Како светски медији извештавају о Русији?

Владимир Путин на самиту Русија – АСЕАН у Сочију, 20. мај 2016.

Владимир Путин на самиту Русија – АСЕАН у Сочију, 20. мај 2016.

Reuters
Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ) објавио је недавно аналитички извештај којим је обухваћен и „Индекс непријатељства у светским медијима 2015.“ У документу се наводе најзначајније промене у извештавању страних медија о Русији.

Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ) је научно-истраживачки и аналитички центар који је 1992. године основао председник Руске Федерације. РИСИ је 28. марта представио своју нову публикацију „Страни медији у 2015: антируски вектор“. То је наставак документа „Индекс непријатељства у светским масовним медијима“, први пут објављеног прошле године. Извештај даје податке у коликој мери су одређене земље пријатељски настројене према Русији, и то на основу анализе садржаја објављених у њиховим масовним медијима. Најважнији циљ истраживања института РИСИ био је да открије које државе спроводе агресивну медијску политику према Русији.

Методологија истраживања

Стручњаци института РИСИ су током 2015. године брижљиво пратили садржај масовних медија у 60 земаља и анализирали укупно око 65.500 оригиналних публикација. Предмет истраживања били су оригинални медијски материјали који су садржали вредносни суд о Русији или о деловању њеног руководства. Током истраживачког процеса поменути садржаји су на основу оцене професионалних лингвиста и стручњака за земљу у којој је текст објављен разврставани у три групе – неутралан, позитиван или негативан – и касније подвргнути даљој аналитичкој обради. Целокупан процес рађен је ручно, без коришћења софтвера за обраду података. Аутори су уверени да им је такав приступ обезбедио да дођу до врло квалитетних и објективних резултата.

Важно је напоменути да истраживањем нису обухваћени садржаји новинских агенција, јер се доживљавају као неутрални сами по себи, као ни они објављени на друштвеним мрежама, пошто у том случају делују потпуно другачији механизми формирања јавног мњења.

Фокус истраживања био је на испитивању начина на који светски масовни медији тумаче улогу Русије на међународној сцени, узимајући у обзир њене односе са другим државама, као и на томе шта инострани медији третирају као кључне појаве и трендове у унутрашњој политици Русије.

Треба истаћи да је у истраживању скуп статистичких података обрађиван помоћу методологије нове примењене дисциплине назване „политичка медијаметрика“. Креатори извештаја наглашавају да спроведено истраживање има научни, а не политички карактер. Рангирање масовних медија по степену непријатељства они су искористили пре свега као средство за популаризацију сопствених научних сазнања.

Медијски и међународни контекст

Према резултатима истраживања, још од 2014. године, тј. од сједињења Крима са Русијом и ескалације сукоба на истоку Украјине, што су многи на Западу представљали као чинове руске агресије, западна средства информисања почела су да дискредитују Русију и да објављују негативно интониране и антируске ставове. Управо због тога је постало изузетно важно да се анализирају претње по државну безбедност Русије у информативној и медијској сфери.

Аутори извештаја указују и на главне мете антируских кампања западних медија. То су политика одбране националних интереса Русије у сукобу у Украјини, реинтеграција Крима, руска војна операција у Сирији и продужење санкција против РФ. Примећен је и раније незабележени интензитет медијских притисака на личност руског председника Владимира Путина.

Толики притисак може се објаснити тиме што Запад персонификује руску политику. Сергеј Маркедонов, ванредни професор Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука у Москви, истакао је током недавног скупа у организацији „Валдајског клуба“ да западни медији и стручњаци анализирају Русију и њену спољну политику сматрајући да је то искључиво лична ствар председника Владимира Путина, притом игноришући државне интересе земље – што је, наравно, потпуно погрешно.

Прошле године је аналитички портал Russia Direct забележио да је реч „пропаганда“ постала омиљена у медијском свету. И заиста, алат Google Trends показује да у претрагама садржаја на интернету расте занимање за ту реч у категорији „вести“.

