену, патрониму и презимену совјетског вође.

Средњи син, Иљич Рамирез Санчез, усвојио је очеве идеје у њиховој екстремној варијанти. Он је 1968-1970. студирао на Руском универзитету пријатељства међу народима, али је напустио студије и одметнуо се у међународне терористе.

Иљич је био познатији под надимком Карлос Шакал. Вршио је терористичке нападе заједно са терористима из Палестине и екстремним левичарима из „Црвених бригада”. Он је сам тврдио да је у његовим терористичким нападима погинуло 1.500-2.000 људи. Годинама је Лењинов имењак био један од најтраженијих злочинаца на свету, све док није ухваћен 1994. године. Сада је на доживотној робији у француском затвору.

Иљич Рамирез Санчез - Карлос Шакал (Извор: АР)Иљич Рамирез Санчез - Карлос Шакал (Извор: АР)

Шакал је целог живота био убеђени комуниста, али није био директно повезан са Совјетским Савезом. Међутим, према тврдњи коју износи The Independent, Иљич је могао координирати своје потезе са КГБ-ом преко источнонемачке обавештајне службе Штази.

Лењин у инвалидским колицима

За разлику од Карлоса Шакала, други Латиноамериканац и убеђени социјалиста који је добио име по руском револуционару, познат је по добрим делима. Правник из Еквадора Лењин Морено је потпуно паралисан и трпи неподношљиве болове откако је 1998. године један бандит пуцао у њега. Морено је сам осмислио начин лечења и победио је бол терапијом помоћу смеха.

Лењин Морено (Извор:Reuters)Лењин Морено (Извор:Reuters)

Живот у инвалидским колицима није сметао Лењину Морену да напише неколико књига о лечењу помоћу хумора и смеха, да постане миљеник народа и да 2007. године буде изабран за потпредседника Еквадора (на тој функцији је био до 2013. године). Лењин је битно побољшао положај инвалида у Еквадору, увећавши социјална давања. Он је 2012. године номинован за Нобелову награду за мир.

Јељцин у казненом простору

Све фудбалске навијаче је 2014. године изненадио успешан наступ Костарике на светском првенству, када је репрезентација скромних могућности стигла до четвртфинала. Посебно су били изненађени љубитељи фудбала у Русији када су сазнали да за Костарику игра Јељцин. Мајка овог фудбалера Техеда је 1992. године често слушала на телевизији презиме првог руског председника, те је одлучила да тако назове сина. У репрезентацији Костарике Јељцин је добио логичан надимак El Ruso (Рус).

Јељцин Техеда (Извор: Reuters)Јељцин Техеда (Извор: Reuters)

Техеда је за Костарику одиграо све мечеве шампионата, и сваки пут када би га неко заменио у игри руски коментатори су у шали говорили: „Јељцин је уморан, он одлази” („Уморан сам, одлазим” – то је председник Јељцин рекао када је поднео оставку 31. децембра 1999. године). Техеду је после шампионата хтео да купи Урал, фудбалски клуб из Јекатеринбурга, родног града Бориса Јељцина, али се испоставило да је овај играч сувише скуп.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“