Превој Вршич – руски пут до словеначког срца

Руска капела на Вршичу.

Руска капела на Вршичу.

Рудолф Балох
Трагична погибија руских заробљеника у Првом светском рату на словеначкој територији и пажња Словенаца према спомен-капели саграђеној у њихову част постала је један од стубова савремених руско-словеначких односа, о чему сведочи и данашња Путинова посета Словенији.

Протекле недеље, покрај мале дрвене капеле смештене на шумовитом планинском обронку у северној Словенији на 1.160 метара надморске висине, удаљеној један сат вожње од Љубљане и око 20 минута од аустријске и италијанске границе, радници су ужурбано постављали даске и градили трибину за важне госте и украшавали је гранчицама смреке. Разлог за то је данашња посета на високом нивоу – руски председник Владимир Путин долази на обележавање 100-годишњице једног догађаја из Првог светског рата, малог у контексту великог рата, али у симоличком смислу важног за руско-словеначке односе.

Овде је у марту 1916. године у налету снежне лавине погинуло више од 100 руских ратних заробљеника. Аустроугарска команда је овде послала њих 10.000 да граде планински пут. Покрај гробова страдалих њихови саборци су изградили спомен-капелу посвећену Светом Владимиру. Ово обележје је неколико нараштаја Словенаца католичке вере очувало до данашњих дана, без обзира на промене државних граница и политичких режима. Почетком деведесетих година на светску политичку сцену ступиле су нове независне државе, Русија и Словенија, и њихови представници су сваке године крајем јула, у време када црква слави дан Светог Владимира, одржавали комеморативне скупове који су постали један од стубова не само хуманитарних, већ и политичких и економских односа двеју земаља.

Илустрација: wikipedia.orgИлустрација: wikipedia.org

Симбол као темељ будућих односа

Ова Путинова посета је кулминација развоја међудржавних веза проистеклих из сусрета на Вршичу, а главни покретач тог развоја је Саша Гержина, први словеначки амбасадор у Русији од 1993. до 1995. године, који од повратка у Љубљану руководи Друштвом „Словенија Русија“. Док су његови сарадници припремали акредитационе картице за предстојећу церемонију спремљене у неколико сандука, јер ће на Вршич данас доћи око 2.500 људи у 60 аутобуса у организацији овог друштва, Гержина је за Russia Direct изјавио да су он и његове руске колеге почетком деведесетих година заједнички решавали потпуно нов задатак, а то је питање на чему градити односе између новонасталих држава.

Све остале некадашње југословенске републике имале су нешто што их је повезивало са Русијом: или православље, или историјске везе и подршку коју је Русија пружала Србији, или нафтоводе. „Овде, у Словенији, таквих темеља за грађење будућих веза није било“, каже Гержина.

u0418u043bu0443u0441u0442u0440u0430u0446u0438u0458u0435: u0420u0443u0434u043eu043bu0444 u0411u0430u043bu043eu0445u0418u043bu0443u0441u0442u0440u0430u0446u0438u0458u0435: u0420u0443u0434u043eu043bu0444 u0411u0430u043bu043eu0445
 
1/2
 

Решење се појавило изненада, када је у Москву стигао Саша Славец, грађевински предузимач из северне Словеније чији се отац још тридесетих година добровољно прихватио дужности да брине о руској капели, а касније је ту обавезу оставио у наслеђе сину. „Рекао ми је: ’Имамо руску капелу коју локално становништво чува већ 80 година без икаквих политичких или финасијских мотива‘. Наше руске колеге нису веровале када су то чуле и одмах су рекле да је то изванредно. Током 1993. године стигла је прва руска делегација предвођена Сергејем Глазјевом, тадашњим министром за економске односе и данашњим Путиновим саветником. На челу делегације Руске православне цркве налазио се покојни владика Сергије. Било је много присутних, међу њима и бројни пословни људи. Сви су били одушевљени. Ови сусрети су постали традиционални“, сећа се Гержина. Касније, када је Словенија одбила да потпише споразум о пријатељству са Русијом из страха да би то угрозило њен пут ка НАТО-у и Европској унији, словеначки председник Милан Кучан је лично присуствовао комеморацији, а Гержина је уверен да је то био гест којим је исказано поштовање Руској Федерацији. И долазак председника постао је традиција.

Руски премијер Дмитриј Медведев на Вршичу. Илустрација: Јекатерина Штукина/ТАСС Руски премијер Дмитриј Медведев на Вршичу. Илустрација: Јекатерина Штукина/ТАСС

Политика, економија и духовност

„У протеклом периоду овде су појединачно долазили сви чланови Синода Руске православне цркве. Током 2001. године дошао је и тадашњи митрополит Кирил, данашњи патријарх“, наставља Гержина. „То је створило оквир за редовне сусрете, јер су политичари прихватили иницијативу која је потекла из невладиног сектора, што се иначе ретко дешава“, закључује наш саговорник.

У моментима када је у руско-словеначким односима долазило до застоја, редовно одржавање комеморација на Вршичу представљало је неку врсту противтеже. После окончања пројекта „Јужни ток“, Гержина је успео да убеди владе Русије и Словеније да постану покровитељи овог догађаја током три године које су претходиле 100-годишњици страдања руских заробљеника. Као резултат тога, Словенија је била једина чланица ЕУ која је после присаједињења Крима 2014. године и настојања Запада да изолује Русију наставила да редовно одржава састанке међувладиних комисија, а 2015. године председник Владе Русије Дмитриј Медведев присуствовао је комеморацији на Вршичу.

„Дакле, мислим да Путинова посета не представља изненађење. То је логичан наставак онога што смо постигли до сада“, рекао је Гержина.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.