Прописи су прописи: Не може свако контролисати руске изборе

Валериј Шарифулин / TAСС
У Русији је коначно ликвидирана невладина организација „Голос”, која је дуго одбијала да се декларише као страни агент иако јој закон то налаже, с обзиром да се финансирала из иностранства а у Русији се бавила политиком, на пример, мониторингом избора. Поједини експерти доводе ову судску одлуку у везу са предстојећим парламентарним изборима у Русији.

Руски закон налаже да се све организације које се финансирају из иностранства, а у Русији се баве политичком делатношћу, морају у својим званичним документима декларисати као страни агенти. НВО „Голос” је одбила да то учини, и зато је московски Пресњенски суд 27. јула на захтев Министарства правде РФ донео одлуку о ликвидацији ове невладине организације.

„Голос” је своју делатност представљао као праћење избора и заштиту људских права. Сада поједини експерти скрећу пажњу на то да је поменута НВО ликвидирана непуна два месеца пре парламентарних избора у Русији, што је, како они сматрају, врло индикативно. По њиховом мишљењу, на предстојећим изборима ће бити смањена могућност контроле изборних места од стране такозваних независних посматрача. Са друге стране, Кремљ је најавио јачање поверења у резултате избора. Што се тиче организација са статусом страног агента, њима руски закон не дозвољава да приступају изборним местима као контролори.

Илустрација: КоммерсантИлустрација: Коммерсант

Нова правила за посматраче

Представници „Голоса” не сматрају да је овом судском одлуком било шта измењено. Наиме, њих држава третира као стране агенте још од 2014. године, само што они то нису признали, него су покушали да оспоре тај статус. Сада, после судске одлуке о ликвидацији, само су променили „рухо”, тј. више се не представљају као невладина организација „Голос” него као истоимени нерегистровани грађански покрет, али им је структура остала иста.

У новом руху „Голос” би могао да се прилагоди ситуацији и да шаље на изборе своје посматраче прерушене у новинаре, тако што би својим волонтерима давао потврде од медија са којима сарађује. На њихову жалост, таква „рупа” у закону више не постоји. Наиме, 2016. године су измењена правила контроле изборних места. Раније је свако могао слободно да дође на изборно место као контролор, само ако је имао потврду да је новинар, а по новом пропису он мора да буде акредитован као новинар, а један од услова акредитације је да дотична особа фигурира на платном списку регистроване медијске куће најмање два месеца пре почетка избора.

Смањен је и број страначких посматрача. Сада је дозвољено да на једном изборном месту буду само два посматрача испред политичких странака. Са друге стране, сада је такве посматраче теже удаљити са изборног места. По новом пропису то се може постићи само на основу судске пресуде.

„Положај домаћих посматрача ће бити далеко тежи”, мисли оснивач невладине организације „Центар за политичке технологије” Борис Макаренко. „Они су сада под јачом контролом, што се не може рећи за посматраче из иностранства”.

Инострани посматрачи такође добродошли

Руске власти су заиста овога пута кренуле у сусрет посматрачима из иностранства. На пример, Руска Федерација је позвала на изборе Канцеларију ОЕБС-а за демократске институције и људска права, иако та европска структура уопште није наклоњена Русији.

„На претходним изборима је Русија формално изразила жељу да такви посматрачи дођу на изборе, али је поставила услове који су неприхватљиви за многе стране посматраче”, тврди Макаренко. Главни камен спотицања се састојао у томе што су посматрачи могли доћи на изборно место само онога дана када се гласало, тј. нису могли вршити дугорочни предизборни мониторинг, без кога је контрола изборних места потпуно бесмислена, мисли овај експерт. „То што је Русија овога пута одлучила да позове стране посматраче под флексибилнијим условима представља добар знак”, закључио је он.

Како је у коментару за „Руску реч” изјавила директорка Централне изборне комисије Ела Памфилова, сада „није било никакве потребе да се ОЕБС-у постављају некакви строги услови”. Поред тога, ако они дођу на изборе код нас, онда ће и руски посматрачи отићи на изборе у САД. „Ми смо апсолутно отворени и позивамо све који желе да дођу. У нашем је интересу да они дођу”, рекла је Памфилова.

Поред ОЕБС-а очекују се и посматрачи из Заједнице независних држава и Шангајске организације за сарадњу (ШОС), из парламентарних скупштина чланица Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), итд. Изузетак су посматрачи из Парламентарне скупштине Савета Европе. Они намерно нису позвани, јер су руској делегацији у овој структури одузета овлашћења, чак им је одузето и право гласа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“