Зашто је Путин укинуо Кримски федерални округ?

Михаил Мецел / TAСС
Председник Путин је унео измене у систем управљања Кримом. Укинуо је досадашњи засебни Кримски федерални округ и укључио полуострво у састав Јужног федералног округа. Експерти сматрају да је таква одлука донета из неколико важних разлога.

Руски председник Владимир Путин извршио је „рокаду” федералних и регионалних функционера. То се дотакло и Крима. Наиме, 28. јула је губернатор Севастопоља остао без своје функције, а поред тога је укинут и Кримски федерални округ, који је био формиран после сједињења полуострва са Русијом у пролеће 2014. године.

Какав значај те административне промене имају за Крим и његове односе са федералним центром?

1. Губитак статуса „посебности”

Званични представник Кремља је објаснио одлуку везану за Крим изјавивши да је она донета ради веће ефикасности управљања полуострвом. По речима портпарола председника Русије Дмитрија Пескова, Крим и други региони Јужног федералног округа (ЈФО) имају сличне проблеме, тако да ће се они лакше решавати у оквиру јединствене структуре.

Како су руски функционери објашњавали у медијима, формирање специјалног округа било је привремено решење за Крим, и оно је важило само у периоду интеграције полуострва у административни систем Русије. По мишљењу политиколога Дмитрија Орлова, шефа Агенције за политичке и економске комуникације, политичко и економско прилагођавање Крима руским реалијама заиста је окончано, тако да више не постоји потреба за посебним федералним округом. Сада полуострво губи своју посебност и постаје „обичан руски регион”.

2. Поједностављена интеракција са Кремљом

Експерти сматрају да ће Крим као део ЈФО лакше комуницирати са федералним центром. По мишљењу политиколога Михаила Мизуљина, члана Научног савета Руске асоцијације политичких наука, то је, између осталог, везано и за чињеницу да је руководилац Јужног федералног округа Владимир Устинов у добрим односима са највишим руским руководством још од почетка 2000-их. Наиме, док је био на функцији главног јавног тужиоца (2000-2006), Устинов је покренуо многе судске процесе који су били од велике важности за Кремљ. Реч је о процесу против компаније „ЮКОС”, о истрази трагедије нуклеарне подморнице „Курск” и о суђењу лидерима чеченских терориста.

Аналитичари су такође уверени да одустајање од Кримског федералног округа не значи да је федерални центар сада мање заинтересован за полуострво или да ће се смањити финансирање програма који се реализују на Криму. „Са једне стране, Запад и Украјина не признају статус Крима и Севастопоља, а са друге, потребе становника Крима треба да буду задовољене јер ће се у противном код појединаца појавити жеља да се врате ’назад у Украјину’”, истиче Павел Свјатенков, сарадник Института за националну стратегију.

 

 

 

 

 

 

 

 

3. Избегавање конфликта између локалних власти

Руски експерт скреће пажњу и на то да ће прелазак Крима под јурисдикцију Јужног федералног округа спречити избијање конфликата између представника локалних власти. На пример, на полуострву је током дужег периода тињао конфликт између губернатора Севастопоља Сергеја Мењајла и екипе бившег председника кримског парламента Алексеја Чалија. Чалијеви саборци су чак прикупљали потписе за петицију да губернатор поднесе оставку. Одлуком донетом 28. јула Мењајло је премештен на функцију опуномоћеног представника у Сибир, чиме је стављена тачка на тај конфликт. Очигледно је да Кримски федерални округ као административно тело није могао да отклони поменути раздор, док опумоноћени представник Устинов, по мишљењу аналитичара, има довољно искуства у решавању таквих питања.

Опуномоћени представници у федералним окрузима

Функција опуномоћеног представника у федералном округу појавила се 2000. године, када је Владимир Путин изабран за председника Русије. То је био начин да федерални центар појача контролу руских региона после „параде суверенитета” током 1990-их, када је Путинов претходник Борис Јељцин градио „нову руску државност” и позивао руководиоце региона да „узму онолико суверенитета колико могу да прогутају”. Шефови региона су искористили ту ситуацију и сами себи дали велика овлашћења. Поменута политика је фактички резултирала независношћу Чеченије, која је такође један од региона Русије. У таквим околностима Путин је, по мишљењу политиколога, увођењем функције опуномоћених представника успоставио контролу над губернаторима и преузео власт од старе елите.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“