Диверзија на Криму: Шта ће предузети Москва?

У среду 10. августа односи између Русије и Украјине додатно су затегнути, јер је Москва обелоданила покушај Кијева да организује терористичке нападе на Криму. Федерална служба безбедности (ФСБ) Руске Федерације саопштила је да се диверзантска група састојала од регуларних припадника специјалних јединица украјинске армије. Они су били подељени у две групе и покушали су да продру на Крим са експлозивним направама ручне израде, а такође са муницијом, гранатама, минама и оружјем. Сви диверзанти су похватани, али су у сукобу погинула два руска официра. ФСБ је од украјинских специјалаца сазнао да је на полуострву постојала читава диверзантска мрежа.

Владимир Путин је потврдио да су руске „специјалне службе спречиле продор диверзантско-извиђачке групе Министарства одбране Украјине”, а затим је поручио: „Наравно, у тим условима је бесмислено састајати се у нормандијском формату, утолико пре у Кини” [било је планирано да се састанак посвећен Донбасу одржи на маргинама самита Г-20 у септембру]. „Људи који су узурпирали и још увек држе власт у Украјини, уместо да траже компромисе и начине за решавање кризе мирним путем, по свему судећи су прешли на праксу терора”, образложио је свој став руски лидер. Он је нагласио да су убијена два руска официра и поручио: „Ми нећемо толерисати такве ствари”. Уједно се Путин обратио „америчким и европским партнерима” који „подржавају садашњу кијевску власт” и скренуо пажњу на очигледну чињеницу да та власт не тражи начине решавања проблема путем преговора, „него прелази на терор”. Путин је позвао „западне партнере” да дефинишу шта они заправо желе: „Желе ли они да њихови клијенти и даље организују сличне провокације или ипак желе да се криза реши мирним путем? Ако они заиста желе ово друго, онда је крајње време да предузму неке стварне кораке како би извршили одговарајући утицај на садашњу власт у Кијеву”.

Државни врх Украјине грозничаво одбацује било какву везу са похватаним терористима и инцидент карактерише као „фантазије” и повод „за нове војне претње Украјини”. Украјинске власти тврде да су Руси сами пуцали једни у друге, тј. да је дошло до оружаног окршаја између руских војника и службеника пограничне службе ФСБ Русије, те да Украјина намерава да сазове ванредну седницу Савета безбедности УН.

Са друге стране, ФСБ саопштава да су похватани терористи већ дали изјаве у којима су признали кривицу. Засада се зна да су њихов циљ били туристички објекти. Групе су носиле 40 килограма експлозива. Диверзанти, додуше, тврде да нису планирали да дигну у ваздух људе, него су хтели да организују серију експлозија на различитим тачкама туристичке зоне како би изазвали панику и „упропастили туризам”. Док је једна група покушала да продре преко руско-украјинске границе на војној техници оружаних снага Украјине, друга се кретала алтернативном путањом са намером да сакрије експлозив у припремљено укопано склониште.

Одговор Русије зависи од Украјине

„Ми не можемо сада ракетирати неке војне објекте Украјине зато што је диверзантска група покушала да се пробије на нашу територију. То би се косило са међународним правом”, каже Франц Клинцевич, заменик председника Комитета Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за питања одбране. Међутим, таква оружана операција може бити изведена уколико Украјина настави са сличним провокацијама, сматра Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу.

Засада ће се Москва задовољити дипломатским мерама, тј. оштрим упозорењем, а такође оперативним акцијама специјалних служби унутар земље. Како јавља лист „Коммерсант”, на север Крима је већ пребачена додатна оклопна техника са људством.

„Крајње је тешко да Русија одговори на тако нешто. Никада ниједна земља на свету неће признати да је послала диверзантску групу. Сада је најважније не давати повода за оптужбе да Русија врши агресију на Украјину. На територију Украјине не треба да буде испаљен ниједан метак”, мисли Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за светску економију и политику Универзитета „Висока школа економије”.

Све се врти око Донбаса

Један број експерата сматра да није у питању обична провокација, него само један потез комплексне операције коју је испланирала Украјина.

„То није питање Крима, него Донбаса”, сматра Суздаљцев. Крим је одвојена територија, а Украјина повлачи овакве потезе у борби против устаничког Донбаса.

Кијев, наиме, тражи могућност за заоштравање односа са Русијом како би одустао од обавезе да испуни споразум „Минск 2”, а после тога намерава да оптужи Москву за агресивне намере – изнео је свој став за лист РБК Алексеј Чеснаков, руководилац Центра за актуелну политичку ситуацију. По мишљењу Андреја Суздаљцева, украјинском руководству су уочи избора неопходни некакви успеси, на пример заузимање Донбаса, али то је немогуће с обзиром да Русија „чува леђа” Донбасу.

Истину говорећи, Украјина је сама себе довела у тешку ситуацију. ФСБ је обелоданио догађај на Криму тек неколико дана након инцидента, јер су у међувремену прикупљани докази. Вођа диверзаната је познат. То је 39-годишњи Јевгениј Панов, кадровски агент Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине. „Имамо двојицу мртвих. Убили су их Украјинци на руској територији. То је веома озбиљно”, напомиње Суздаљцев. У таквој ситуацији је све очигледно, и с обзиром да постоје снимци саслушања Савет безбедности УН се неће одлучити да рескира и пружи безрезервну подршку Порошенку, сматра Клинцевич.

Росијскаја газета. Сва права задржана.