Зашто Русија шаље ратне бродове у Јужно кинеско море?

Руско-кинеске војне вежбе „Поморска сарадња 2015.“, Владивосток.

Руско-кинеске војне вежбе „Поморска сарадња 2015.“, Владивосток.

Јуриј Шмитјук/TAСС
Бродови Тихоокеанске флоте Руске Федерације упутили су се у Јужно кинеско море на заједничке маневре са ратном морнарицом Кине. Како саопштава руско Министарство спољних послова, Москва је изван конфликта у региону и не придржава се ставова ниједне стране.

Три ратна брода и два брода за снабдевање и логистику ратне морнарице Русије испловили су на војну вежбу у Јужно кинеско море. Они ће од 12. до 19. септембра учествовати у поморским, копненим и ваздушним операцијама заједно са ратном морнарицом Кине.

Посаде треба да зауставе напад ратне морнарице условног непријатеља на укотвљене бродове, да открију и спасу танкер који је нестао на отвореном мору, да ослободе цивилне бродове од пирата и да одвуку ослобођене бродове у кинеске луке.

Руски и кинески маринци ће се искрцати на „окупирано” острво и „очистити” га од непријатеља. Кулминација маневара ће бити ракетирање и гранатирање поморских циљева уз подршку авијације.

Маневри под називом „Поморска сарадња 2016” већ су пета по реду војна вежба ове врсте коју заједно изводе Русија и Кина. Руски војни врх планира да прошири сарадњу двеју земаља у овој области.

Маневри се одржавају у региону који је узрок територијалног спора између Кине и Јапана, Вијетнама и Филипина. Арбитражни суд у Хагу је 12. јула пресудио да Кина нема основа да претендује на неколико острва и гребена у Јужном кинеском мору. Кинеске власти су, међутим, изјавиле да одлуку тог суда не сматрају важећом.

Циљеви Русије у Јужном кинеском мору

Русија је изван територијалних спорова и конфликата у Јужном кинеском мору. По речима портпаролке Министарства спољних послова РФ Марије Захарове, Русија није учесница конфронтације и не намерава да то постане.

Међутим, како сматрају експерти са којима се консултовала „Руска реч”, са војнополитичког гледишта Москви се исплати да спорна острва архипелага Спретли и Малајски пролаз остану под јурисдикцијом Кине и да не буду под утицајем САД и њихових савезника у региону.

„Хтела или не, Русија подржава претензије Кине на спорна острва у Јужном кинеском мору. Изградња кинеске војне инфраструктуре на тим острвима штитиће и Русију од појаве бродова ратне морнарице САД са системом Aegis и ракетама средњег домета SM-3 и Tomahawk (од 500 до 5.500 км – прим. ред.) на том подручју”, рекао је за „Руску реч” војни експерт агенције ТАСС Виктор Литовкин.

Противтежа интересима САД у региону

Бела кућа инсистира на принципу слободе пловидбе, што противречи интересима Кине у региону. Размештање кинеске војне инфраструктуре на острвима архипелага Спретли искључиће могућност да Пентагон шаље своје војне бродове у зону слободног економског простора широку двеста наутичких миља.

„У наредним годинама на овом подручју ће бити базирана група носача авиона кинеске ратне морнарице. Зато Русија већ неколико година тежи да знатно ојача своју војну и војнотехничку сарадњу са Пекингом”, рекао је за „Руску реч” Алексеј Маслов, руководилац курса оријенталистике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”.

Будућност војне сарадње РФ и Кине

По његовим речима, војно партнерство двеју земаља развија се знатно боље од многих економских пројеката.

„Циљ текућих маневара је да се провери способност поморских трупа двеју земаља да решавају кризне ситуације у Источној и Југоисточној Азији”, истакао је Маслов.

По мишљењу овог експерта, сада Русија и Кина разматрају будуће облике војнополитичког савеза. Тај савез, додуше, неће формално имати правни статус сличан НАТО-у.

У оквиру Шангајске организације за сарадњу Кина и Русија редовно организују заједничке војне вежбе на мору, на копну и у ваздуху.

Заједнички маневри ратних морнарица двеју земаља под називом „Поморска сарадња” организују се већ пети пут. Досада је та вежба извођена далеко северније, близу руских граница, а сада се маневри изводе у Јужном кинеском мору, чиме се објашњава и чињеница да овога пута учествују само три руска ратна брода и два брода за снабдевање и логистику.

Током претходних маневара 2015. године у Јапанском мору Министарство одбране РФ је послало 16 бродова, две подморнице, 12 палубних авиона и девет транспортера-амфибија.

Кина је заузврат на руске обале послала шест десантних бродова, шест борбених хеликоптера, пет палубних авиона и око 400 маринаца који су учествовали у „операцији ослобађања и заузимања” приморског појаса.

По речима експерата, прошлогодишња „Поморска сарадња” је била једна од највећих поморских војних вежби у историји руско-кинеских односа.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.