Случај пуковника „милијардера“: питања и одговори

Ухапшени пуковник је изјавио да нема појма одакле је новац.

Ухапшени пуковник је изјавио да нема појма одакле је новац.

Јевгениј Одиноков/РИА Новости
Код пуковника МУП-а Русије Дмитрија Захарченка, који је руководио једним одељењем за борбу против корупције, приликом претреса је пронађено око 140 милиона долара.

1. Шта се догодило?

Ујутру 9. септембра 2016. године у канцеларију Главне управе за економску безбедност и борбу против корупције МУП-а Русије дошли су иследници из Федералне службе безбедности (ФСБ) и Истражног комитета. Извршен је претрес, после чега је ухапшен пуковник Дмитриј Захарченко. У његовом аутомобилу је пронађено 15 милиона рубаља (234.000 долара). Пуковник није могао да објасни порекло тог новца.

Та сума је само мали део новца који су специјалне службе пронашле тога дана. Приликом претреса стана Дмитрија Захарченка и чланова његове породице истражни органи су пронашли огромну суму од 2 милиона евра и 120 милиона долара готовине. Укупна сума пронађеног новца износи око 9 милијарди рубаља (140 милиона долара). Како је саопштио канал РЕН-ТВ, сав новац је био тежак око тону и по, тако да су га истражни органи износили из стана у колицима за намирнице. Градоначелник Јекатеринбурга Јевгениј Ројзман касније је написао на Твитеру да је заплењена сума једнака четвртини годишњег буџета његовог града, у коме живи 1,5 милиона људи.

Ухапшени пуковник је изјавио да нема појма одакле је тај новац. Истражни органи су га оптужили за три прекршаја у складу са Кривичним кодексом РФ, а један од њих је корупција великих размера. Захарченко је 10. септембра ухапшен на два месеца.

2. Ко је Дмитриј Захарченко?

У Главној управи за економску безбедност и борбу против корупције Захарченко је руководио одељењем „Т”. То одељење се бави истрагом прекршаја у енергетском сектору. Захарченко је завршио три факултета и доктор је економских наука. Од 2001. године ради у структурама МУП-а, где му је прво радно место било у пореској полицији.

Лист „Московский комсомолец” наводи речи човека који је студирао са Захарченком. Он каже да је ухапшени пуковник „талентован, харизматичан лидер” и „прави патриота”. Међутим, Захарченкове врлине нису одговор на питање одакле му тако велика количина новца. Према подацима које износе истражни органи, његова званична примања у служби током неколико претходних година нису била већа од 3 милиона рубаља (око 47.000 долара).

Пуковник не признаје своју кривицу и инсистира на томе да он нема никакве везе са пронађеним новцем.

3. Откуд Захарченку тај новац? Шта о томе кажу истражни органи?

Према изворима које агенција РИА има у правосудним органима, заплењен новац није припадао лично Захарченку. Пуковник га је чувао на молбу руководилаца руске банке „Нота”, који су оптужени за крађу 26 милијарди рубаља.

Тој банци је одузета лиценца у новембру 2015. године, када је утврђено да је са њених рачуна нестало 26 милијарди рубаља. Руководиоци банке и њена финансијска директорка Галина Марчукова су ухапшени, али новац није пронађен. Извор агенције РИА сматра да је Захарченко земљак и добар познаник Марчукове, те да ју је он упозорио на хапшење и узео на чување део украденог новца.

4. Зашто је Захарченко ухапшен управо сада?

Извор агенције „Интерфакс” који има везе са истражним органима саопштио је поменутом издању да је пуковник помогао Михаилу Слободину, бившем генералном директору компаније „Вымпелком” (власник мреже мобилне телефоније „Билайн”, једне од највећих у Русији), да умакне истражним органима. Тада су истражни органи обратили пажњу на самог Захарченка.

Истражни комитет је 5. септембра 2016. године издао потерницу за Слободином због узимања мита у вредности од 800 милиона рубаља (12,5 милиона долара), али је менаџер успео да пређе границу неколико часова раније. Извор „Интерфакса” сматра да је Захарченко имао информације о истрази против Слободина и да га је управо он упозорио на предстојеће хапшење.

Извори листа „Газета.Ru” доводе Захарченково хапшење у везу са сукобом у редовима руских специјалних служби. Према њиховој верзији, пуковник је „изгубио компас” после недавних кадровских промена у руководству службе економске безбедности ФСБ. Наиме, утицајни покровитељи Дмитрија Захарченка у тој специјалној служби су били скрајнути, што је омогућило Федералној служби безбедности и Истражном комитету да ухапсе пуковника.

5. Како је реаговала руска јавност?

Случај „Захарченко” је најкрупнија корупционашка афера у последњих неколико година. Портпарол Владимира Путина Дмитриј Песков је саопштио да председник лично прати случај „Захарченко” и „потпуно је обавештен”, а уједно је најавио да ће се борба против корупције наставити.

У контексту негодовања због размера корупције први заменик председника Комитета Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за одбрану и безбедност Франц Клинцевич чак је изјавио да би требало размотрити питање увођења смртне казне за корупционаше (тренутно је у Русији на снази мораторијум на смртну казну).

Али и они који не заступају тако радикалне идеје сматрају да је корупција огроман проблем. На пример, посланик Државне думе (доњи дом руског парламента) Александар Хинштејн је поставио реторичко питање: „Ако такав новац има један пуковник, шта ли се онда крије у џеповима појединих генерала?”

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском