Необичан војни експеримент изведен је 27. јула у Сибиру. Група припадника руских специјалних јединица извела је војну вежбу која се састојала у продору дугом 100 километара кроз дивљину руске тајге, а водичи су им били представници локалне старообредничке заједнице.
Петодневни финални део 30-дневног курса обуке специјалних јединица изведен је врло тешким правцем дуж реке Мали Јенисеј у Републици Тува (субјект Руске Федерације који се граничи са Монголијом).
Сибирски старообредници, који живе одвојено од света и одбацују многе атрибуте савременог живота, пренели су припадницима специјалних јединица своју вештину оријентисања у ненасељеној планинској забити и научили их да преживе у дивљини тајге.
Задатак налажења хране додатно је био отежан традицијом старообредника. „[Међу њима је] забрањено јести дивљач која има шапе, на пример зечетину или месо медведа. Дозвољено је јести месо папкара и шумских птица, рибу, коштуњаве и бобичасте шумске плодове“, саопштила је информативна служба Централног војног округа.
Сваки специјалац је добио пет метака за случај да се сретне са медведом, али за пет дана похода кроз дивљину није било непредвиђених сусрета са опасним зверима.
Централни војни округ се унапред договорио са представницима локалне старообредничке заједнице о заједничкој организацији похода, саопштила је раније агенција ТАСС.
Експериментална сарадња војске и старообредника била је потребна да би специјалне јединице усавршиле вештину преживљавања на одређеном терену. „Током обуке смо наишли на проблем у том смислу што наши инструктори немају довољно искуства када је реч о преживљавању у планинској тајги. Одлучили смо да побољшамо војну обуку и зато смо сада први пут ангажовали старообреднике као инструкторе“, цитира ТАСС команданта Централног војног округа, генерал-пуковника Владимира Зарудницког.
Команда је оценила да је експеримент успео, али представници Централног војног округа засада не презицирају да ли ће та пракса ући у стандардни програм обуке припадника специјалних јединица.
Сибирски старообредници живе изоловано од других заједница. Они дуже од три века чувају обичаје и традицију предака. Нису недружељубиви према дошљацима, али их не позивају у кућу. Мушкарци носе браду, а жене обавезно носе мараму. Супружнике бирају из старообредничких породица. Строго поштују пост. У јелу и пићу су пробирљиви. Сматрају да је грех пити чај и кафу. Не пуше и не пију алкохол.
Од благодети савремене цивилизације релативно недавно су као неопходност прихватили мобилне телефоне, а ретки међу њима су почели да користе и интернет. Међутим, у горњем току Малог Јенисеја, тамо где се завршавају сви путеви, живе породице које су затворене за госте и још увек одбацују све атрибуте савременог живота.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