Прошлогодишњи „Индекс непријатељства у светским масовним медијима“ указује да је у антируски интонираним вестима и агресивној реторици западних медија централна тема била криза у Украјини. Међутим, у 2015. години тежиште је премештено из Украјине у Сирију, што није било тешко предвидети, јер су у то време бројни стручњаци сматрали да светска заједница постаје уморна од украјинске кризе.

Интересовање за Украјину опало је у периоду септембар-октобар 2015. године, када је Москва донела одлуку о ангажовању својих ваздушно-космичких снага у Сирији.

Као што GoogleTrends показује, Сирија је крајем 2015. године надмашила Украјину по броју претрага.

Ко показује највећи степен непријатељства према Русији?

Највећи индекс непријатељства према Русији током 2015. године забележен је у пет земаља: Чешкој, Пољској, Немачкој, Украјини и САД, а потом следе Аустрија, Јапан, Шведска, Естонија, Швајцарска и Велика Британија.

У извештају стоји да је у 2015. години дошло до значајног смањења негативно интонираних вести о Русији у западним медијима. Изузетно висок ниво непријатељства према Русији био је карактеристичан за већину европских држава у 2014. години, а за промену стања током 2015. године заслужно је побољшање сарадње између Русије и Запада у борби против тероризма и интензивирање дијалога на свим нивоима. Терористички напади у Паризу одиграли су велику улогу у разумевању да постоји заједнички непријатељ који прети обема странама, без обзира на политичке несугласице. Коначни закључак је да је степен непријатељства између Русије и Запада генерално смањен, али је број земаља у којима се бележе негативне тенденције у извештавању о Русији ипак порастао, стоји у закључку публикације.

Према истраживању института РИСИ, антируска медијска политика током 2015. године најчешће је спровођена у англосаксонским земљама, али и у Јапану, Грузији, Јерменији, Украјини и Белорусији, као и у већини чланица Европске уније. Међутим, у неким европским земљама постоје извесна одступања од овог општег тренда, пре свега у Италији, Белгији, Француској, Чешкој, али и Молдавији. Једине државе у којима су доминантне позитивне тенденције у медијском извештавању о Русији су Сирија и Куба.

Када је реч о Европи, резултати истраживања показују мањи степен јединства у погледу коришћења антируске реторике у односу на 2014. годину. Нарочито се истичу примери Француске и Велике Британије. Интензитет и ниво исказаног непријатељства у њиховим медијима је нагло опао, што истраживачи објашњавају чињеницом да је дошло до релативне стабилизације стања у Украјини.

Са друге стране, у северној Европи се примећује супротан процес, односно пораст антируски обојених садржаја, на пример у Норвешкој и Финској које су из категорије „неутралних“ прешле у „непријатељске“ земље. Веома је интересантан податак да је у Белорусији и Јерменији (а оне су чланице Евроазијске економске уније у којој главну улогу има Русија) промењен тон медијске реторике у негативном смеру. Аутори извештаја то повезују са појачаним деловањем опозиционих средстава информисања у тим земљама.

Најзначајнија промена у земљама БРИКС-а догодила се у Бразилу и Јужноафричкој Републици чији су медији у 2014. години већином били непријатељски расположени према Русији, али су у прошлој години заузели неутралне ставове, што је последица унутрашњих политичких процеса.

У контексту политике коју Русија води у Сирији, врло је занимљиво то што је у медијима Саудијске Арабије забележен приметан пад нивоа непријатељства према Русији. Разлог за то је покретање дијалога између Русије и ове арапске краљевине током 2015. године, када је саудијски министар одбране посетио Русију, а председник Путин се састао са саудијским краљем на маргинама самита Г-20.

У институту РИСИ постоји уверење да одређивање индекса непријатељства и праћење целокупног међународног медијског простора представља врло важну компоненту система безбедности земље. Пошто је количина информација у свету у сталном порасту а актуелни степен развоја система за размену података не даје могућност контроле њиховог конзумирања, доћи ће до квалитативних промена у свету, не само у техничком, већ и друштвеном смислу, па чак и у сфери духовности. Због тога је од највећег значаја да се проуче главни медијски трендови и одреди динамика њихових промена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“