Зашто грађани Русије масовно лепе стикере преко веб-камера?

У Русији се често може чути шала да не постоји проблем или квар који се не би могао поправити парчетом изолир траке. У ово модерно време изолир трака може послужити и за осигурање информационе безбедности.

Према анкети коју је спровела „Лабораторија Касперског” (компанија која се бави информационом безбедношћу), 23% становника Русије лепи стикере преко веб-камере на ноутбуку, наводи се у саопштењу за јавност ове компаније. Експерти сматрају да постоји неколико узрока таквог понашања.

Први је тај што многи сматрају да их држава шпијунира. У народу су популарне представе о некаквим тајним специјалним службама које контролишу цео интернет. После случаја са Едвардом Сноуденом такве представе су постале још популарније. „Прочитао сам у друштвеним мрежама, када се Windows 10 тек појавио, да ће Microsoft пажљиво пратити активности корисника”, сећа се Андреј Фадејев, један од многих хиљада студената који су залепили стикер преко веб-камере.

Друго, нико не жели да некакав хакер зури у њега из рачунара. Компјутер обичног корисника најчешће може да хакује чак и такозвани „script kiddie”, тј. докони школарац уз помоћ одговарајућих програма.

Пре неколико месеци руским сегментом интернета се пронела вест о анонимном хакеру који је од тајног посматрања људи направио онлајн шоу. Овај „несташко” је успео да приступи туђим рачунарима са веб-камером и организовао је на интернету врло неугодан „директан пренос”. Он је успостављао контролу над туђим рачунаром, отварао у њему провокативне сајтове и укључивао веб-камеру, а затим је заједно са друговима уживао посматрајући реакцију корисника. Власник хакованог рачунара би покушавао да схвати како се на екрану неочекивано појавио брутални „порнић”.

Да ли је изолир трака свемоћна?

Да ли је обична изолир трака универзално решење тешког питања опште безбедности на интернету? И јесте и није. Наравно, ако преко веб камере залепите непрозирну траку, нема тог мајстора међу хакерима који ће успети да вас види.

Са друге стране, ако је хакер успео да укључи веб-камеру на туђем рачунару, то значи да он има приступ далеко важнијим стварима. Ми помоћу рачунара приступамо својим рачунима у банци, уносимо податке кредитних картица и чувамо личне фотографије и скениране документе.

„Чини ми се да је то озбиљнији повод за забринутост него вероватноћа да ће неко обелоданити снимке на којима се види како чачкамо нос пред монитором”, сматра Данила Сентјабов, руководилац пројеката у области информационе безбедности. „Боље је навићи се на мисао да у непосредној близини електронских уређаја уопште не треба да радимо и говоримо оно што нисмо спремни да учинимо или кажемо у некој ТВ емисији”.

Како истичу експерти, „завеса” на веб-камери није довољна безбедносна мера. „Важније је користити антивирусе (већином се контрола над веб-камером успоставља на рачунарима који су заражени неким вирусом), редовно обнављати софтвер и користити програме за аутоматско генерисање шифара”, саветује Сентјабов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.