Русија не жури да обнови пословне везе са Турском

Александар Демјанчук / TAСС
Москви се не исплати да поново отвара поједина тржишта за турске компаније, сматрају експерти.

Руске власти су забрану чартер летова у Турску укинуле тек 28. августа, тј. готово месец дана после сусрета председника Русије Владимира Путина са турским лидером Реџепом Ердоганом. Тако су турски хотели у јеку сезоне остали без руских туриста. Укидање забране крајем августа значи да ће прве чартер линије према Турској прорадити тек у септембру, када се највећи број руских туриста већ враћа са одмора. „У Русији људи иду на одмор углавном у јулу и августу”, каже за „Руску реч” портпаролка Руског савеза туристичке индустрије Ирина Тјурина. По речима експерата, власти Русије су се свесно одлучиле за такав корак како би заштитиле тржиште домаћег туризма.

Пословни односи двеју земаља били су прекинути у новембру 2015. године када је турска авијација оборила руски војни авион. Обустављени су чартер летови, замрзнута је изградња гасовода „Турски ток” по дну Црног мора и забрањен је увоз турског поврћа у Русију.

Брига о унутрашњем тржишту

Русија се свесно определила за протекционистички корак, убеђени су представници туристичког бизниса. „Отварање чартер линија према Турској на самом крају сезоне веома је паметан потез, усмерен на заштиту интереса наших одмаралишта на Криму и у Краснодарском крају на југу земље”, сматра Јанис Дзенис, директор за маркетинг онлајн претраживача Aviasales. По његовим речима, „остало је свега пар недеља класичне сезоне, тако да ће Турска тешко моћи да нешто више оствари на том пољу ове 2016. године”.

Према подацима Руског савеза туристичке индустрије, чартер летови су 30% јефтинији од редовних. Пре забране чартер линија у децембру 2015. године Турска је била најпопуларнија дестинација руских туриста, о чему сведоче подаци Асоцијације туристичких оператера Русије.

Слична ситуација је и на тржишту пољопривредних производа. Пре него што је 2015. године уведен ембарго на увоз турских намирница, на полицама руских продавница је 29% увозних краставаца и 44% увозног парадајза допремано из Турске, судећи по подацима руског пољопривредног холдинга „Технологии тепличного роста”.

„Засада се и не помиње укидање ембарга на турске пољопривредне производе. Руским произвођачима се исплати да та одлука уопште и не буде донета”, сматра Јаков Љубоведски, извршни директор Савеза органске пољопривреде. По његовим речима, уколико ембарго буде укинут турско поврће може без проблема поново заузети раније позиције на руском тржишту. „Турска роба ће сигурно наћи место на руском тржишту, с обзиром на скромне финансијске могућности руских потрошача”, слаже се Иван Рубанов, руководилац аналитичке групе аграрног комитета Владе Русије.

Одуговлачење са „Турским током”

На сусрету у Санкт Петербургу 9. августа Путин и Ердоган су постигли договор да се обнови изградња гасовода „Турски ток” по дну Црног мора. Међутим, процес се „заглавио” у фази потписивања међувладиних споразума и доношења одлука о броју линија гасовода. Руска страна, наиме, инсистира на удвостручењу капацитета гасовода. Са друге стране, турска компанија Botas жели да од руске компаније „Газпром” добије попуст на гас од 10,25%, о чему су се стране договориле још пре замрзавања односа.

Русија и Турска се договориле о неодложном издавању дозвола за „Турски ток”

Питање попуста сада већ није тако спорно као што је било пре пада цене нафте и гаса, сматра Валериј Нестеров, аналитичар за нафту и гас затвореног акционарског друштва Zberbank CIB. „Пре две године је Турска куповала руски гас по цени од 400 долара за 1.000 кубних метара, док је ирански плаћала 600 долара. Сада Гаспром продаје гас Европи по цени од 160 долара”, истиче Нестеров. „То значи да Гаспром може понудити гас по најнижој цени”.

По његовом мишљењу, у наредним месецима ће се видети какве су стварне намере Москве и Анкаре. „Ако ове године буду потписани међувладини споразуми по свим питањима, онда ће наредне године пројекат почети да се реализује”, закључује руски аналитичар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“