Москва: Турска је погазила дату реч

Reuters
Анкара спроводи у Сирији копнену операцију великих размера. Такав формат није усаглашен са Москвом.

Односи између Москве и Анкаре поново су под знаком питања. Турска армија је 24. августа ушла на територију Сирије уз подршку из ваздуха коју јој пружа коалиција на челу са Америком и отпочела антитерористичку операцију „Штит Еуфрата” коју није усагласила са Дамаском. Увече истог дана Турци су заузели погранични град Џараблус, који су пре тога контролисале снаге „Исламске државе”. Операцију је одобрио потпредседник САД Џо Бајден током своје посете Анкари, док је Министарство спољних послова Руске Федерације изразило „дубоку узнемиреност”. Операција у Сирији није координирана са Москвом, што може закомпликовати процес нормализације билатералне сарадње о којој су у Санкт Петербургу постигли договор председници Владимир Путин и Реџеп Ердоган.

Није у питању само коридор

Ердоган је 24. августа ујутро објавио почетак операције уз објашњење да је она усмерена против терористичке организације „Исламска држава” (ИД) и курдских снага самоодбране које Анкара такође третира као терористе.

Операција је припремана неколико дана. Док су припадници турских специјалних јединица извиђали терен на територији Сирије, турска армија је гомилала тенкове и тешку артиљерију у пограничном појасу. После интензивне артиљеријске паљбе (у првим часовима забележена су најмање 224 напада на 63 циља у Џараблусу) и серије ракетних напада из авиона међународне коалиције на челу са САД одреди опозиције који припадају „Сиријској слободној армији” ушли су у град и за неколико часова преузели контролу над њим. Нико им није пружио већи отпор, јер су припадници ИД почели да напуштају град још уочи операције, а у њеној најактивнијој фази су се практично потпуно повукли.

У изјавама турске стране тврди се да ову акцију никако не треба третирати као копнену операцију, јер је задатак био само да се отвори коридор за наоружане јединице умерене сиријске опозиције како би оне могле очистити Џараблус од терориста. Треба истаћи да је управо из тог града у последње време редовно отварана артиљеријска паљба на територију Турске.

Дим изнад Џараблуса  / ReutersДим изнад Џараблуса / Reuters

Неочекиван потез

По речима извора из војних кругова, руска обавештајна служба је имала податке о намери Турске да спроведе операцију, али се није очекивало да ће акција имати толике размере: „За заузимање тог града биле су довољне далеко мање снаге, тако да се Турци неће зауставити на том подручју, него ће највероватније кренути даље”. Министарство спољних послова РФ је у вези са турском операцијом у Сирији изразило „дубоку узнемиреност”: „Изазива узнемиреност могућност даље деградације конфликта, укључујући могуће жртве међу цивилним становништвом и заоштравање међуетничке конфронтације између Курда и Арапа”.

МСП РФ прокоментарисало интервенцију турских оружаних снага у Сирији

Званичне сиријске власти су оцениле дејства турских снага као „агресију”. Министарство спољних послова Сирије позвало је Савет безбедности УН да се хитно умеша у ситуацију и „обустави агресију”, и саопштило да Сирија „осуђује прелазак тенкова и оклопне технике Турске преко границе у правцу Џараблуса уз подршку коју им из ваздуха пружа америчка коалиција, и сматра да је то грубо кршење суверенитета”. Потпредседник САД Џозеф Бајден у својој посети Анкари одбацио је те оптужбе и свесрдно подржао потезе Анкаре, оценивши их као важан корак у борби против „Исламске државе”.

Против Курда

„У операцији ’Штит Еуфрата’ Турска подржава умерену сиријску опозицију својим тенковима, артиљеријом и авијацијом. То је схема коју су Турци већ примењивали”, изјавио је старији научни сарадник Института за оријенталистику Александар Васиљев. По његовим речима, раније су Турци у северном Ираку исто тако дејствовали, и то успешно, заједно са тамошњим Курдима који су им лојални. „Тада су створили читаву мрежу упоришта и војних база. Тако је Анкара покушавала да се бори против ’Радничке партије Курдистана’ и да ту борбу пренесе са југоистока Турске на север Ирака”, рекао је Васиљев.

По његовом мишљењу, турска операција је усмерена против Курда, мада се и приказује као борба против међународног тероризма.

Директор Центра за анализу стратегија и технологија Руслан Пухов сматра да је веома симболично што се „Штит Еуфрата” подударио са Бајденовом посетом Анкари. „С обзиром да су односи између Анкаре и Вашингтона последњих недеља доспели на најнижи ниво, за обе стране је та операција идеална прилика да се скрене пажња са проблема око исламског проповедника Фетулаха Гулена који је у Ердогановој немилости, и да се уједно покаже како су САД и Турска и даље стратешки савезници”, каже Пухов.

Москву је операција Анкаре непријатно изненадила, јер је показала да је после сусрета Путина и Ердогана преурањено очекивати зближавање ставова двеју земаља по питању Сирије. Одлуком о покретању операције у Џараблусу турски лидер је упутио сигнал да односи са САД за њега имају приоритет и да ће он дејствовати у оквиру антитерористичке коалиције под вођством Вашингтона, а не Москве. Према сазнањима до којих је дошао лист „Коммерсант”, руски војни и дипломатски врх је спреман да у случају заоштравања ситуације употреби затворене канале комуникације са турским колегама, а у случају потребе и да пренесе своја страховања Вашингтону.

Потези Анкаре могу озбиљно утицати на процес нормализације билатералне сарадње о којој су се договорили председници Путин и Ердоган у Санкт Петербургу. „Ердоган игра своју игру. Он се и даље налази са друге стране барикада”, сматра директор центра „Русија – Исток – Запад” Владимир Сотњиков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“