Шта предузима Кремљ да обезбеди поштене изборе?

Јуриј Мартјанов / Комерсант
Предстојећи избори треба да се одрже у атмосфери фер-плеја – Кремљ је то јасно дао до знања. Штавише, власти већ одавно предузимају кораке у том правцу.

У Русији је почела предизборна кампања за Државну думу, која, судећи по изјавама, треба да се води по правилима фер-плеја. „Ви добро знате колико је важно да се та кампања води без кршења правила”, рекао је председник Владимир Путин. „Више неће бити онако како је било раније”, упозорава новоизабрана председница Централне изборне комисије (ЦИК) Ела Памфилова, и најављује да ће поднети оставку уколико буде другачије.

Брига о легитимности кампање је разумљива. Бирачи су већ довољно „угњетени” економском кризом и не треба их иритирати. Властима уопше нису потребни протести против фалсификовања избора, као што је било 2011. године. Појединци се питају да ли власти заиста желе да све буде поштено или се само труде да бар споља тако изгледа. Било како било, власти су много тога предузеле да би се избегле било какве примедбе.

 

 

 

 

 

 

 

 

Председница „са специјалним задатком”

Можда је најсимболичнији потез Кремља била смена председника ЦИК-а. Било је очигледно да многи неће поверовати резултатима избора уколико председник и даље буде Владимир Чуров, чију репутацију су појединци покушали да оспоре.

Уместо њега је на чело ЦИК-а постављена опуномоћеница за људска права у РФ Ела Памфилова. И одмах се за њу почело говорити да је председница „са специјалним задатком”. Она је дошла на чело ЦИК-а крајем марта 2016. године, и већ је анулирала резултате локалних избора у подмосковском насељу Барвиха због грубих неправилности. Нигде неће моћи да прође оно што је било у Барвихи, рекла је Памфилова.

Поједини политиколози, међутим, сада не искључују могућност да личност Памфилове може стварати главобоље властима. „Она жели да буде далеко самосталнија од Чурова и сада преуређује вертикалу власти у ЦИК-у онако како њој одговара”, рекао је за „Руску реч” Павел Саљин, директор Центра за политиколошка истраживања Финансијског универзитета при Влади РФ.

Нижи цензус

Цензус за улазак у Државну думу раније је био 7%, а сада је спуштен на 5%. То је још један корак који су власти раније предузеле у циљу побољшања политичке атмосфере. Истина, та иницијатива се појавила у вези са другим околностима, тј. не уочи избора, него још 2011. године, када се радило на ублажавању уличних протеста.

У садашњој ситуацији би требало да нижи цензус доприноси проласку нових партија у Државну думу. Интересовање за изборе сада у Русији стално пада, чак и у поређењу са стањем на почетку године. Од оних који ће изаћи на изборе сваки други је за странку „Јединствена Русија”.

С обзиром на ту околност, ванпарламентарне партије немају много шансе да уђу у нови сазив. У најбољем случају, то ће бити можда једна нова странка, и њен улазак ће чак одговарати властима, сматра Константин Калачов, руководилац „Политичке експертске групе”. „Ко год да буде, било демократска странка ’Јаблоко’ или неко други, најважније је да нови актер уђе у Думу, јер ће то допринети легитимности резултата”, каже он.

Једномандатне изборне јединице

Преуређен је и сам изборни систем. Раније је у Русији био на снази само пропорционални систем, а сада је мешовит. Једна половина кандидата ће се бирати по страначким листама, а друга по једномандатним окрузима (тј. изборним јединицама на којима може бити изабран само један кандидат). Тако ће ова кампања проћи без сувишног истицања страначког бренда, а главна борба ће се водити око конкретних личности. Кандидати за једномандатне округе мање зависе од државе него њихове колеге са страначких листа, што ће држава морати да узме у обзир. То је конкуренција, а где је конкуренција, тамо је и јача контрола процедуре, каже Калачов.

Дебате и унутарстраначки избори

У години одржавања парламентарних избора Дума је увела ново правило, тј. обавезу да сви кандидати учествују у предизборним дебатама. То је принцип: „изјасни се или одлази”. Истина, у Русији не влада велико интересовање за сличне активности. Гледаност политичких дебата на државним ТВ каналима је увек упадљиво мања (бар двоструко) од просечне гледаности шоу-програма и ТВ серија. „То засада није својствено нашој култури”, истиче Саљин. Са друге стране, тај нови изборни стандард је демонстрација политичког курса усмереног на транспарентност власти. Исто важи и за сверуске унутарстраначке изборе, који су први пут испробани тек ове 2016. године, и спровела их је само „Јединствена Русија”. Остале странке се нису одважиле да организују ту „генералну пробу” избора, и самим тим су владајућој странци дале предност у предизборној борби. Сама процедура унутарстраначких избора има одређени резон. Она скида са дневног реда питање утицаја „кулоара” у формирању страначких листа, сматрају експерти.

Росијскаја газета. Сва права задржана.