Страхиња Дивнић је дошао у Ухту на магистарске студије. Специјализује се за индустријализаци
Његов друг, Небојша Обркнежев на магистратури проучава нафтне и гасне бушотине. Он је, напротив, веома задовољан студијама. Небојша каже да је најтеже оно што га чека по завршетку студија. Исто тако мисли и Стефан, који већ трећу годину студира на Ухтинском државном техничком универзитету, на одсеку за екологију и коришћење природних ресурса. Сва тројица сматрају да ће им руско образовање отворити пут у живот, јер су у Србији на цени стручњаци који знају руски. Поред тога, у руском образовању се теорија увек комбинује са доста практичног рада.
Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru
Међу њима Страхиња најбоље говори руски. Он је завршио школу у Москви. Стефан није знао ниједну руску реч када је дошао у Ухту, али захваљујући сталним контактима са Русима сада већ говори прилично добро. Што се тиче Небојше, он још увек не зна довољно руских речи, али не очајава. У сваком случају, са новинарима разговара искључиво на руском.
Међу њима је пао договор да после месец дана боравка у Ухти у међусобним разговорима пређу искључиво на руски језик.
Страхиња Дивнић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru
У овом региону са суровом климом учење језика и универзитетске студије нису највећа искушења за Србе. Стефан је овде већ провео две хладне зиме. Једном уочи Нове године температура се спустила на -45 степени Целзијуса, али Стефану се таква цича зима чак и допада.
„Зими волим да се прошетам увече кроз дечији парк, волим када ми под ногама шкрипи снег”, каже он.
Небојша не може да поднесе чак ни хладну јесен у Ухти. Већ сада се смрзава у студентском дому, где још увек није почело грејање.
Срећом, прозебла српска срца на леденом руском Северу загревају лепе девојке. Момци из Србије кажу да су Рускиње и Српкиње сличне, да имају словенску душу. И иначе они сматрају да између српског и руског народа нема велике разлике, јер и једни и други имају иста схватања и сличну културу.
Стефан Миловановић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru
Сва тројица много воле руску кухињу. Страхиња одушевљено описује како у универзитетској мензи увек узме боршч са павлаком и ваљушке. Стефан је већ две године „заљубљен” у руске лење пите, а Небојша истражује разноврсност руских каша и увек решава једно исто питање: коју да узме за доручак. Тек им предстоји да пробају северне посластице, на пример слатко од морошке (Rubus chamaemorus) и пуњено пециво.
Оригиналну верзију чланка прочитајте овде.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу