Учесница егзекуције руских новинара у Донбасу вратила се у Украјину крајем маја, када је размењена за двојицу грађана Русије који су били осуђени у Кијеву, и сада поново скреће пажњу јавности на себе. Наиме, у више наврата је изјавила да је потребно водити директне преговоре са руководиоцима самопроглашених република на истоку Украјине.
Према оценама медија, те изјаве су „шокирале” већину украјинских политичара. Они су увек тврдили да непосредни преговори са „терористима”, како званични Кијев назива устанике у Донбасу, нису могући. Са друге стране, Москва стално позива Кијев и Донбас да ступе у директан дијалог.
За многе украјинске политичаре, функционере и политикологе то је довољан разлог да у изјавама Надежде Савченко сагледају „роварење” Кремља. Портпарол Министарства унутрашњих послова Украјине Артјом Шевченко довео је изјаве Савченко у везу са могућим утицајем руских специјалних служби на њу док је боравила у затвору. По мишљењу украјинског политиколога Александра Палија, руске власти су могле изнудити од Надежде Савченко обећање да ће она јавно изнети такав предлог, и да ће је само под тим условом пустити на слободу.
Још пре него што је Савченко дала „шокантну” изјаву о преговорима, многи су у Украјини дошли до закључка да је она „фактор дестабилизације” који је Украјинцима подметнуо руски председник Владимир Путин. „Мислим да је Савченко фактор са којим се већ више ништа не може учинити, и да нам је Путин подметнуо преврат у Украјини”, изјавио је посланик украјинског парламента Вадим Рабинович.
У Русији се покушаји представљања Надежде Савченко као руског агента третирају у најмању руку као неосновани. Члан Савета за националну стратегију Виктор Милитарјов окарактерисао је такве оптужбе против Надежде Савченко као „сулуду конспиролошку верзију”. Како је он истакао, у Украјини је сада уобичајено да се скоро у свему сагледава „рука Москве”.
По мишљењу сарадника Института за националну стратегију Павла Свјатенкова, сама чињеница да је Савченко провела скоро две године у руском затвору треба да буде гаранција њеног имунитета у погледу подозрења да ради за руске власти.
Опозиционо настројени руски политиколог Станислав Белковски такође одбацује верзију о руском трагу у изјавама ексцентричне Украјинке. „Политичар таквог типа (а ја сам видео много политичара у своме животу) може да дејствује само у сопственом интересу, а не у туђем. Због тога она није руска шпијунка, ма како се њене поједине изјаве подударале са жељама Владимира Путина”, изјавио је аналитичар.
Међутим, оптужбе које се упућују убици руских новинара, колико год да су апсурдне, имају и сасвим конкретан циљ – сматрају руски аналитичари. Они тај циљ везују за нови садржај са којим се Савченко вратила у Украјину. Како истиче Свјатенков, њене изјаве о потреби за преговорима са Доњецком и Луганском сведоче да Савченко покушава да пронађе свој политички имиџ.
Њене изјаве су најава да се у будућности може појавити крупна фигура у украјинској политици. „Њени предлози су алтернатива политичком курсу Порошенкове владе, али нису повратак на политички курс Јануковичеве власти. У том својству је она прилично опасна за садашњу кијевску власт”, сматра експерт. По мишљењу Владимира Јевсејева из Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, Савченко је сада „врло снажан иритирајући фактор за украјинску власт. Она им је била потребна у затвору, а не на слободи”.
У том контексту оптужбе за везе са Кремљом представљају својеврсно упозорење које украјинска политичка елита упућује Надежди Савченко, сматрају руски експерти. „Изјаве о ’руци Кремља’ су покушаји да се [Надежди Савченко] покаже где јој је место, да се не заноси. На тај начин јој се скреће пажња да у одређене сфере није добро залазити”, уверен је Јевсејев.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
