Дума тражи дијалог са НАТО-ом, ОЕБС-ом и бившим југословенским републикама

duma.gov.ru
Комитет Државне думе РФ за међународна питања предложио је нацрт обраћања парламентарцима Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније, као и званичницима држава-чланица НАТО-а и ОЕБС-а. Преносимо текст обраћања у целини.

ОБРАЋАЊЕ ДРЖАВНЕ ДУМЕ

Парламентарцима држава-чланица Организације Северноатлантског уговора, Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу, Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Црне Горе, Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Собрања Републике Македоније

Посланици Државне думе Федералне скупштине (Парламента) Руске Федерације обраћају се колегама – парламентарцима држава-чланица Организације Северноатлантског уговора (НАТО), Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу, Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Црне Горе, Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Собрања Републике Македоније са предлогом да се активира непосредан дијалог у оквиру билатералних парламентарних контаката, а такође у Парламентарној скупштини Организације за европску безбедност и сарадњу у вези са размештањем америчких система противракетне одбране на територији земаља Источне Европе и политиком ширења НАТО-а у Источној и Југоисточној Европи. То је опасна политичка линија, која у својој бити није усмерена на одбрану, него на распиривање новог „хладног рата”.

У таквом дијалогу посланици Државне думе предлажу да се заједнички оцене могуће последице тих корака и да се формулишу предлози усмерени на стварање услова који погодују попуштању међународне тензије.

Посланици Државне думе изражавају дубоку забринутост поводом размештања у Европи, конкретно на територији Пољске и Румуније, америчких система противракетне одбране, који, будући да су системи двоструке, тј. војне и цивилне намене, могу бити примењени у офанзивне сврхе против Руске Федерације приликом изненадног глобалног напада. Упркос уверавањима да је у питању брига о јачању безбедности Европе, ти кораци, напротив, читаве регионе истока и југоистока Европе претварају у таоце такве политике, аутоматски дефинишући њихове територије као зону узвратног напада у случају избијања војног конфликта.

Дубоку узнемиреност, по мишљењу посланика Државне думе, изазивају неодговорни потези и агресивна реторика руководства појединих земаља НАТО-а, као и отворени покушаји увлачења појединих европских држава у Организацију Северноатлантског уговора. Недавна одлука НАТО-а о размештању батаљона алијансе у Пољској и балтичким земљама у супротности је са одредбама Основног акта о односима, сарадњи и безбедности између Руске Федерације и Организације Северноатлантског уговора од 27. маја 1997. године, у коме је дефинисано да у садашњим условима и у догледној будућности НАТО неће реализовати своју колективну одбрану и друге задатке „путем додатног трајног размештања значајних борбених снага”.

Посланици Државне думе су озбиљно забринути због политике увлачења Црне Горе у НАТО, што уноси раскол у црногорско друштво и ствара висок степен социјално-политичке напетости у тој земљи. У циљу спречавања даљег развоја најнеповољнијег сценарија ситуације у Црној Гори посланици Државне думе се обраћају са свесрдним апелом парламентарцима држава-чланица НАТО-а да постану свесни последица по европску безбедност у случају ратификације протокола о приступању Црне Горе НАТО-у од 19. маја 2016. године и да подрже захтеве најкрупнијих опозиционих снага Црне Горе усмерене на одржавање општенародног референдума, остављајући грађанима те земље да слободно изаберу своју будућност.

Посланици Државне думе поздрављају иницијативу низа балканских политичара усмерену на стварање такозваног Балканског ванблоковског савеза уз учешће Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине као неутралних суверених држава са циљем да он (савез) постане темељ архитектуре регионалне безбедности.

У ситуацији када руководство НАТО-а покушава да оправда смисао свога постојања изазивањем све веће конфронтације са Руском Федерацијом, посланици Државне думе сматрају да је неопходно ујединити напоре са колегама у иностранству ради превазилажења опасних тенденција које могу довести до војнополитичког сукоба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“