Деца која су боравила у летњем одмаралишту „Парк-хотел Сјамозеро” у руској републици Карелији (726 км северозападно од Москве) кренула су 18. јуна на пловидбу језером. У два чамца и на једном сплаву било је 47 дечака и девојчица у пратњи четири инструктора.
На језеру их је затекла олуја. Пловила су се преврнула и сви су се нашли у узбурканој води. Помоћ је стигла тек наредног дана. Једна девојчица се докопала обале и затим изгубила свест, а када је дошла себи некако је успела да стигне до најближег туристичког центра, одакле су и позвани упомоћ припадници Министарства за ванредне ситуације (МЧС). Помоћ је стигла прекасно за 14 младих живота. У Карелији и Москви је проглашен дан жалости.
Представници Истражног комитета Русије сматрају да одговорност за дечије животе сносе запослени у кампу „Сјамозеро”. Агенција ТАСС наводи речи представника Истражног комитета Владимира Маркина: „Деца су предлагала да се не креће у пловидбу, позивајући се на гласине о упозорењу да се спрема олуја, али су инструктори инсистирали на томе да треба испловити (на језеро)”. Лидија Михајлова, заменик начелника управе за организовање информисања становништва Министарства за ванредне ситуације Русије, потврдила је за „Руску реч” да је уочи трагедије (17. јуна) у Карелији издато упозорење о томе да се спрема олуја: „Ако запослени у кампу нису добили упозорење, то значи да су имали проблеме са радио-везом. А то је опет питање које треба поставити руководству кампа – зашто не обезбеђују координацију са спољним светом”.
Иља Тимин/РИА Новости
Истражни комитет је покренуо судски поступак за утврђивање кривичне одговорности. Већ су приведени директорка кампа, њен заменик и три инструктора. Камп „Сјамозеро” је имао лошу репутацију и пре ове трагедије. Ако се може веровати интернету и утисцима родитеља деце која су раније била у кампу, тамо је било доста крађа, особље је било грубо према деци, а уместо стандардног смештаја деца су живела у старим шаторима.
У кампу је био и један смртни случај. Наиме, 2011. године је заменик директора убио чувара са којим је претходно заједно пио алкохол.
И поред свега тога камп је и даље радио. Штавише, са њим су сарађивале градске власти Москве. Према уговору, склопљеном са Канцеларијом за рад и социјалну заштиту Москве, градска влада је плаћала боравак у кампу деци којој је била потребна социјална заштита (реч је о питомцима домова за незбринуту децу и деци из проблематичних породица). Уговор са градском владом Москве за 2016. годину вредан је 45,3 милиона рубаља (692.239 долара).
Како је за „Руску реч” изјавио Дмитриј Шпаро, оснивач мреже дечијих рехабилитационих кампова „Велики доживљај”, многи кампови успевају да се изборе за склапање великих уговора о пружању услуга дечијег одмора захваљујући ниским ценама: „То је својеврсни дампинг. Несавесни организатори не мисле о квалитету дечијег одмора, него о томе колико ће да зараде. Штеде на свему – и на инструкторима, и на обуци. То је могло имати трагичне последице, и нажалост имало је”.
По Шпаровом мишљењу, у Русији има доста оних који организују одмор на сличан начин, али сада, после трагедије у Карелији, ситуација може да се промени. „Не сме се штедети на деци, на њиховом здрављу и њиховој безбедности. Можда ће се сада Влада замислити, али је ужасно што је најпре морала да се догоди тако страшна трагедија”, сматра Шпаро.
Судећи по поруци коју је у руској друштвеној мрежи „ВКонтакте” написала студенткиња Петрозаводског учитељског колеџа, у кампу „Сјамозеро” је практиковано ангажовање неквалификоване студентске радне снаге. „Ми смо одлазили на праксу у камп под претњом да ће нам у противном бити ускраћено школовање”, пише Ксенија Лис. „Ми не умемо да управљамо чамцима, и нисмо оспособљени за походе”. Па ипак, руководство кампа је приморавало студенте да раде као инструктори. По Ксенијиним речима, управо су студенти водили децу у чамцима и на сплаву када је почела олуја.
То није усамљен случај, сматра Људмила Иљина, уредник листа „Вестник детско-юношеского туризма и отдыха”: „Дешава се да са децом раде људи који нису за то квалификовани. То је веома опасно. Не мора значити да то неко ради са злом намером, али има људи који сматрају да имају довољно искуства и професионализма, а то у ствари није тако”.
Иљина се узда у то да ће бити донет закон по коме инструктори туриста и деце треба обавезно да положе стручни испит: „Тако ће бити просејани ’случајни’ људи, који су залутали у туристички бизнис”.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
