Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров се обраћа студентима МГИМО.
Валериј Мељников/РИА НовостиПрипрема се обновљена редакција концепције спољне политике РФ. Она узима у обзир догађаје који се дешавају у последње време.
„Ми подносимо председнику, на његов захтев, обновљену редакцију концепције спољне политике РФ где су узети у обзир догађаји који се у последње време развијају. Уверен сам да не треба мењати кључне правце које је одредио председник (Владимир) Путин још 2000. године. Ти правци подразумевају вишевекторски приступ и отвореност за сарадњу са сваким ко је на то спреман (на равноправној основи и са узимањем у обзир интереса друге стране), и подразумевају пре свега неконфронтациону, али чврсту одбрану сопствених интереса”, рекао је министар.
„Ми не намеравамо да окрећемо леђа било коме. Спремни смо за поновно успостављање нормалних и свеобухватних односа са ЕУ и САД, али искључиво на равноправној основи и без икаквих покушаја да се ти односи претворе у ’игру на један гол’”.
Шеф руске дипломатије нагласио је да Русија спроводи вишевекторску и самосталну спољну политику. „Наш спољнополитички курс ми називамо вишевекторским с обзиром на његов развој у свим правцима, и називамо га самосталним јер Русија, и уопште наша држава у свим њеним ипостасима, није могла нити може имати другачију политику изузев стамосталне”, истакао је Лавров.
При томе, како је нагласио министар спољних послова РФ, потреба за спровођењем вишевекторског курса политике проистиче из објективног процеса у коме се мења структура устројства света, тј. из трансформације биполарног, а затим (после распада СССР-а) и монополарног модела у правцу полицентричног устројства. „Нажалост, природни процес настанка полицентричног и вишестраног система наилази на веома бројне и озбиљне препреке”, констатовао је Лавров. „Те препреке потичу од тежње наших западних партнера да задрже глобалну доминацију”.
Таква тежња је, међутим, по речима руског дипломате, у супротности са стварним стањем ствари, тј. са растом нових центара економске моћи која затим постаје извор политичког утицаја. У том контексту постаје све очигледнија неопходност да се одустане од једностраног приступа на светској политичкој сцени који западне земље покушавају да спроведу у дело, мада још увек нису сви спремни да то гласно кажу, истакао је Лавров.
„Ми увек полазимо од тога да судбину сваке земље треба да одређује њен народ. Ми ћемо бити спремни да сарађујемо са сваким лидером коме буде указано поверење у слободним демократским изборима”, изјавио је Лавров.
Министар је уједно поводом предизборне кампање у САД рекао да му је „криво због америчких партнера”. „То је веома моћна светска сила у којој су по традицији велику улогу имали демократски принципи, принципи промовисања политичких концепција”, истакао је Лавров.
„Тачно је да у политичкој борби, нарочито уочи неких избора, ривали понекад прибегавају веома нестандардним методама и мисаоним представама које користе у својој агитацији”, констатовао је шеф руске дипломатије. „Али погледајте шта се данас дешава. Пре само две године је садашњи амерички председник окарактерисао Русију као регионалну (а не светску) силу, а сада је та иста Русија у америчкој изборној кампањи приказана готово као апсолутни господар света, као земља која има одлучујући утицај на процесе у Америци... По мом мишљењу, то је већ претеривање”.
Трамп обећао да ће у случају своје победе депортовати Хилари Клинтон
„Сви схватају да су то преувеличане пароле, осмишљене тако да ударе бирача у главу. Оне се користе у крајње грубом антируском маниру”, нагласио је министар. „Криво ми је због Америке, због Американаца и америчке политичке класе, јер све то некако није достојанствено. Ми то пратимо и изводимо одређене закључке, али више филозофске природе”.
„Ко год да победи, он ће бити председник САД, и то је довољно”, рекао је министар спољних послова РФ. „Са том личношћу ћемо бити спремни да сарађујемо, наравно, у оној мери у којој нови руководилац САД буде спреман да сарађује са Руском Федерацијом, и то да сарађује на основу принципа које заједнички усагласимо, а то су равноправност, узимање у обзир интереса друге стране и узајамно поштовање. У таквим околностима бисмо могли много тога постићи”.
