„Анаконда се извија пред вратима”: Руски одговор

Британски десант на Торуњ (Пољска). C-130 Hercules.

Британски десант на Торуњ (Пољска). C-130 Hercules.

Reuters
У Пољској је 7. јуна почела највећа војна вежба НАТО-а од Хладног рата наовамо. То је одговор на „агресивне потезе Русије”. По речима војних експерата, руководство Алијансе развија тему „руске претње” како би на тај начин подстакло реализацију планова о стварању и развоју војне инфраструктуре у Источној Европи.

Преко 31.000 војника Северноатлантске алијансе уз подршку 3.000 средстава ратне технике, авијације и бродова учествоваће у маневрима „Анаконда 2016” у Пољској од 7. до 17. јуна.

Циљ маневара и „опасност од Русије”

Министарство одбране Пољске прилично разводњено је објаснило новинарима циљ маневара као „јачање сарадње националних и коалиционих команди и јединица у оквиру уједињене одбрамбене операције у условима појаве мешовитих претњи”.

По речима војног коментатора листа „Известия” Дмитрија Сафонова, увежбавање заједничких операција је пракса сваке међународне организације. Сличне активности Русија реализује у оквиру Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), тако да је „Анаконда 2016” природан одговор на серију руских маневара.

Треба имати у виду да се војна вежба одржава неколико недеља пре самита НАТО-а у Варшави. Како је истакао Сафонов, маневри ће пружити информациону подршку инфилтрирању „руске претње” у свест Европљана, повећању војног буџета Северноатлантске алијансе и стварању нових база у Источној Европи.

По његовим речима, ЕУ страхује да ће Русија одлучити да врати под своје окриље бивше совјетске републике и да ће послати трупе у Источну Европу.

„Сценарио маневара подразумева вођење локалних борбених дејстава на ограниченој територији. Међутим, ни у ком случају неће бити никаквих локалних борби. Сваки, па и најмањи конфликт одмах ће прерасти у нуклеарни рат. Других варијанти нема”, додао је експерт.

По његовим речима, свака војна вежба близу граница иритира најближег суседа и изложена је његовој критици. Једина могућност да се то избегне је организовање заједничких маневара Русија – НАТО, које су пре само неколико година редовно извођене.

Како Русија објашњава циљ маневара?

Како је истакао председник Академије за геополитичке проблеме, генерал-пуковник у пензији Леонид Ивашов, руководиоци НАТО-а и источноевропски политичари избегавају да говоре о томе како читава нормативно-правна и концепцијска основа Оружаних снага РФ има одбрамбени карактер.

„Министарство одбране Пољске говори о незапамћеном броју маневара и присуству руских војника близу граница Европе, иако сви они годину дана унапред знају за сваку нашу акцију у Западном војном округу”, истакао је експерт.

По његовим речима, политика северноатлантског војног блока усмерена је на јачање и усавршавање представе о „Русији као непријатељу” у свести својих грађана. „Закони војне вештине важе за све: потребна је бројна и квалитативна надмоћ у односу на непријатељску војску. Контингент НАТО-а је троструко већи од руског! Према томе, о каквој агресији са наше стране може бити говора?”, пита се Ивашов.

Шта Русија предузима заузврат?

Министарство одбране РФ објавило је почетком 2016. године да управо формира три дивизије и једну тенковску армију у западном делу земље.

Свака дивизија ће у мирнодопском периоду имати највише 13.000 војника. Моторизоване стрељачке јединице ће добити најновија борбена возила пешадије БМП-3, БМП-4 и самоходна оруђа типа „Коалиција”.

Тенковска армија ће поседовати око 800 средстава оклопне технике. Ту ће бити размештени тенкови класе Т-72Б3 и Т-90. Застарела средства оклопне технике ће бити замењена у оквиру програма модернизације наоружања до 2020. године. Уместо њих ће се користити најновији тенкови Т-14 на бази платформе „Армата”.

Како је истакао генерал-пуковник, гомилање трупа уводи земље у нову еру хладног рата.

„Данас је неопходно избегавати агресивну реторику према другој страни. Европљани не желе рат, али га зато жарко желе транснационалне корпорације које остварују профит захваљујући војним конфликтима. Ми треба да градимо заједнички систем колективне безбедности, а не да плашимо једни друге новим наоружањем”, истакао је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“