Мала је вероватноћа да ће почети нови хладни рат. За такав развој догађаја нема предуслова, изјавио је руски министар.
„Зашто се (западне земље које су увеле санкције Русији) толико брину због дешавања у Сирији? И зар су морали онако да поступе само зато што су грађани Крима приморавани да живе у држави у којој су власт узурпирали организатори оружаног антиуставног преврата?”, запитао се Лавров.
„Сви они који су нас критиковали и критикују у вези са тим, кажу да су нама, наводно, окренули леђа чланови светске заједнице”, рекао је министар. „Пре свега, нама нико није окренуо леђа. И погрешно је говорити да су то сви чланови светске заједнице, јер 80% светског становништва живи у земљама које деле наше ставове и желе правичност у решавању светских питања. Према томе, заиста је смешно говорити о некаквој изолацији”.
Говорећи о антируским санкцијама шеф руске дипломатије је истакао да су њихови иницијатори „западне земље и пре свега САД, које су преко агресивне мањине у Европској унији буквално приморале Европу да крене тим путем”, а уједно су на исто то приморале и Аустралију, Јапан и неке друге земље.
САД нису испољиле интересовање за предлог Русије да се одрже консултације о сарадњи у сфери сајбер-безбедности.
„Током читавог низа година двадесетак наших држављана је ухапшено у трећим земљама на захтев САД. Половина тих случајева се завршила незаконитом екстрадицијом у САД ради суђења. Практично се сви они терете за сајбер-криминал”, истакао је Сергеј Лавров.
„Још пре годину дана ми смо званично, по линији Државног јавног тужилаштва, предложили Америци да обавимо консултације о сарадњи у сфери осигурања сајбер-безбедности, јер нас такође брине та тема и ми не желимо да наши држављани, ако се испостави да су сумње у њих оправдане, буду учесници незаконитих радњи”, рекао је Лавров. Он је подсетио да је Руска Федерација те експертске консултације предложила у новембру прошле године, али није добила одговор од САД.
NYT оптужује Русе за нови сајбер-напад на сервер Клинтонове
Министар је уједно истакао да је он у више наврата подсећао на то америчког државног секретара Џона Керија у сусретима са њим, па и у сусрету који је одржан прошле недеље у Женеви. „Он се зачудио што још увек нисмо добили одговор. Подсетили смо и Министарство правде САД, коме смо се званично обратили писменим путем, али они су одбили да нам дају писмени одговор, и само су усмено рекли: ’Ми не видимо смисао сарадње у тој сфери’. Кери је рекао да је то погрешно и да ће се потрудити да измени тај став Министарства правде”, рекао је Лавров.
Међутим, по његовим речима, „то је аномалија која само показује да свако правило има изузетак”. „Међутим, генерално гледано, на Западу и у САД постаје све јасније да се без нас веома тешко могу решити неки проблеми, било да је у питању Сирија или Ирак, Либија и многе друге кризе”, нагласио је министар спољних послова Русије.
Ситуација у Украјини је веома тешка. Конфликт који је тамо избио показао је да је садашња структура евроатлантске безбедности у кризи.
„Имамо веома тешку ситуацију у Украјини. Криза у тој земљи је постала катализатор процеса који показују несавршенство структуре безбедности у Европи и целом евроатлантском региону, показују системске недостатке те структуре коју годинама није било могуће реформисати и поред предлога које смо износили”, рекао је Лавров.
„Не видим алтернативу за споразуме из Минска, иако сада покушавају да нас убеде да онај ко је потписивао споразуме у ствари хоће да их испуни, али ништа не може да уради из објективних разлога”, истакао је руски министар. „Ти изговори не служе на част украјинским руководиоцима који су усагласили споразум из Минска, и не служе на част онима који су присуствовали у Минску и оверили тај споразум. Мислим на француског председника и немачку канцеларку”.
„Наравно, они се понашају помало чудно када преко немачке канцеларке и француског председника саопштавају да је испуњавање споразума из Минска услов за укидање санкција Руској Федерацији”, истакао је он. „Русија се тамо (у споразуму из Минска) и не помиње”.
„Не постоји никаква правна сметња да наши западни партнери признају сједињење Крима са Руском Федерацијом”, констатовао је Лавров.
„Али за то је потребна политичка воља, а ње нема. Постоји само очигледна политичка жеља да се та ситуација искористи у оној линији коју је Запад на челу са САД спроводио и раније, још много пре догађаја у Украјини. То је линија усмерена на одвраћање Руске Федерације”, истакао је руски дипломата.
Он је нагласио да је сједињење Крима са Русијом „реализовано у потпуном складу са међународним правом”.
Први председник Украјине Кравчук признао да је Крим део Русије
Шеф руске дипломатије је скренуо пажњу на то да у складу са декларацијом Генералне скупштине УН „О принципима међународног права који се тичу пријатељских односа међу државама” из 1970. године стварање суверене независне државе, слободно присаједињење или уједињење са другом државом, као и успостављање било ког другог политичког статуса који народ слободно изабере, јесте форма у којој тај народ остварује право на самоопредељење.
Министар је истакао да аутори поменуте декларације нису заборавили да постоји и одредба о територијалној целовитости државе. „У декларацији је записано да истовремено треба уважавати територијалну целовитост државе од које се дотична територија одваја, али држава ужива пуну подршку своје територијалне целовитости само уколико у оквиру те целовитости обезбеђује право на самоопредељење свима који живе на тој територији”, навео је министар спољних послова РФ.
„Украјинска држава је одузела кримском народу право на самоопредељење”, закључио је Лавров. Према томе, истакао је он, одржавање референдума је у потпуности легитимно.
По речима шефа руске дипломатије, Запад се боји да повуче паралелу између сједињења Крима и ситуације са Косовом.
„Наши западни партнери као ђаво од крста беже од сваког предлога да се догађаји на Криму анализирају кроз призму онога што су они урадили на Косову”, рекао је Лавров.
Он је истакао да Запад инсистира на томе да је Косово засебан случај који се не може поредити ни са чим. „Међутим, поређење је више него умесно”, нагласио је министар. Он је подсетио да на Косову није било никаквих референдума, нити било какве физичке опасности по косовске Албанце.
Азијско-тихоокеански регион је постао локомотива економског развоја на дуге стазе и део објективног процеса преласка на вишеполарно устројство света, изјавио је Лавров.
„Тенденција одбацивања једностраности и примене силе у међународним пословима ослања се на објективни процес, пре свега на процес формирања полицентричног система међународних односа”, рекао је он.
„Ти процеси се пре свега виде у азијско-тихоокеанском региону, који ће још дуго бити локомотива светског економског развоја. Са друге стране, Европска унија као наш највећи трговински партнер (која ће то и остати, и поред санкција) постепено губи своје позиције”, додао је руски министар.
„Радимо на томе да што пре почне прави политички дијалог (у Сирији). Организација УН је формулисала одговарајуће задатке, али засада не испољава посебну активност у том правцу”, рекао је он.
„Наш заједнички непријатељ је међународни тероризам”, скренуо је пажњу Лавров. „Убеђени смо да је борба против њега могућа само на основу међународног права, без двоструких стандарда и уз поштовање централне улоге УН”.
„Ми смо се руководили тим принципима када смо на молбу сиријских власти послали контингент ваздушно-космичких снага РФ у Сирију, у борбу против ’Исламске државе’ и Ал Нусре (како год се она сад звала), и других терористичких организација које сарађују са њима”, наставио је министар. „Напоредо са тим решавамо веома важне задатке везане за олакшање хуманитарне ситуације сиријском становништву, нарочито на подручјима која су блокирали терористи”, рекао је Лавров.
Оригинални текст - Лавров: Россия не выбирает между Европой и Азией
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу